• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Dr Jovanka Lević je bezmalo ceo svoj radni vek posvetila naučno-istraživačkom radu i Institutu za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu, u kojem je provela 37 godina. Na Institut, tadašnji Zavod za tehnologiju stočne hrane, koji je bio deo Tehnološkog fakulteta, dolazi 1980., na mesto asistenta pripravnika u naučnom radu, posle nekoliko godina provedenih u fabrici ulja “Inus” u Somboru, na mestu rukovodiova JUR-a za kontrolu kvaliteta.

U narednim godinama prelazi put od asistenta u naučnom radu, do višeg naučnog saradnika 2001. U međuvremenu, 2000 i 2001. godinu provodi na University of California, kao istraživač po pozivu i u kompaniji „Mikrotracer, Inc“ iz San Francisca kao direktor istraživanja i razvoja. Od 2007., nakon odvajanja od Tehnološkog fakulteta, radi u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) kao rukovodilac centra FEED-TO-FOOD, koji je formiran kao centar izvrsnosti kroz FP7 projekat, čiji je koordinator. U zvanje naučnog savetnika izabrana je 2012. Od 2011 do 2015. obavljala je dužnost direktora instituta.
Objavila je preko 500 radova i saopštenja u međunarodnim i domaćim časopisima, na kongresima, konferencijama i simpozijumima. Indeks kompetentnosti joj je preko 1000.
Naročito je izraženo njeno angažovanje na polju međunarodne saradnje: rukovođenje ili učešće u međunarodnim projektima FP7, IPA, COST, SOUTH EAST, Eureka, Multilaterala, Bilaterala, INCO NET, iniciranjem i organizacijom brojnih međunarodnih simpozijuma, kongresa, workshopova, škola. Ministarstvo za nauku je to prepoznalo pa je dr Lević imenovalo kao eksperta u Programski komitet za FP7 PC KBBE, H2020 i Naučni komitet SC COST-a. Bila je na mnogim studijskim boravcima u inostranstvu. U okviru projekta „Uspešne žene srbije“ dr Lević je dobitnica plakete „Biznis i kreativne dame 2012“ za primenu nauke u prehrambenoj industriji. Povodom 55 godina postojanja, Univerzitet u Novom Sadu je dr Lević dodelio Povelju za izuzetan doprinos razvoju, unapredjenju i afirmaciji Univerziteta. Dr Jovanka Lević je 29. maja svečano ispraćena u penziju od strane svojih kolega. Svoju uspešnu karijeru objašnjava osećanjima koja su je vodila tokom minulih godina. Kaže da je imala sreću da dolaskom u Zavod, zatekne dr Iliju Devića, njegovog osnivača i kvalitetan tim, intenzivnu saradnju ove institucije sa privrednom, aktivnu u velikom broju naučno-istaživačkih projekata - Evopa tek danas raspisuje pozive sa akcentom na iskorišćenju nusproizvoda poljoprivredne i prehrambene industriji u razne oblasti, pa i u primeni hrane za životinje. Mi smo to davno radili i bili vizionari u tom poslu i uporedo sa nama se razvijala ta industrija i gotovo sve fabrike stočne hrane u Jugoslavije, radile su pod stručnim nadzorom Zavoda za stočnu hranu. Uporedo sa ovom industrijom razvijala se i mašinska koja ju je pratila, pa su sve fabrike imale domaću opremu. Sa raspadom Jugoslavije situacija se prilično promenila, fabrike su se privatizovale, a proizvodnja smanjila, međutim, mi smo i dalje nastojali da održimo kontinuitet i da uključimo naše proizvođače u evropsku i svetsku asocijaciju. Za sve to vreme u nauci smo uspevali da držimo korak sa Evropom. Perspektivu smo videli u apliciranju na evropske projekte i to smo zdušno radili jer smo imali jako dobre veze sa institucijama van naše zemlje. Stalno smo nastojali da u istraživačkom smislu budemo ravni sa institucijama u Evropi. Zahvaljujući dobijanju jednog takvog projekta omogućeno nam je da primimo mlade ljude i da ih obučimo, da kupimo opremu, kako bi unutar Istraživački centar za tehnologiju hrane za životnje i animalnih proizvoda, dela Instituta, napravili pilot postrojenje. Kroz ta sredstva smo obezbedili vrhunsku svetsku opremu, imamo veoma dobru ekipu mladih ljudi i saradnju sa vodećim fabrikama iz celog sveta - rekla je dr Lević. Putem projekata dobijeno je dosta opreme, i danas ne postojji bolji Institut u oblasti hrane za životinje, niti u Norveškoj, niti u Nemačkoj, od ovog Centra. Učešćem na tri multidisciplinarna projekta, preko Ministarstva, dobijena je oprema vredna preko 800 miliona evra, ali ne njihovom greškom, deo opreme nije isporučen i možda nikada neće ni biti. Ono čime trenutno Istraživački centar za tehnologiju hrane za životnje i animalnih proizvoda raspolaže nije samo sitna oprema za jednokratnu upotrebu, već fundamentalne mašine za dugoročnija istraživanja. Pošto je Centar za hranu za životnje evropskog ranga, prepoznatljiv i po kvalitetu rada i kadru, ali i nižim cenama, ostvaruje se saradnja sa vodećim svetskim kompanijama, i ima tendenciju daljeg širenja. Dr Jovanka Lević smatra da je uspešan svako ko je ostavio iza sebe ekipu koja će nastaviti započeto, i izrazila nadu, da će veliki broj mladih ljudi koji trenutno rade na Institutu, prihvatiti veze koje je izgradila sa inostranstvom. - Nastojala sam da, sa ostalim kolegama, dovedem putem kongresa, workshopova, međunarodnih škola, strance, eminentne stručnjake iz celog sveta kod nas, upravo da bi se mladi stručnjaci sa njima upoznaju i da stranci vide kakav smo mi Institut, šta sve imamo, da to nije samo prazna priča. Svi koji su došli, oduševili su se i njegovom opremljenošću i mogućnostima, kvalitetenim mladim stručnjacima koji rade na veoma odgovornim zadacima, sa znanjem stranih jezika, voljom za rad. Ono što nas takođe određuje kao respektabilnu instituciju je učešće na velikom broju međunarodnih projekata, da sada, kada se pojavljuju neki konkursi Institut biva pozvan za partnera na istom. Uvek smo se trudili da budemo jako dobri domaćini, da sa stranim kolegama uspostavimo prijateljske odnose, i poziv na partnerstvo je rezultat tih odnosa - objašnjava dr Lević i dodaje da je Institutu poverena organizacija nekoliko međunarodnih škola, kako bi u Novi Sad došli mladi stručnjaci iz celog sveta, a naši mladi stručnjaci da se upoznaju i stasavaju sa njima, da se poslovno povežu za ceo život. Saradnja, kao i prijateljstvo se moraju negovati, a ona se nada, da će po njenom odlasku, ta saradnja eskalirati. Dr Jovanka Lević je upravo generaciji stručnjaka koja dolazi, uputila poruku da vole ono što rade i da čuvaju Institut, jer nema boljeg mesta za naučni rad. I ako su kreativni, sa mogućnostima koje pružaju današnje komunikacije, mogu da stignu do svih krajeva sveta, a opet ostanu u svojoj zemlji i razvijaju ono što imaju ovde.