Svetska federacija vinskih redova (The International Federation of Wine Brotherhoods) - F.I.C.B. osnovana je 1964. godine i okuplja 25 asocijacija vinskih viteških redova. Ova jedinstvena organizacija, najveća ove vrste u svetu, prisutna je od Evrope, preko obe Amerike do Japana. Njeno sedište je u Muzeju vina u Parizu, što ne iznenađuje, jer je prvi vinski red osnovan u južnoj Francuskoj, davne 1140. godine.

Širom sveta deluje na stotine vinskih viteških redova, posebno brojnim u zemljama sa dugom vinskom tradcijom. Poslednjih godina sve ih je više i u područjima manje poznatim po proizvodnji vina, koji nastoje da doprinesu boljem razumevanju i promociji vinske kulture i različitosti. Vinski viteški redovi organizuju razne vinske svetkovine uz degustacije sa ciljem prepoznavanja novih vinskih ukusa, a samim tim i podneblja iz kojih potiču.
Našu zemlju je ove godine posetio je „prvi među jednakima“, predsenik F.I.C.B i direktor Muzeja vina u Parizu, gospodin Alen Bryden. Ovo je njegova treća poseta Srbiji u intervalu od deset godina, što je dovoljna distanca za zaključak da su se mnoge stvari promenile, i to na bolje. Obišavši Beograd, Novi Sad i Vršac naglasio je da se u Francusku vraća sa lepim slikama i dobrim ukusima. Povod posete ovog visokog zvaničnika bili su jubilarni 60. „Dani berbe grožđa“ u Vršcu, gde je na poziv Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor“ učestvovao na centralnoj svečanosti koji ovaj viteški red svake godine organizuje na glavnoj bini. Obilazeći Vršac i njegovu okolinu, gospodin Bryden je zaključio da ovo područje ima izuzetno veliki potencijal. Vršac je nazvao dinamičnim i zanimljivim gradom sa lepom okolinom, „i brdom sa izvanrednim pogledom“. Sve to po njemu stvara poseban ambijent, mikroklimu presudnu za proizvodnju vrlo dobrih vina. Gospodin Bryden je bio ne malo iznenađen vinskom istorijom ovog kraja koju je nazvao impresivnom. Po njemu su činjenice: da ovo područje početkom XVIII veka naseljavaju vinogradari iz doline Rajne, Mosela, Iriga, Alzasa, a nakon Drugog svetskog rata i Slovenci sa Goriških brda; da je jedna od uspomena na takvu heterogenost naroda i potez Tec, na bregu koji nosi ime porodice Tec doseljene iz Alzasa 1719.; da je porodica Tec imala vinski podrum, uz Berov i Marićev najveći u Gudurici - od davnina poznatoj po vinu, 15 km udaljenom selu od Vršca, u kojem je bila i jedinstvena bačva zapremine 27.000 litara; da se zlatno doba vršačkog vinogradarstva i vinarstva vezuje za XIX vek; da je 1875. postignut vrhunac, kada je berba procenjena na rekordnih milion akova (560.000 hl) i da je u tom periodu Vršačko vinogorje bilo najrodnije u celoj Evropi i jedno od najvećih na svetu, pa se prema rodu u njemu određivala evropska cena vina; i da je taj razvoj zaustavila filoksera, prvi slučaj primećen već 1880., kada su površine pod vinovom lozom u banatskom rejonu sa 7.500 pale na 2.500 hektara, od neprocenjive vrednosti.
- Morate bolje da plasirate ove istorijske činjenice i da im date na značaju. Nema sumnje da će ovi podaci zainteresovati ljude i da će biti razlog njihove posete ovom kraju. To će uticati na razvoj turizma, a uz njega i na rast potrošnje oko njega. Tu značajnu ulogu ima vino - poručio je gospodin Bryden. Predsednik federacija vinskih redova sugerisao je Asocijaciji vinskih viteških redova Srbije da iskoriste reference Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor“, od 2015, člana ove svetske federacije, i na taj način se povežu sa drugim svetskim udruženjima, što će doprinetu razvoju vinske kulture, što je svrha i cilj egzistencije vinskih viteških redova.