• Prethodna
• 1 of 12
• Sledeća

Salaš 137 na Čeneju, u subotu, 24. februara, bio je domaćin gastro-hedinističko-turističkog događaja, tradicionalnog vojvođanskog svinjokolja, koji se u ovom prostoru organizuje poslednjih 15 - 16 godina. Naredni će, po rečima vlasnika Salaša 137, gospodina Aleksandra Samardžije, biti tek na jesen, verovatno u novembru. Osim za potrebe restorana, svinjokolj na Salašu prerastao je u pravi turistički događaj, na koji se redovno pozivaju stalni gosti i prijatelji Salaša, a sve je više i onih željnih da kupe pravi, domaći, friški proizvod, bilo da se radi o kobasici, slanini, čvarcima, kulenu ili drugim svinjokoljskim specijalitetima.

Iako je u subotu ovaj region zahvatio „ledeni talas“ gostiju je bilo dosta. Posebno atraktivan bio je izložbeni prostor u dvorištu, na kojem su svoje delikatese: vino, rakije, ajvar, kolače, štrudle, sireve, domaće sokove i druge proizvode koji se uklapaju u ponudu Salaša 137, ponudili mali proizvođači koji nažalost još uvek teško nalaze mesto na tržištu. - Svinjokolj, disnotor ili zabijačka, postaje turistički proizvod, i sve ga češće organizujemo iz razloga što sve manje ljudi ima priliku da to obavi u svojoj kući ili kod rodbine. Na ovaj način se trudimo da sačuvamo tradicionalni običaj. Svi gosti su dobrodušli na ručku. Većina njih ponese kući osim mesnih prerađevina, sapun od svinjske masti i ostataka masnoće koja nije upotrebljiva za jelo, koje kuvamo na licu mesta. Stranci koji su pratili ceo događaj, bili su fascinirani salčićima ili salenjacima od svinjskog sala, kolačima koji prate svaki vojvođanski svinjokolj. Mislim da interesovanje građana pokazuje da je ovo nešto što treba i dalje da bude deo naše ponude - rekao je između ostalog gospodin Samardžija. Po njegovom mišljenju svinjokolj ne možemo označiti autohtonim, vezanim isključivo za Vojvodinu, jer su Španci ponosni na svoje chorizo - domaće kobasice nastale na sličnim feštama, Italijani na pancetta i dr. proizvode itd., ali je istina da se, pogotovo u zemljama Zapadne Evrope, ovaj običaj na nivou zanatskog svinjokolja, potpuno izgubio. Za gospodina Samardžiju je dragoceno što je ova manifestacija okupila širok dijapazon ljudi. - Vojvodina je oduvek bila regija gde se dobro jelo. Naša obaveza je da poštujemo uzanse starih salašara, koji su ovde živeli pre 100 i 200 godina. Ako nam to pođe za rukom automatski imamo nešto što možemo ponuditi domaćim i stranim gostima. Dok god poštujemo ono kako su salašari nekada živeli na dobrom smo putu kao turistički radnici. Mislim da je svinjokolj jedan od proizvoda koji treba što više podržavati jer publika za to postoji - zaključio je gospodin Aleksandar Samardžija, koji je na konstataciju da bi Salaš 137 trebao da uđe u kalendar manifestacija Vojvodine rekao:
- Mi smo bili prvi salaš osmišljen kao turističko mesto, ali smo se uvek trudili da svima pomognemo koji kreću ovim našim putem. Bilo bi lepo da uđemo u kalendar manifestacija, ali pretrpostavljam, isto tako, da bi svako od naših kolega salašara, uz trud, rad i napor mogao da napravi po neku svoju manifestaciju po kojoj bi bio prepoznat.