Stevica Marković iz Brestovca kod Leskovca, član je Udurženja „Leskovački ajvar“ i jedan od proizvođača srpskog brenda - Leskovački ajvar. Udruženje Leskovački ajvar je uz pomoć Privredne komore Leskovca i italijanskog instituta uspelo da u maju 2011. godine registruje svoj proizvod na nacionalnom nivou, a 2012. i na svetskom, u Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu sa sedištem u Ženevi.
Mukotrpan put zaštite, koji je trajao nekoliko godina i koštao puno para, samo je potrvrdio da je ovaj proizvod zaista poseban. Leskovački ajvar je drugačiji od svih ostalih, jer se proizvodi od sorte Kurtova paprika, koju karakteriše dug plod s jednim vrhom, koji raste na leskovačkoj zemlji i leskovačkom mikroklimatu, sa 286 sunčanih dana godišnje u tzv. petorečju, u slivu Južne Morave, što daje dodatni kvalitet paprici od koje kasnije nastaje ajvar. A tu su i vredne ruke žena iz Leskovca. Svi ostali dodaci, kao što su sirće, ulje, so, šećer nisu presudni za kvalitet ovog proizvoda. Trenutno, Udruženje ima petnaest članova, koji uzgajaju ajvar na površini od 4 - 5 hektara. Ova sorta paprike daje 30 – 35 tona roda po hektaru. Za jednu teglu od 700 gr potrebno je tri kilograma paprike. Od nje se proizvodi: blagi mleveni i ljuti mleveni ajvar, kao i cepani u ljutoj i blagoj varijatni. Da bi se našao u tegli, ovakvom jednom proizvodu prethodi puno rada. U martu se paprika seje, i to je specifičan postupak uslovljen vremenskim prilikama od kojih zavisi cela sezona. U maju se paprika presađuje na stalno mesto, i gaji do kraja avgusta ili početka septembra kada počinju da se beru prvi fiziološki zreli plodovi. Posle branja sledi sortiranje paprike i priprema za pečenje, pečenje, ručno ljuštenje, posle čega se narednih dvanaest sati cedi u mrežastim vrećama. Sledećeg jutra se paprika melje i upržava, za razliku od cepane, koja se ne melje, već se u procesu upržavanja cepa na konce. Svaki korak proizvodnog procesa, permanentno prati sertifikaciona kuća. Ako neki korak od semena do tegle, odnosno etikete, odstupa od navoda u eleboratu, prihvaćenom kada je proizvod zaštićen, ovaj brend bi ostao bez sertifikata, koji se svake tri godine obnavlja. Zato malo „jača“ cena ovog proizvoda, proizvedenog u strogo kontrolisanim uslovima na tradicionalan način, ne bi smela da udalji, već naprotiv zainteresuje kupce, da sami provere kakvog je ukusa jedan domaći, kvalitetan ajvar. Po rečima gospodina Markovića, loša sreća svih srpskih brendova je u tome što je borba za njih tekla uporedo sa svetskom ekonomskom krizom i smanjenom kupovnom moći potrošača. S druge strane puno je onih koji hoće na brzinu da zarade mnogo, a u ovom slučaju to nije moguće. Po njegovim rečima, od ovog posla može dovoljno da se zaradi za solidan život, ne i da se obogati. - Ali niko vam ne može oduzeti zadovoljstvo što ste prozveli nešto zaista kvalitetno. Nekada je bila popularna reklama: - Pij’ malo, pij’ dobro! Mi bismo mogli da kažemo: - Jedi malo jedi dobro, kao što je Leskovački ajvar. A isto to važi i za Futoški kupus, Pirotski kačkavalj, Fruškogorski lipov med. Kada kupujete, kupujete provereno. Svaka etiketa ovih proizvoda nosi ime proizvođača kojeg prati sertifikaciona kuća tokom celog procesa proizvodnje i prerade, i ono što je sigurno, da su oni ukusni i bezbedni za konzumaciju - tvrdi Stevica Marković.
