Biljana Planić, direktorka Turističke agencije „ATOS“ (Miloja Pavlovića 5), Kragujevac, deset godina je prisutna na srpskoj turističkoj sceni. Taj rad verifikovan je brojnim nagradama, lokalnog i republičkog ranga. Posredstvom TA „ATOS“ je gro Kragujevčana, ali i šire, upoznalo čari mediteranskih zemlja, evropskih prestonica, poznatih zimskih centara. Dosadašnju osnovnu delatnost agencije, nazvane po prvom od trojice musketara, a ne trećem prstu na Halkidikiju, činili su individulani aranžmani, letovanja, zimovanja, rekreativna nastava, ukratko putovanja po želji i meri.

Posle decenije rada gospođa Planić bi želala da podigne delatnost agencije na novi nivo dovođenjem turista u našu zemlju i svoje znanje i iskustvo više usmeri na receptivni turizam. Želja joj je da „postavi na noge“ kulturni turizam, pre svega Šumadije i Pomoravlja, koji je do sada neopravdano bio u zapećku, a ima velike mogućnosti da zainteresuje i opravda interesovanje većeg broja stranih turista. Kao lokal patrioti prioritet su joj mesta u Šumadiji i Pomoravlju, ali prema željama i potrebama turista volela bi da im pokaže što više krajeva širom zemlje, reprezentativnih i vrednih za posetu. Osluškivanjem tržišta, trenutno su najpopularniji vinski putevi i vinarije, ali pored njih ne manje zanimljivi manastirske ture, etno sela, ono što je imanentno za Srbiju, a što ni jedna druga destinacija u sveta nema. - Nije samo moja želja, već smatram i obavezom turističkih radnika da proširuju delatnost i da sagledaju ovu našu profesiju u kompleksnijim okvirima. Ne mogu celog svog radnog veka da se bave samo letovanjima, zimovanjima, subagenturom ili već ustanovljenim putovanjima. Sa gledišta turističke ponude, mislim da perspektiva srpskog turizma leži upravo na dovođenju stranih turista i njihovog upoznavanja sa prebogatom istorijom, kulturnom baštinom, običajima, prirodnim osobenostima ovog našeg podneblja. Jer, domaći turisti se uglavnom baziraju na internet i sve ono što žele da posete organizuju sami, retko ko za to traži uslugu agencije. Domaći turisti najčešće direktno idu u hotele, etno sela, jer im je sve dostupno. Iako sve informacije mogu dobiti na isti način, putem interneta, stranim turistima je ipak komotnije da zatraže pomoć agencije. Zato je naša ideja da im pružimo kompletnu uslugu: od mesta ulaska u našu zemlju, aerodroma ili graničnog prelaza, do željene destinacije u intervalu od dva-tri-pet dana, koliko su planirali da izdvoje za obilazak Srbije, i ispraćaj na mesto odakle su pošli. Naravno, naša uloga je, osim da im maksimalno profesionalno pružimo uslugu koju od nas očekuju, da im nenametljivo seviramo priče koje nisu mogli nigde da čuju, pročitaju, da ih dodatno zainteresujemo, zaintrigiramo i pokažemo da je to samo delić onoga što ovo područje može da im da, i da ih na taj način pozovemo da, neki drugi put, nastave putovanje, odnosno obilazak naše zemlje - objašnjava gospođa Planić i dodaje da, kada je u pitanju agencija, nema nikakvih prepreka, ni jezičkih, ni bilo kojih drugih, nego da sve zavisi od interesovanja klijenata i da je važno osluškivati tržište. Šta strane turiste najviše zanima u Srbiji?
Gospođa Planić bez razmišljanja kaže da je to naša hrana, tehnologija proizvodnje interesantna zbog tradicionalnog načina pripreme, vezanog za „Smederevac“ na drva, i za domaćinistva u kojima oni sami mogu pripremati zimnicu, uz pomoć domaćina, a tegle kompota, džema, ajvara poneti svojim kućama. Strani gosti su u prethodnom periodu, takođe bili raspoloženi za berbu grožđa i pomoć u vinariji. To su samo neke od ideja koje se lako mogu realizovati, a koje bi i turiste i pružaoce usluga učinili višestruko zadovoljnim, s obzirom da su naši domaćini poznati po gostoljubivosti i uslužnosti. Kada je reč o receptivnom turizmu, danas se nerado sećamo vremena kada je Srbija kao deo SFR Jugoslavije, bila targetirana kao turistički neinteresantna. To vreme je prošlo i Srbija se otvara, kako za domaće tako i strane posetioce. Oni već počinju da otkrivaju neke njima nove, više nego interesantne fragmente iz njene prošlosti i sadašnjosti, koji će je učiniti još poželjnijim mestom za turističku avanturu. Zato je uloga TA koji se bave receptivom više nego dragocena, kako za turističku privredu, tako i za privredu naše zemlje uopšte.