• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

Po rečima prof. dr Kozma Pál-a, sa Univerziteta u Pečuju, u Evropi vinova loza zauzima 2% poljoprivrednih površina. Na tih 2% površina se upotrebi 50% pesticida namenjenih poljoprivredi. Stoga je smanjenje njihove upotrebe i borba sa klimatskim promenama stalni izazov za istraživače. Naime, klimatske promene imaju izuzetan uticaj na gajenje mnogih kultura, a posebno onih u vinogradarstvu, samim tim utiču i na vinarstvo, pa se dalje priča širi na vinski turizam i ekonomiju uopšte.

Ako se osvrnemo na poslednje tri godine, možemo reći da je svaka bila drugačija. Pre dve godine je tokom vegetacije vinove loze bila neuobičajeno velika količina padavina, što je pogodovalo rekordnom razvoju gljivičnih bolesti. Te godine, voda se zadržavala više dana u vinogradima, a to je, opet, otežavalo izvođenje neophodne zaštite. Kod osetljivih vinogradarskih sorti velika vlaga je dovela do značajnog umanjenja prinosa, pa je kod nekih sorata zabeležen neuobičajeno mali prinos. Godina 2011. je bila izrazito sušna, što je, opet, na potpuno drugačiji način otežavalo posao vinogradarima. Primera radi, tokom vegetacije količina padavina je iznosila 400 ml, a ove godine 1.000 ml. Godina 2012. je tokom februara donela neuobičajeno niske temperature, do -27 C, što je uticalo na izmrzavanje u mnogim vinogradima, pogotovo u onima u ravničarskim krajevima.
U vinogradima u Srbiji, pored uglednih svetskih sorata kao što su Cabernet, Chardonny, Merlot, Cabernet Sauvignon, mesto su našle i priznate nove sorte, koje su stvorili naučni radnici sa Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta: Petra, Bačka, Petka, Kosmopolita, Morava, Panonia i mnoge druge. Upravo o ponašanju ovih, nazovimo ih, novih sorti, u navedenim trogodišnjim, potpuno različitim uslovima, mogli smo da čujemo od jednog od njihovih tvoraca, prof. emeritusa dr Petra Cindrića, sada u zasluženoj penziji, ali čija se reč sluša, a mišljenje poštuje.
- Sorte Panonia i Morava su nastale od istog roditeljskog para. Jedna grana ide od jedne istočno azijske vrste koja se odlikuje vrlo visokom otpornošću na mrazeve i kratkom vegetacijom - Vitis amurensis. Devedesetih godina smo radili zadnje ukrštanje nekih genotipova koji nose osnovu Vitis amurensisa. Druga grana, koja nosi otpornost prema gljivičnim bolestima, je od francuske sorte Villard blanc, od koje vodi poreklo sorta Bianca, stvorena u Mađarskoj, jedna je od najuspešnijih rezistentnih sorti na svetu. Nove sorte su znalački stvarene da budu prilagođene određenom području, da ispoljavaju osobine koje im obezbeđuju prednosti u odnosu na druge sorte, povećavaju sigurnost proizvodnje i olakšavaju rad ljudima koji ih gaje. Odluci da se gaje nove sorte prethodi spoznaja da je moguće izaći iz uobičajene prakse. Za ovu odluku potrebna je vizija, znanje, hrabrost i naravno mnogo rada.
Dr Cindrić naglašava da ove nove sorte imaju ugrađenu genetsku otpornost na najvažnije gljivične bolesti. Zbog toga se uspešno mogu gajiti uz smanjenu upotrebu pesticida. Reducirana primena pesticida doprinosi zaštiti ljudskog zdravlja i očuvanju životne sredine. Sa rezistentnim sortama je realna proizvodnja eko vina. Od priznavanja novih sorata prošlo je 10-tak godina, pa se tako, sorta Panonia, često nalazi u društvu sa jednim dobrim francuskim klonom poznate svetske sorte Chardonny.
Da bismo bolje razumeli našu novu sortu i njen značaj, profesor je naveo primer proizvodnih rezultata ove dve sorte, zabeležen u Vinariji Vindulo u Temerinu.
- Vindulovi vinogradi u Temerinu imaju 1.200 čokoti Panonie i oko 2.000 čokota Chardonny-a klon SK 75. Za poslednjih par godina prosečan prinos Panonie je 11.3t po hektaru, a 10.2t kod Chardonny-a, iako je svake godine kod Chardonny-a obavljano 7 do 8 puta prskanja, a kod Panonie samo dva. Sadržaj šećera Panonie i Chardonnay-a je sličan: kod Chardonny-a nešto bolji, ali generalno u oba slučaja vrlo dobar. Dalji rezultati analiza potvrđuju da se nove sorte mogu uspešno gajiti uz smanjenu upotrebu pesticida. Dakle, ciljano stvaranje novih sorti donelo je napredak. One se sa svojim osobinama uklapaju u prirodni ambijent datog regiona. Zbog toga je njihovo gajenje lakše i sigurnije. Kod rezistentnih sorti godišnje se može izostaviti 5 do 6 prskanja, što pored uštede u novcu doprinosi očuvanju zdravlja, životne sredine, pa i strukture zemljišta od gaženja mehanizacijom, traktora koji vrše prskanje.
