Katarina Jovnev je konsultant i analitičar za politike sajber bezbednosti, stručnjak koji se bavi zaštitom dece na internetu, danas vrlo aktuelni. Stanje u Srbiji smatra ne tako pozitivnom ali se potajno nada da će se to u narednom periodu promeniti. Živimo u vremenu u kojem se razbijaju barijere, u kojem ne postoje mogućnost da razdvojimo sajber život, koji živimo na interenetu, po društvenim mrežama, od realnog života.

Onima sa nešto više životnog iskustva, stečenog iz vremena kada mobini telefoni nisu bilo ovako pamenti kao što su danas, kada se detinjstvo provodilo na dečjim igralištima a ne ispred monitora, lakše je da se izmeste u stranu i prihvate činjenicu da je Božji dar ono što vidimo, udušemo, realno doživljavamo. Problem je što današnja deca život razumeju nešto drugačije. Katarina Jonev, diplomirani politikolog za međunarodne odnose, magisar međunarodnog prava, trenutno na doktorskim studijama bezbednosti, još od ranih dana je bila prepoznata kao talenat. Godine 1997., sa samo deset godina, počela je da „peče“ novinarski zanat, prvo na studiju B, godinu dana kasnije prelazi na RTS. O njoj, kao talentovanoj devojčici napisan je tekst na poslednjoj strani novosadskog Nevena. Podstaknuta time, 1999., počinje da piše o talentovanim vršnjacima i prvi put biva plaćena za svoj tekst. Ređali su se angažmani: BLIC, B 92, imala samostalnu emisiju na Stankom TV, dugo radila kao sportski novinar, i to isključivo predstavljajući decu sportske talente, jer je i sama bila sportista, bavila se karateom. Danas sa neskrivenim zadovoljstvom kaže da su svi veliki sportisti Srbije, od godišta 1988. i mlađi, upravo njoj dali svoj prvi intervju. Kaže i da je imala sreću da odraste uz kvalitetne mlade ljude koji su je motivisali da iz sebe izvuče maksimum. Katarina Jonev je autor knjige: „Sajber bezbednost u međunarodnim odnosima”, a poslednje dve godine njena aktivnost je usmerena na problemom sajber bezbednost dece u Srbiji. Ona upotpunosti podržava svaki vid usavršavanja i znanja. Bez kompjutera nema budućnosti, a Srbiju na tom putu vidi kao zemlju velikih potencijala. - Problem je u tome što naša deca nisu svesna da su psihopate svuda oko nas. Namerno koristim taj izraz, jer drugačije ne mogu da objasnim želju nekoga da, na bilo koji način, povredi maloletnu osobu – kaže Katarina Jonev. U dosadašnjoj praksi susretala se sa situacijama u kojima su roditelji i deca nemoćni pred iskušenjima onih koji žele da zloupotrebe njihovu neobazrivost i nesvesnost. Kao primer navodi online igricu Plavi kit, koja dovodi do najdramatičnijih posledica, koja je zapretila i deci u Srbiji. Osmišljena je sa ciljem da deca, namenski selektirana, odgovaraju na brojne izazova, od kojih su početni vrlo benigni (popij čašu piva; ošamari brata ili sestru), dok je završni stupanj samoubistvo, kome prethodi skrnavljenje tela oštrim premetom isrcavanjem plavog kita, po čemu je i dobila ime. Nezvanični podaci govore da je u Rusiji za tri i po godine igrajući ovu igricu 130 maloletnika izvršilo samoubistvo. Kada su uhvatili njenog autora, rekao je da je time želeo da očisti društvo od slabih osoba. - Ugrožena su deca svih uzrasta. Meni je jako čudno što deca ispod 13 godina, nasuprot dozvoljenoj donjoj granici, imaju profil na društvenoj mreži. Očigledno se radi o roditeljima koji ne vode u dovoljnoj meri računa o svojoj deci, pa im dozvoljavaju da otvaraju profile, uglavnom lažne. Na njima imaju po 5.000 prijatelja. Teško da u realnom svetu možete da uspostavite komunikaciju sa toliko ljudi a u virtualnom svetu dete ne zna ko ga prihvata, da se iza kučića i mačića kriju i bolesni mozgovi. Moramo biti svesni i loših uticaja sredine, ogromne većine mladih kojima su idoli dame lošeg morala, starlete, pevaljke. Ne susreće se samo naša zemlja sa poremećenim sistemom vrednosti, on je globalni problem. Nisu u opasnosti samo deca u Srbiji, ali mene najviše boli ono što se dešava ovde, i zadatak mi je da koliko god mogu zaštitim ovo naše područje – kaže naša sagovornica. Katarina Jonev se bavi kampanjom buđenja svesti kroz radionice, predavanja, razne konferencije i putem medija, kako kod dece tako i njihovih roditelja. Ovu pionirsku borbu „protiv vetrenjača novog doba“, započela je sa velikom energijom upravo iz razloga što je mlada, što je žena, i što decu smatra našim najvećim blagom.