• Prethodna
• 1 of 11
• Sledeća

Pod nazivom „Održivi turizam put ka uspehu“, ovogodišnji BIST, u organizaciji Etno centra Gegula - Centra za uspešan razvoj poljoprivrede i turizma i Opštine Vrnjačka Banja, od 23.-25. juna, u hotelu Fontana“ u Vrnjačkoj Banji, pokazao je opravdanost i značaj ovakvih skupova. Tokom tri dana, na jednom mestu okupili su se političari, predstavnici poslovnih, obrazovnih institucija, preduzetnici i inovatori sa prostora bivše SFRJ, iznoseći svoje stavove, poglede, dajući rešenja za pojedine probleme, a sve u cilju boljitka, međusobne komunikacije i saradnje onih koji mogu doprineti poboljšanju trenutne situacije u regionu. Međunarodni naučni odbor, na čelu sa prof. dr Svetlanom Stevović, odabrao je 30 naučnih radova, koje potpisuju eminentni stručnjaci.

Održano je četiri panela, prezentovano dvadeset radova, predstavljena knjiga: Selo u Srbiji - Blago koje traje, dr Milutina Matića, koji navodeći vrlo vredne podatke vezano za selo ipak konstatuje da je: „srpsko selo sveća koja ne dogoreva, već koja razgoreva“. Prvi panel pod nazivom: Uposlimo Srbiju kroz javno-privatno partnerstvo i saradnja kroz programe društveno-odgovornog poslovanja, pokušao je da da uvid turističke ponude kraja, analizom konkretnih uslova. Zamenica gradonačelnika Grada Kraljeva, gospođa Marica Mijajlović, uslov za razvoj opštine, a samim tim i turizma, vidi u nužnosti konvertovanja aerodroma „Morava“ u Lađevcima, na 15 km od grada, u civilni. Ona je bezbednost naznačila kao osnovni razlog dolaska stranih turista u Srbiju.
Gospodin Milorad Jovičić, Agencija za mlada i srednja preduzeća, Ugljevik (RS), rekao je da dolazi iz malog grada vrijednih rudara, odakle i turistički voz „Nostalgija“ koji saobraća Šarganskom osmicom. Ugljevik ima 17.000 stanovnika, poznat je po rudniku i termoelektrani Ugljevik, voćarski je kraj čuven po proizvodnji rakije i meda. Prirodne lepote planine Majevica, kao i blizina Međunarodnog aerodroma u Tuzli pogoduju razvoju turizma u ovom mestu, ali s druge strane, rudnik mrkog uglja i elektrana su veliki zagađivači životne sredine. Rešenje je u izgranji dimnjaka visine 360m, čime bi proces desumporizacije bio započet a prirodno okruženje sačuvano.
Gradonačelnik Grada Trebinja, gospodin Luka Petrović, istakao je da ovaj grad, kada je u pitanju turizam, ima potencijala vezanih za organsku proizvodnju hrane i kongresni turizam. Ključnim za razvoj turizma smatra edukaciju kadrova i razvijanje radne klime. kao i osmišljavanje turističkih sadržaja.
- Turizam zahteva vredan, kvalitetan kadar, u suprotnom dobijamo niski turizam - istakao je gospodin Petrović i to pokazao na primeru Dubrovnika koji godišnje ima 3.5 miliona turista, a Vrnjačka Banja ni milion, a da je, ne tako davno, više turista dolazilo u Banju nego u Dubrovnik.
Gospođa Tanja Jakišič, C.R.E.A.M.Europa-Serbia, PPP Project Coordinator Serbia&BiH, govorila je o javno-privatnom partnerstvu, njegovim mogućnostima i iskorišćenosti na teritoriji Srbije, kao i konkretnim primerima u gradu Zrenjaninu.
Predsdenik Skupštine opštine Trstenik, gospodin Gerasim Atanasković manifestacioni, banjski, planinski, sportski, kongresni, ruralni turizam označio je kao pravce razvoja trsteničkog kraja.
U okviru panela, koji je za temu imao: Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja i održiva izgradnja etno-centara, govorili su: akademik prof. dr Mladen Bodiroža, Internacionalni univerzitet Travnik(BiH). On je VI Business Summit-a označio mestom gde „ se pokreće struka, nauka i pamet svih naših zemalja“, pogodnim za bavljenje egzaktnim problemima, a ne dodvoravanjem i političkim strankama. Naveo je činjenicu da je Bog Vrnjačkoj Banji dao nešto što nema niko u svetu, ali i pored toga ne može da se pohvali turističkom klijentelom i prihodima od turizma: „Stari i loši hoteli ne mogu privući klijentelu već skupljati mrvice od turizma“. Jedno od rešenja vidi u tome da se turizmom bave isključivo oni koji vole turizam. Dušica Šević, Investment 021 NS Group, Novi Sad smatra da moramo shvatiti da sredstva iz evropskih fondova koja uzmemo, moramo pravdati. Kod poljoprivrednih gazdinstava najveći problem je nepotpuna dokumentacija, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, neregistrovana gazdinstva i neznanje vođenja projekata, što moramo prevazići.
Prof. dr Dragan Bataveljić, Pravni fakultet Kragujevac, govorio je o uticaju NATO bombardovanja na turizam Srbije, i da odustajanje od jedne destinacije otvara vrata drugoj.