Oni koji se odlučuju za dobro poznate stare sorte slede tuđa iskustva, šablone koji su provereni na mnogim mestima u svetu. Oni koji se odluče za nove sorte biraju originalne puteve ka uspehu. Gajenje određenih vrsta vinove loze je izbor ljudi određenog regiona. One su odraz njihove svesti, potreba i njihovog ukusa. Nove sorte su autohtone, tamo gde su nastale i one su specifičnost tog regiona - objasnio je dr Petar Cindrić.
Osvrćući se na kompatibilnost vinogradarstva sa turizmom dr Cindrić je podvukao da je vinska kultura deo opšte kulture i ekonomski je važna za turizam uopšte:
- Ljudi rado konzumiraju kulturu zajedno sa lepim doživljajem. Kreativna privreda je kombinacija kulture i ekonomije. Za vinski turizam je interesantno upoznavanje onoga čime se ljudi bave. Prijatno je doživeti atmosferu vinograda, podruma i probati vina. Za uspomenu, sa turističkih putovanja ljudi rado ponesu neki suvenir. Dobro je što se u ovom slučaju sa putovanja donosi neko lokalno vino, a samim tim i miris i ukus posećenih prostora.
Panonia, stvorena ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293, autora P. Cindrića, N. Korać i V. Kovač, priznata je 2003. godine. Gaji se u fruškogorskom, ali i ostalim vinogorjima Srbije i Mađarske. Ova sorta ima srednje bujan čokot, uspravan rast lastara i slab porast zaperaka, uvek redak i uredan špalir. Grozd je rastresit, srednje veličine, sa okruglim, malim bobicama zeleno-žute boje, sočnog mesa i prijatnog ukusa. Paninia je visokotolerantna na plamenjaču, peplnicu i sivu plesan, i u većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Po otpornosti na niske zimske temperature, u poređenju sa Rajnskim rizlingom, na početku zime je podjednako, a tokom i pred kraj zimskog perioda nešto slabije otpornosti. Rodnost je na nivou Rajnskog rizlinga, sazreva u I epohi, nakuplja mnogo šećera i ima visok sadržaj kiselina u širi. Daje vino vrhunskog kvaliteta, često sa ostatkom neprevrelog šećera.
Morava, potiče od istih autora, iz iste kombinacije ukrštanja kao i Panonia, i priznata je iste, 2003. godine. Čokot je srednje bujnosti sa uspravnim lastarima, a grozd rastresit, konusnog oblika, dok su bobice zelene, srednje veličine, karakterističnog ukusa. Morava započinje vegetaciju nekoliko dana ranije u odnosu na Rajnski rizling, dok grožđe sazreva nekoliko dana kasnije. Ispoljava visoku otpornost na plamenjaču i sivu plesan, dok je otpornost na pepelnicu osrednja. Otpornost na niske temperature je početkom i sredinom zime identična kao kod Rajnskog rizlinga, dok je krajem zime nešto slabija. Morava nadmašuje Rajnski rizling po prinosu grožđa, koji je, u zavisnosti od godine, sklon oscilacijama. Daje vino vrhunskog kvaliteta sa izraženim kiselinama i pikantnom aromom, koja asocira na aromu Sauvignon-a. Morava se može uspešno gajiti uz redukovanu zaštitu protiv pepelnice. Zaštita protiv plamenjače i sive nije neophodna.
Frajla (autora P. Cindrića, N. Korać i D. Ivaniševića) je stvorena ukrštanjem Vértes csillaga i Petre, priznata 2015. godine. Frajlu odlikuje čokot srednje bujnosti, gust špalir, srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit grozd. Bobice su male, sočne, vrlo slatke sa finim, specifičnim mirisom, zeleno-žute boje, koje u punoj zrelosti formiraju suvarak. Sorta je srednje, ali redovne rodnosti, sazreva u I epohi. Nakuplja velike količine šećera u širi (često i preko 25%) uz relativno veliki sadržaj kiselina (8 – 9 g/l). U eksperimentalnim i proizvodnim zasadima sorta je do sada ispoljila visok stepen tolerancije prema gljivičnim bolestima i mrazevima. Pored elegantnih suvih i poluslatkih vina, od ove sorte bi se uspešno mogla poizvdiditi prirodna slatka vina. Frajla može biti veoma korisna u kupaži sa sortama koje imaju problema sa nakupljanjem šećera. Ovo je perspektivna sorta pogodna za organsku proizvodnju vina.
Dionis je sorta nastala ukrštanjem Cabernet franc-a E11 i Panonie, a priznata je 2017. godine. Ovu sortu odlikuje čokot srednje bujnosti, koji formira redak, prozračan i uredan špalir. List je srednje veličine, izrazito petodelan. Grozd je rastresit, bobice su male, tamno plave i sočne. Srednje je rodnosti, sazreva pozno, u vreme kada i Cabernet franc. Sadržaj šećera u širi je preko 20%. Dionis je otporan na niske zimske temperature i gljivične bolesti. Vino je visoko kvalitetno, harmonično, lepe rubin crvene boje, u tipu vina sorte Cabernet franc.