Gospodin Richard Brown je rođen u Velikoj Britaniji, na University of Kent in Canterbury diplomirao je filozofiju sa primenjenom književnošću, za razliku od njegove majke, Lise Brown, vlasnice i direktorice „The English Book”, rođene u Beogradu, koju je ljubav odvela u Britaniju, njega je ljubav prema jednoj Srpkinji vratila u domovinu njegove majke.
*Koja je vaša današnja rezidencija? Kako balansirate između dve zemlje, dva jezika, dve kulture?
- Odgajala me je baka koja je bila Srpkinja i kada sam imao dve godine, došao sam u Srbiju da posetim porodicu i rođake, tako da sam oduvek imao hibridno kulturno nasleđe i nikada nisam u tome video ništa čudno. Međutim, oduvek sam imao taj osećaj ,,zapadnjačke krivice” zbog toga što su moji rođaci i prijatelji prolazili kroz izuzetno težak period u novijoj istoriji i nisu imali priliku za kulturna iskustva, kakva sam ja iskusio u svojim dvadesetim i tridesetim godinama. Zato se često suočavam sa društvenim ožiljcima kojih je Srbija prepuna i za koje je potrebno mnogo vremena da zacele, a meni je jako teško da se sa njima poistovetim, jer ih nisam doživeo. Zbog svega ovoga, bez obzira što živim u Beogradu i družim se, skoro isključivo sa Srbima, i poreklom sam Srbin, i imam srpsku porodicu, i dalje se delom osećam strancem i verovatno će to zauvek tako ostati.
*Čime se trenutno bavite?
- Pokušavam da uživam u detinjstvu mojih sinova, koliko je to moguće, dok istovremeno nastojim da razvijam posao tako da od njega može da živi i moja porodica i moji zaposleni.
*Letnja škola engleskoj jezika, kampovi, jedinstveni su u Srbiji. Recite nam nešto o tome?
- Zapravo, postoje mnogi kampovi u Srbiji - za svaki sport i sportsku disciplinu. Većinu kampova u Srbiji organizuju ljudi koji imaju iskustva sa nekim od srpskih kampova u kojima su prethodno bili angažovani, a zapošljavaju isključivo one koji su upoznati sa konceptom rekreativne nastave. S druge strane, naši kampovi su kreirani po modelu najprestižnijih britanskih i američkih kampova, dok su zaposleni u kampu iz različitih zemalja engleskog govornog područja. U ovom smislu, naši kampovi su zaista jedinstveni i razlikuju se od svih drugih sa kojima su polaznici mogli da se susretnu u školi ili nekim drugim kampovima.
* Da li u okviru kampova, osim časova engleskog, za decu organizujete i neke druge aktivnosti i koje?
- Da. Generalno, organizujemo i kamp nemačkog jezika, kao i pripremni kamp koji podrazumeva utvrđivanje gradiva iz drugih predmeta, poput matematike. Trudimo se da uključimo i poslovni engleski, ali se većinom fokusiramo na strane jezika i kulturu. Pošto predstavljamo deo kompanije „The English Book“, engleski jezik je ključan za naš posao i najviše naših klijenata se interesuje za ovaj jezik. Takođe, organizujemo i kamp srpskog jezika za decu iz dijaspore, kako bismo im pružili priliku da usavrše svoje znanje srpskog jezika i da se neposredno upoznaju sa srpskom tradicijom i kulturom. Pored časova, naši kampovi su prepoznatljivi po mnoštvu zabavnih sportova, umetničkih radionica i nezaboravnih večernjih aktivnosti.
* Da li smatrate da ste uspeli da animirate decu i njihove roditelje u dovoljnoj meri i šta bi po vašem mišljenju trebalo uraditi da ovakvi i slični koncepti zažive širom Srbije, čime bi bio obuhvaćen širi krug dece?
- Naš dugoročni cilj jeste da polovina polaznika u našim kampovima u Srbiji budu deca iz Srbije, dok će drugu polovinu polaznika činiti polaznici iz drugih zemalja (ali ne sa engleskog govornog područja). Na ovaj način, polaznici će deliti sobu sa strancima i tako će koristiti engleski jezik i nakon časova. Trenutno promovišemo naše kampove i izvan granica Srbije, kako bismo se približili ovom cilju.
