Dosadašnja istraživanja jasno potvrđuju da na dostignuća u razvoju poljoprivrede u svakoj zemlji, pored napretka njene privrede, posebno u višim fazama društvenog razvoja, sve značajniji uticaj ima širenje i jačanje svetskog agrarnog tržišta. Međutim, do devedesetih godina predhodnog veka odlučujući uticaj na razvoj poljoprivrede naše zemlje imao je njen industrijski razvoj i rast tražnje za agrarnim proizvodima na unutrašnjem tržištu, dok je uticaj svetskog tržišta nedovoljno dolazio do izražaja.
U devedesetim godinama predhodnog veka ispoljeni su zastoji pa i recesivna kretanja ostvarivanju poljoprivredne i ukupne agrarne proizvodnje. Na ovu tendenciju kao što je poznato nepovoljno je uticalo zatvoreno svetsko tržište u periodu delovanja ekonomskih sankcija prema našoj zemlji.
U godinama na početku 21. veka sa uspostavljanjem ekonomskih odnosa sa svetom, očekivan je značajan podsticaj svetskog tržišta na oživljavanje i razvoj poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, ali ovakva očekivanja nisu se mogla brzo ostvariti, pre svega, zbog neprilagođenosti privrednih subjekata u poljoprivredi naše zemlje zahtevima svetskog tržišta. Na ovu pojavu posebno je ograničavajući uticaj imao izražen protekcionizam na području svetske trgovine poljoprivrednim i drugim agrarnim proizvodima. Ovo je posebno došlo do izražaja pod uticajem monopolske globalizacije u okviru svetske trgovinske organizacije (World Trade Organization - WTO). Sporazumom o poljoprivredi i reformom poljoprivrednog trgovinskog sistema u okviru (WTO), određeni su ukupni okviri za reinstrumentalizaciju poljoprivredne podrške u cilju obezbeđivanja svih distorzivnih uticaja u sferi trgovine. Kao ograničavajući faktor trgovine poljoprivredno prehrambenim proizvodima naše zemlje ispoljen je i u okviru specifičnog tržita Evropske unije (EU), zbog neprilagođenosti njenih privrednih subjekata još uvek ima tradicionalne trgovinske odnose sa zemljama EU.
Na nepovoljan ekonomski položaj poljprivrede ograničavajući uticaj imaju odnos uvoza i izvoza poljoprivrednih i drugih agrarnih proizvoda, imaju i tzv. neinstitucionalizovani procesi globalizacije.
U skladu sa ukazanim cilj da se izuče sledeća pitanja: osnovni trendovi i determinante globalizacije u svetu, kao i položaj privrednih subjekata u poljoprivredi; da se izvrši analiza EU kao institucionalizovanog oblika procesa globalizacije; da se izuči institucionalizacija svetske trgovinske organizacije i položaj poljoprivrede naše zemlje; cilj je i da se izuči primena politike održivog razvoja, kao strateška osnova usmeravanja procesa globalizacije poljoprivrednog i privrednog razvoja i da se sagledaju pravci i mogućnosti prilagođavanja privrednih subjekata u poljoprivredi Srbije procesima globalizacije i evropskim integracijama.
U dosadašnjim istraživanjima aktivnosti zemalja, privrede, privrednih sektora i njihovih privrednih subjekata javlja se više teorijskih i praktičnih prilaza. Ne retko se konstatuje da su procesi globalizacije karakteristika novijeg perioda. Na ove procese takođe se gleda kao na poremećene vidove društvenog, privrednog života. Brojni su primeri da se na neke opšte vidove globalizacije gleda i kao na poremećene tokove i nezakonita kretanja. Na procese globalizacije ne prilazi se sa kritičkog i naučnog stanovišta. Globalizacija u privrednom životu u nedovoljnom svetlu se izučava kao opšta ekonomska tržišna i socijalna zakonitost koja izvire iz neravnomernosti privrednog razvoja zemalja i pojedinih regiona u svetu. Stoga su zemlje u visokom stepenu polarizovane na razvijene i nerazvijene (siromašne). Neosporno je takođe, da globalizacija pre svega, određuje ekonomske i razvojne interese najrazvijenijih zemalja, što se ostvaruje preko transnacionalnih korporacija iza kojih uvek stoji jaka logistička podrška matične države. U njima se ostvaruje oko 20% vrednosti svetske proizvodnje i oko 70% svetske trgovine. Procesi globalizacije odražavaju ekonomsku i nekonkurentnu nemoć najnerazvijenijih zemalja čiji se broj relativno povećava u svetu. I pored pratećih protivrečnih interesa posmatranih grupa zemalja, pod uticajem svetskog tržišta i njegovih zakonitosti, dolazi do neposrednog povezivanja zemalja i privrednih sektora na području trgovine, finansija, tehnologije, primene projekata za zaštitu životne sredine, usmeravanja procesa korišćenja prirodnih resursa na ekonomski racionalnim, produktivnim i celishodnim osnovama.
Usmerena i usklađena globalizacija treba da pruži ekonomsku i razvojnu osnovu za unapređivanje životnog standarda, prevazilaženja siromaštva, promovisanje ekološke održivosti i projektovanje usklađenog razvoja i rasta materijalne proizvodnje i životnog standarda u svim područjima sveta.
