• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Udruženje građana „Pečurka“ Krupanj, atraktivnom postavkom raznih proizvoda od gljiva i lekovitog bilja, izazvalo je veliko interesovanje među učesnicima konferencije „Dani medija“, održane od 14. do 16. jula, u organizaciji Media Info Centra iz Novog Sada i hotela „Grand“ u Krupnju.

Sušeni vrganji, vino od šipura, sokovi od ruže, zove i drugog voća, lekovito bilje, turšija od vrganja, lisičarki, ježevica, slatka od gljiva, izazvalo je veliku pažnju. Najinteresantnija je ipak bila čorba od gljiva, pripremana na licu mesta i pečurke na talandari, kojima su članovi Udruženja počastili sve prisutne. Ovo Udruženje je prošle godine obeležilo deset godina postojanja i rada. Za izuzetne rezultate u toku prethodnog perioda, dodeljena im je Septembarska nagrada Opštine Krupanj, jedna od najznačajnijih za promociju Rađevine, turističke ponude opštine i svega što ovo područje može da ponudi, i koja je upotpunila zbirku priznanja sa gastro festivala i gljivarskih susreta širom Srbije, na kojima Udruženje redovno nastupa. Nema niti jedne turističke, niti opštinske manifestacije u kojima ne učestvuju ovi gljivari. Na svakom nastupu, dobijaju porudžbine za svoje proizvode, čiju dostavu olakšavaju odlične, pre svega autobuske veze, sa Novim Sadom i Beogradom. - Manifestacija u kojoj se smatramo domaćinima, „Plodovi Rađevine“ u oktobru, nalazi se u gljivarskom kalendaru, a ove godine se nadamo da ćemo napraviti nešto što do sada nije viđeno. Uz iskustvo koje imamo, orginalne ideje, zahvaljujući našoj gljivarki iz Beograda, Dragani Bokan, asortiman naših proizvoda se stalno proširuje - kaže gospodin Dragan Grujuć, predsednik Udruženja. Kao malo koje, Udruženje može da se pohvali da je za jednu izložbu berući po šumama Boranja, Jagodnja i Sokolske planine, sakupljeno i determinisano preko 200 različitih vrsta gljiva. Danas društvo broji preko 50 članova od čega dvadesetak mladih, što je rezultat akcije koju Udruženje poslednje tri godine svakog marta sprovodi među učenicima petog i šestog razreda, a koja se zove: Mala škola gljivarenja. Zašto u martu? Gospodin Grujić ističe da tada ima malo vegetacije, pa su šanse da deca pronađu gljivu Martovku (Hygrophorus marzuolus), velike, dok gmizavaca još nema. Radost pronalaženja, kasnije i pripremanja jela od njih, za decu je veliko uživanje, a neke ovo iskustvo zanavek zainteresuje za svet gljiva. - Značajno je da mladi tada prvi put imaju priliku da probaju pečurke, salatu sa sremušem, a njihovi utisci su fantastični, i kažu da je to mnogo bolje od hamburegera. Na taj način, pokušavamo mlade da odvojimo od monitora, da ih izvedemo u prirodu. I broj naših članova koji svake godine raste, je pokazatelj da idemo u dobrom pravcu i da težište rada treba da baziramo na mladima - kaže naš sagovornik, koji naglašava odličnu saradnju sa nastavnicima, kako osnovnih, tako i srednjih škola. Odnedavno Udruženje građana „Pečurka“ je član Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Njihove aktivnosti imaju određen odjek i među građanstvom. Gljive su se od vajkada nalazile na srpskoj trpezi, ali istina je, po mišljenju gospodina Grujića, da ih tradicionalno malo poznajemo. - Na našim prostorima bere se samo vrganj zbog ekonomske isplativnosti, ali se plašim da, ako Savez ne bude preduzeo mere, a zakonskim regulativama regulisala ekplatacija ovog blaga, da ćemo doći u situaciju da neka staništa ugrozimo i izgubimo, što bi imalo katastrofalne posledice. Da se to spreči, potrebna je i edukacija, da bi ljudi znali da prekomernim branjem jedne godine dovodimo u pitanje da li će biti roda sledeće godine. U nastojanju da carstvo gljiva što više približi drugima, gospodin Grujić je u okviru etno kompleksa „Dobri potok“, počeo da spovodi svoju zamisao i formira gljivarski muzej. Dragan Grujić je potpukovnik u penziji, pored toga što je na čelu Udruženja građana „Pečurka“, bavi se obnavljanjem spomen obeležja iz Prvog i Drugog svetskog rata. Takođe se više od 30 godina bavi edukacijom iz oblasti istorije, prirode, i godišnje i do 2.5 hiljada turista provede kroz Krupanj i Rađevinu govoreći o burnim istorijskim događajima vezanim za ovaj kraj. - Moja životna deviza je da sada, kada imam vremena da sebi priredim neke lepe trenutke, da ih podelim sa drugima, jer su tada oni još lepši. A sa mojim gljivarima, svako okupljanje koristimo za lepo druženje, koje cenimo po tome kako ga zvršimo. Ako ga završimo zadovoljni, raspoloženi i uz šalu, onda je dobro – zaključio je gospodin Dragan Grujić.