Dr Natalija Ostojić, Univerzitet u Novom Sadu, osvetlila je značaj školskih ekskurzija u edukativnom, kulturnom, iskustvenom, socijalnom smislu, odnosno mogućnost da učenicima vide nešto novo.
Dr Milan Matijević iz Kraljeva dao je interesantan prikaz revitalizacije Gočke pruge, informišući skup o radu Udruženja Gočka pruga i o vrlo posećenoj muzejskoj postavci, pa se u dogledno vreme može očekivati ustanovljenje još jedne „Šarganske osmice“. Tom prilikom predstavio je knjigu i film koji se bave ovom temom.
Ovaj panel zaključila je osamnaestogodišnja Tamara Rogović, Child prodigz, artist, koja je govorila o neiskorišćenom potencijalu nadarene dece u Srbiji.
E-turizam i socijalni mediji i IT kao podrška upravljanju u turizmu bila je tema sledećeg panela. Slobodan Krstić, dipl. elekto ing. Udruženje e-Razvoj Beograd i msc Katarina Jones, diplomirani politikolog za međunarodne odnose, Beograd, predstavili su Udruženje e-Razvij, osnovano pre osam godina, koje okuplja IT stručnjake i one koji IT tehnologiju vide kao budućnost u razvoju Srbije i poručili: „Treba savladati IT i napraviti ga svojim robom, a ne dozvolti da zagospodari vama“.
Prof. dr Svetlana Stević, Inovacioni centar Mašinskog fakulteta, Beograd, kontstantovala je relativan nizak nivo digitalnog obrazovanja stanovništa Srbije. Govorila je o mogućnostima učenja na daljinu, kao i o mogućnostima korišćenja informacionih tehnologija u razvoju ruralnog turizma.
Dr Vladislav B. Petković, Agent HBO CERTE Beograd, predstavio je Visoku školu „Dositej“, samostalnu visoko-školsku ustanovu čiji je osnivač Srednja škola „Dositej“ koja na obrazovnoj mapi Beograda postoji već duže od 7 godina. Visoka škola “Dositej” obuhvata osnovne akademske i master studije na obrazovno-naučnom polju društvenih nauka iz oblasti opšte ekonomije.
Ivan Nedeljković, BesBA u turizmu i hotelijerstvu, Vrnjačka Banja, predstavio je kreoterapiju, lečenje hladnoćom, odnosno kratkim izlaganjem delova tela niskim temperaturama čime se postiži zapanjujući efekti, u službi razvoja turizma.
Akademik prof. dr Mitar Lutovac, Tivat (MB), je turizam nazvao „privredom svih privreda“ postavljajući pitanje informisanosti o onom lošem, kao što su havarije, teroristički napadi i sl. i kakakv uticaj imaju na turističku destinaciju? Isto tako, izveo zaključak da je danas, razvojem e-tehnologija nemoguće „sakriti“ nešto od očiju javnosti, i koliko to daje pozitivne rezultate: informisanost o onome što je dobro, pozitivna iskustva, fotografije, od specijaliteta do lokaliteta, tako ima i negativne posledice.
Dragoslav Đorđević, poljoprivrednik iz Slanaca predstavio je rad ZZ „Povrtar“ čiji je jedan od osnivača. Povodom „Zaštite prirode u konceptu razvoja turizma i tematskih parkova“, o čemu je bilo reči na panelu br. IV, Jelena Lazić, Fakultet za ekolokiju i zaštitu životne sredine, Novi Sad, govorila je o značaju komasacije kao modelu uređenja sela (javne površine, industrijske zone). Ona je rekla da bi se boljom organizacijom sela uticalo na uređenje života njegovih stanovnika i sprečavanje odlaska u gradove, kao i razvoj turizma.
Mr građevine Stojan Srbinoski iz Skoplja (Makedinija), predstavio je rad koji se bavi komunalnom infrastrukturom, optimalizacijom i razvojem vodovodne i kanalizacione mreže. Ms.sc. Violeta Dimić, Elektrotehnička škola, Niš, pozabavila se obnovljivim izvorima energije, i kao najveći, a neiskorišćeni turistički potencijal navela primer Niške Banje. Iskorišćenjem geotermalnih izvora, izgradnjom mini elektrana za snabdevanje individualnih domaćinstava, izgradnjom solarnih panela pri podizanju novih objekata, moglo bi biti iskorišćeno i kao turistički proizvod.
Msc Žarko Nestorović, EPS Đerda I, Kladovo, govorio je o komasaciji iz ugla iskorišćavanja obradivog zemljište. Po njegovim rečima, 10% zemljišta, koje danas otpada na međe i puteve, moglo bi se obrađivati. Prinos bi takvom preraspodelom bio veći 2-3%, pa bi se povratak investicija mogao očekivati već za 2-3 godine. Izneo je podatak da je u Srbiji približno obrađuje tri miliona hektara, da 500 hiljada ha nije geodetski snimljeno, i da bi se gro problema moglo rešiti upravo komasacijom.
Kristina Popović, Fakultet za ekologiju i zatitu životne sredine, predstavila je rad na temu Biodiverzitet kao vrednost za razvoj turizma i podvukla da se Srbija značajno oslanja na potencijale prirode kada je u pitanju turistička ponuda, ali istakla važnost planskog ulaganja u kvalitet koji Srbija svakako ima.
Svi radovi, na srpskom i enleskom jeziku, našli su se u Zborniku radova izdatom povodom ove Konferencije. ili na sajtu: www.gegula.rs.