• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Treba biti dobar ne uprkos već zbog nečeg (ili nekog). Za njega postoji samo nacija čovečanstva, univerzalan jezik ljubavi i jedan, sveprisutan Bog kome je, između ostalog, podigao Kuću verovanja. Pesnik, pisac, agronom, poljoprivrednik, jednom rečju dobar čovek. To je ukratko i u suštini Gojko Todorović iz Šajkaša.

On sam kaže da mu za sreću nije potrebno mnogo, tek krevet i jedan obrok dnevno, ostalo bi da deli sa drugim dobrim ljudima. Da je sve tako kako je kazano, dokaz je i obeležavanje njegovog 62. rođendana, poslednjeg dana zime 2017., u nedelju, 19. marta, koji je proslavio sa preko 200 prijatelja. Uz prigodan kulturno-zabavni program goste su uveseljavili kulturno-umetnička društva, etno pevači, pisci i glumci, prijatelјi koji podržavaju rad Fondacije Etnos, poštuju rad i lik, pirvatni i profesionalni, Gojka Todorovića.
- Zadovoljan sam, kako neću biti zadovoljan. Čak ni kiša nas nije mogla rasterati, kad smo dobri i kad se družimo. Kod mene je najvažnije da je čovek čovek, a u jednom momentu se činilo da čoveka nema. Trebalo je dosta da se vrati nazad, pronađe mesto koje mu odgovara - kaže naš domaćin i slavljenik. Fondacija „Etnos“ iz Šajkaša, čiji je osnivač i član, tog dana je upriličila i postavljanje spomen ploče na „Kuću verovanja“, turističko-verskom objektu započetom još 1991. godine, hramu nad hramovima koji ne razdvaja vere, već uslišava molitve svih za dobro zdravlje, srce puno ljubavi i razum razumni. On je drugima poklonio jednu kuću, u kojoj je smeštena Fondacija „Etnos“, sa devet etno soba, u kojima mogu da prenoće i borave, putnici, turisti, prijatelji, galeriju i biblioteku, prostor za razna dešavanja. Svakog petka u njemu se daju predstave, održavaju pesnička i folklorna druženja, večere kod kojih je problem što još nikada nisu do kraja pojedene. Samo u toku prošle godine „Etnos“ je Šajkašu podario 20 manifestacija. U ovom prostoru u kojem vlada lepota i dobrota, nikada se nije desio ni jedan incident. Svojim seljanima darivao je i pravi dvorac, sa četiri garsonjere, koji takođe može da služi za potrebe turista, i jedinstvenu „Kuću verovanja“, jer mu je tako naređeno i od majke blagosloveno. Na njegov 62. rođendan njegovi prijatelji poklonili su mu pesmu, igru, kazan pasulja, riblje čorbe i paprikaša, koji je pretekao, ljubav, lepu reč. Svako po nešto od onoga što najbolje ume.
Za svoj rođendan poželeo je i želju, da sve ovo zaživi i bude puno 365 dana u godini, da ljudi dolaze, uživaju u blagodetima sela, u razgovorima i druženjima „sa Bogom, samim sobom i drugima“, da uživaju i vrate se iskonu. - Ne traba džabe živeti. Život mora da se bogati u bilo kom pravcu. Ali stalno treba raditi na tome, ne valja lenjstvovati - objašnjava Gojko, koji voli da nasmejava ljude, ali ne da se kikoću, već da im namami drag osmeh, da kod drugog preseli dobro njemu povereno.

Više fotoggrafija možete da pogledate na našoj Facebook stranici: https://www.facebook.com/topsrbija/media_set?set=a.1588987251114762.1073743720.100000105079334&type=3&pnref=story.