Posle iznenadnog odlaska sa životne scene gospodina Gorana Puače, predsednika Udruženja Futoški kupus, inicijatora mnogih inovativnih ideja u očuvanju i zaštiti tradicionalnih proizvoda u Srbiji, među kojima i Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije "ORIGINAL SRBIJA", na ovom poslednjem, dužnost predsednika preuzeo je gospodin Stevica Marković, poljoprivredni proizvođač iz Brestovca i predsednik Skupštine Udruženja "Leskovački domaći ajvar“.
Na ovogodišnjem Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u Hali 1, nastupilo je deset udruženja, članova Saveza „Original Srbija“, drugu godinu za redom sa primarnim ciljem - upoznavanja kupaca i tržišta sa tradicionalnim proizvodima. Gospodin Marković kaže da je njegova uloga nezahvalna, jer je nasledio čoveka koji je bio i stručan i posvećen poslu kojim se bavio, i da svoj status treba da opravda. Već sledeći korak Saveza je da se, radi prepoznatljivosti na tržištu, oformi Savez sa zaštitom proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Kako objašnjava naš sagovornik, pojedini proizvodi danas poseduju sertifikaciju i imaju zaštitnu markicu. Ali, neke markice su crvene (ime porekla), a neke su plave boje (geografske oznake), što stvara zabunu. - Vodimo bitku i za domaće tržište, jer još uvek relativno mali broj potrošača zna koja je kvalitet onoga što mi nudimo. Još uvek je potrošačima primarna cena. Cenu ovih proizvoda diktira pre svega njihov kvalitet. Ali, tu su još i niz drugih benefita. Npr. ajvar se dobija od paprike koje se proizvodi u Srbiji, za čije branje je potrebna sezonska radna snaga itd. - kaže gospodin Marković. Koliko daleko smo stigli sa zaštitom?
- Na samom smo početku, jer su samo tri proizvoda iz Srbije – Leskovački domaći ajvar, Homoljski med i fruškogorsko vino „Bermet“ brendovi sa međunarodnom oznakom kvaliteta po Lisabonskom aranžmanu za zaštitu oznaka porekla, što im omogućava prodaju na tržištima u više od 25 zemalja sveta. U Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije registrovana su još 52 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, značajna samo na nacionalnim nivou. To znači, da bi se neki proizvod našao na tržištu, mora da ima bar jednog proizvođača sa završenom sertifikacijom po Zakonima Republike Srbije. Zaštićena je Ariljska malina, ali nema proizvođača koji proizvodi sok, džem, kompot i sl. od te iste maline, kako bi se dobila dodatna vrednost. Svi tradicionalni proizvodi članovi Saveza sa zaštitom proizvoda sa oznakom geografskog porekla, kada završe celokupnu sertifikaciju, pri čemu je proizvodnja ispraćena od početka do kraja, na gotov proizvod dobijaju markicu kao potvrdu kvaliteta i da potiče iz Srbije - objašnjava Marković,. Italija je primer dobre prakse, gde se u svakoj regiji degustira vino isključivo iz te regije, kao i sirevi, pršuta... Njihova promocija vrši se bukvalno svugde. I na mestu proizvodnje, i u suvenirnici, čak u prodavnici tekstila, u nekom ćošku možete videti njihove lokalne proizvode. Turizam može odigrati veliku ulogu na promociji, pod uslovom da se na Futogu, na meniju restorana, uvek mogu naći kuvana jela od Futoškog kupusa, u Leskovcu ajvar, sprža, sirevi sa Vlasine itd. Ali mora se još mnogo raditi na tome. Ideja domaće hrane je u načelu prihvaćena, ali se neretko na salašima, etno kućama i restoranima domaće kuhinje mogu naći industrijski, umesto domaćeg hleba ili lepinja, neko jeftino vino iz uvoza umesto lokalnog. - „Original Srbija“ je jedan lep primer saradnje sa resornim Ministarsvom koje je pomoglo predstavljenje na Sajmu, i podržava proizvođače kad god je to potrebno. Problem proizvođačima tradicionalnih proizvoda predstavljaju falsifikatori, koji zloupotrebljavaju njihovo ime i samo pojačan inspekcijski nadzor im može stati na put. Proizvođači tradicionalnih proizvoda se nalaze u registru Ministarstva poljoprivrede i dostpuno je, te ne bi trebalo da dođe do zabune šta je original, a šta ne, kaže Stevica Marković, isped Saveza „Original Srbija“ poručuje da malo više cenimo domaće, a svako ko je u mogućnosti da proba pravi - original Leskovački ajvar, ili neki drugi tradcionalni proizvod „Original Srbija“ lako će uočiti razliku u odnosu na onaj koji to nije.