Svet u celini, posebno zemlje u razvoju suočavaju se sa nekoliko važnih izazova: dalji napredak harmonizovane trgovine, celishodno usmeravanih i alociranih investicija i usmerenih finansijskih tokova, jačanju multilateralizma u funkciji produbljivanja ekonomske integracije, harmonizaciji interesa različitih kategorija stanovništva u okviru država, regiona i privrednih sektora, neutralisanja pratećih otpora globalizacije, kao i pružanju ekonomske podrške zemljama koje su na putu podizanja nove, intenzivnije privredne strukture .
Usklađenom podrškom za podsticanje tendencija globalnog razvoja, iznalaze se potencijali za materijalni rast putem unapređivanja i korišćenja informacionih tehnologija, biotehnologija, razvoju i primeni novih materijala, alternativnih izvora energije, unapređivanja saobraćaja i transporta. Putem ovih faktora privrednog i poljoprivrednog rasta, moguće je postići potpuniju harmonizaciju u integraciji između pojedinih grupacija zemalja sa različitim nivoima privredne razvijenosti.
Polazeći od navedenog, prema projektima OECD-a očekuje se da će se svet suočiti sa više značajnih izazova na putu ostvarivanja globanog razvoja: sprovođenja mera i politike u ostvarivanju liberalizacije trgovine; intezivnijeg aktiviranja različitih izvora investicija i usmerenih finansijskih tokova; jačanja multilateralizma u cilju produbljivanja ekonomskih integracija u svetu; pružanja podrške za ostvarivanje intenzivnijeg privrednog razvoja od značaja za povećanje uvoza iz razvijenijih zemalja i iz zemalja u razvoju; stvaranja realne ekonomske osnove za podsticanje i ohrabrivanje zemalja koje su pružale otpor da se motivišu za postizanje efekata u uslovima globalizacije; za primenu i razvoj strateškog menadžmenta u funkciji jačanja konkurentske sposobnosti pojedinih zemalja posebno nedovoljno razvijenih na svetskom tržištu agrarnih proizvoda.
Značajnu ulogu u ostvarivanju procesa globalizacije svetske privrede ima Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development - OECD). Preko ove organizacije rađene su značajne studije u funkciji podsticanja ravnomernog globalnog razvoja. Ova svetska organizacija pokreće značajna usmerenja privrednog rasta, neophodnosti prilagođavanja razvojne politike u skladu sa dostignućima u nauci i tehnologiji (Cram et all., 1999). Ovi procesi obuhvataju i usmeravanje rasta stanovništva u svetu.
U privrednim i vanprivrednim aktivnostima zemalja i regiona u svetu mogu se uočiti dva oblika procesa globalizacije: neusmereni (spontani) procesi promena u privrednom životu i u privrednoj strukturi mimo uticaja pojedinih oblika institucionalizacije. Ovi globalni procesi promena u privrednom životu sveta odvijaju se pod uticajem međunarodne podele rada, slobodne trgovine robama i uslugama, mimo uticaja državnih institucija. Neosporno je takođe, da na ove procese konstantno utiče naučnotehnički progres dostignuća u razvoju i fundamentalnih i primenjenih nauka (Simić, 2003).
Dosadašnji procesi globalizacije i oblici njene institucinalizacije u osnovi su se ispoljavali i preko ekonomskog i političkog liberalizma. Težnja je da se u ovim procesima postiže zasnivanje ekonomije i položaj preduzeća svake zemlje na sistemu odnosa bez granica, kojim se obezbeđuje slobodni protok robe, kapitala, ljudi, tehnologija. U kritičkim stavovima ističu se principi liberalizacije kojoj se niko ne može suprotstaviti. Naročito su se ispoljili bazni procesi protiv globalizacije koje organizuju različite nevladine organiizacije prilikom značajnijih međunarodnih skupova posvećenim problemima globalizacije (redovni godišnji samiti zemalja Grupe 7, koja povezuje najrazvijenije zemlje sveta i najrazvijenije svetske trgovinske organizacije).
U sadašnjoj fazi globalizacije, pre svega ekonomske i finansijske, njihovi procesi se ispoljavaju u agresivnim vidovima. Ovim se stvaraju mogućnosti da nezajažljive manjine vlasnika krupnog kapitala, kontroliše sve veći deo svetskih resursa kao i raspolažu sve većim svetskim bogatstvom. Ovim težnjama glorifikuje se slobodna trgovina i deregulacija institucionalnih usmerenja.
Stoga se putem institucionalizacije procesa globalizacije u svetu u uslovima procesa globalizacije žele harmonizovati interesi zemalja sa različitim ekonomskim položajem. Pozitivni rezultati globalizacije mogu dati pozitivne efekte samo ako se obezbedi sve ravnopravnije učešće i zemalja u razvoju uz širenje podrške preko institucija i organizacija Ujedinjenih Nacija.
Pozitivne trendove globalizacije institucionalizacije o osnovi nameću opšte tekovine naučnotehnološkog progresa po sebi: nauka, primena savremenih tehnologija, posebno informacionih, trgovina, saobraćaj, turizam, zaštita životne sredine na osnovama održivog razvoja. Ovi se procesi ne mogu lokalizovati jer oni mogu svoj puni domet ispoljavati na globalnijim svetskim projektima i inicijativama progresivnih institucija OUN-a. Uticaj ovih institucija mora biti posebno u funkciji pružanja pomoći da savladaju siromaštvo, nezaposlenost i necivilizacijske načine života.
Prof. dr Jelena Bošković