* Vaša majka je jednom prilikom izjavila da “ne znati danas engleski jezik znači ne komunicirati sa svetom”. Koliko je to znanje prisutno u Srbiji, pre svega kod dece? Koliko su roditelji svesni značaja njegovog učenja i koliko su naša deca talentovana za učenje jezika?
- Deca iz Srbije su talentovana za jezike, ali deca su uvek deca bez obzira iz kog su dela sveta. Većina njih će učiti samo onoliko koliko im je dovoljno za školu ili da bi ostvarili dobre rezultate na testu, a kako se časovi jezika u školi uglavnom zasnivaju na pravilima i gramatici, deca nemaju dovoljno prilike za konkretnu upotrebu jezika. Mnogim našim polaznicima je upravo potrebna prilika da koriste svoje znanje engleskog u svakodnevnoj konverzaciji sa izvornim govornicima. Na ovaj način, oni će izgraditi svoje samopuzdanje i lagodno će moći da komuniciraju na engleskom jeziku sa ljudima iz čitavog sveta.
* Danas ste poslovan i porodičan čovek, ili obratno. Imate dva sina koja nose engleska /internacionalna/imena. Majka im je Srpkinja, otac Britanac. Kojim jezikom govore, na kojem jeziku sanjaju, a na kojem misle, s obzirom da su ¾ Srbi, a ¼ Britanci?
- Kada su sa mnom, pričaju na engleskom, a kada su sa majkom ili bakom i dekom, onda pričaju na srpskom. Trudim se da za njih stvorim englesko okruženje pomoću filmova i muzike, a često idemo i u bioskop kada se prikazuju filmovi na engleskom bez titlova. Obojica veoma dobro govore engleski, ali su oni ipak Srbi i moja žena i ja smo veoma ponosni zbog toga.
* Kako ih vaspitavate i po kojim principima?
- Stariji sin pohađa školu po srpskom nastavnom planu i programu, a takođe će i mlađi, kada za to dođe vreme. Brine nas kvalitet škola, ali isto tako bismo brinuli i da smo u Engleskoj ili Americi. U ovim zemljama se cene nekretnina definišu prema kvalitetu škola koje se nalaze u njihovoj blizini i mislim da svaki savestan roditelj treba da brine o obrazovanju svog deteta. Za sada smo zadovoljni našim izborom.
* Šta vam se sviđa, a šta ne u načinu vaspitanja dece u Srbiji? - Ovo je teško pitanje. Volim ritam života u Srbiji, koji je mnogo sporiji nego u Engleskoj, kao i Beograd, koji je bez obzira što je glavni grad, mnogo manji i mnogo više prijateljski nastrojen u poređenju sa gradovima u Engleskoj. Voleo bih da postoji veći izbor aktivnosti za decu (na nivou države), ali s druge strane, u Engleskoj su deca veoma razmažena zbog prevelike mogućnosti izbora. U Srbiji je priroda prekrasna i veoma se radujem što ću moći da uživam u njenim čarima kada mi deca malo porastu.
* Šta biste poručili roditeljima?
- Ništa. Roditeljstvo predstavlja jedinstveno iskustvo koje se proživljava bez unapred sastavljenog plana i dugmeta za premotavanje unazad. Svako ko vam kaže da zna kako treba biti bolji roditelj vas laže.
* Neku poruku upućenu deci?
- Nijednu koju će uzeti u obzir ako su prava deca. Deca se bave samo onim što je prisutno sada i ovde i tako i treba da bude. U Srbiji se roditelji trude da obezbede deci sve što mogu, na sve moguće i nemoguće načine. Zbog toga bih onoj, malo starijoj rekao: „Jedino što roditelji ne mogu da Vam daju je Vaš karakter, a bez njega možete biti mnogo toga, ali nikada nećete biti veliki i nikad vas neće poštovati“. Obrazovanje predstavlja jedan način za formiranje karaktera, dok iskustvo predstavlja drugi i sve svoje snage usmerite u tom pravcu.
