Intervju: Stevan Baluban, predsednik Gljivarskog društva Novi Sad
Osnivač Gljivarskog društva Novi Sad (GDNS) je grupa entuzijasta na čelu sa dr Ljubomirom Jovanovićem koji je sazvao Osnivačku skupštinu 23.10. 2004. na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Departman za biologiju. Skupštini je prisustvovalo 25 ljudi, a predsedavajući je bio prof. dr Milan Matavulj. Iste godine GD organizuje prvi jesenji Susret gljivara na Iriškom vencu. Tokom godina GDNS je konstantno povećavalo broj članova i trenutno ih imamo 140.

*Primarna aktivnost GD Novi Sad nije uvećavanje članstva već edukacija/zaštita stanovništva od trovanja gljivama. Šta je GD do sada uradilo u tom pravcu i koji su planovi za sledeće aktivnosti?
- Šta smo uradili u proteklih 14 godina najbolje se vidi po tome da se Novi Sad veoma retko spominje po trovanju gljivama. Omogućili smo građanima, koje gljive zanimaju, da se učlane u GDNS i da uče onoliko koliko smatraju da im je potrebno da bi samostalno mogli da beru gljive. Naravno, branje desetak vrsta gljiva je samo početak i „berači“ se brzo zaraze gljivarenjem i postaju ljubitelji gljiva i prirode. Počinju strastveno da fotografišu i proučavaju ovo čarobno carstvo i da se druže sa gljivarima iz cele Srbije. Tokom 2017., dvanaest članova GDNS položili su test, organizovan od strane MGSS, za zvanje „Gljivar“. Obaveza će im biti da ionako mali procenat trovanja gljivama u Novom Sadu i okolini svedu na nulu kao i da pomognu građanima koji samostalno beru gljive u razdvajanju jestivih od otrovnih vrsta. Plan je da u 2018. jedan broj članova GDNS položi testi za zvanje „Determinator“. Tako ćemo još više da unapredimo svoje znanje i upotrebimo ga za dobrobit zajednice. Samo bih upozorio građane da u proučavanju carstva gljiva nema prečica. Svaka brzopletost se kažnjava. Ukoliko građane interesuju gljive najbolje je da se učlane u neko gljivarsko društvo i da polako ulaze u taj čarobni svet. U cilju edukacije stanovništva GDNS redovno učestvuje u emisijama Radio Novi Sad, RTV Vojvodine i drugim TV stanicama u Novom Sadu.
* Svake godine Društvo organizuje dve izložbe, a manifestacija „Susret gljivara na Iriškom vencu“ jedna je od nabolje organizovanih i najposećenijih u zemlji. Kažite nam nešto o tome.
- Do sada GDNS je organizovalo 14 Susreta gljivara na Iriškom vencu i šest izložbi gljiva u Dunavskom parku u centru Novog Sada. Tokom narednih godina organizovaćemo i dalje svoje redovne manifestacije i predavanja o gljivama koje poseti veliki broj ljubitelja gljivarstva i prirode. Počelo je to skromno ali sada manifestaciju na Iriškom vencu svake godine poseti više od 700 ljubitelja gljivarstva i prirode iz cele Srbije. Na poslednjoj manifestaciji u oktobru 2017., pored velikog broja građana, bili su i članovi 14 gljivarskih društava iz Srbije i okruženja. Ponosni smo na to što je Fruška gora postala mesto okupljanja gljivara iz Srbije i uz druženje, edukaciju, izložbu fotografija gljiva i gljivarske specijalitete članova GDNS provedu nezaboravne trenutke.
*GD Novi Sad važi za društvo koje u svojim redovama okuplja najveći broj biologa, ekologa, profesionalno usmerenih i stučnih članova, pa se naučni pristup ovom zasebnom carstvu podrazumeva. Šta se konkretno radi na tom planu?
- Osnovali smo naučnu sekciju koju vodi Bojan Šeguljev - master biolog. U sekciji su i drugi članovi doktori, masteri ili studenti bioloških nauka. Naša naučna sekcija ima veliki značaj u edukaciji članova GDNS, a i članova ostalih gljivarskih društava za koje takođe organizujemo radionice i predavanja. GDNS je u martu ove godine, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode organizovalo predavanje naših članova dr Miroslava Markovića i dr Marine Katanić „Četinarske vrste drveća i njihove mikorizne gljive“. Članovi naučne sekcije sarađuju i sa drugim gljivarskim društvima u Srbiji i okruženju.
*Do kojih rezultata je doveo dosadašnji rad Društva, vezano pre svega za nalaze gljiva na Fruškoj gori?
- Rad članova GDNS doveo je do toga da je Fruška gora sigurno najbolje istražena planina u Srbiji, što se tiče gljiva. Do sada je locirano i determinisano preko 1600 vrsta gljiva na ovoj planini. Pronašli smo i više vrsta koje su veoma retke i u svetskim okvirima, a broj vrsta koje su prvi put pronađene u Srbiji, baš na Fruškoj gori, se meri stotinama.
*Da li ste zadovoljni radom Mikološko-gljivarskog saveza Srbije? U kom pravci i kojim idejama treba da se rukovode GD Srbije ?
- Zadovoljni smo, pre svega jer smo svesni da gljivarska društva i MGSS u Srbiji rade u veoma teškim uslovima i sa minimalnim finansijskim sredstvima. Najveći doprinos gljivarstvu u Srbiji dalo je osnivanje MGSS koji je okupio većinu gljivarskih i ekološko-gljivarskih društava u Srbiji. To će imati dugoročno veoma pozitivan uticaj na proučavanje i katalogizaciju gljiva u Srbiji koja je trenutno na samom početku. Samo za taj posao biće nam neophodna podrška i pomoć Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U skoroj budućnosti očekujemo da se u Srbiji osnuje i Ministarstvo ekologije. Gljivarska društva Srbije, po mom mišljenju, treba da na organizovan način konstantno povećavaju nivo znanja svojih članova. Da na svojoj teritoriji sistematski proučavaju gljive, beleže staništa, sakupljaju eksikate i fotografišu pronađene primerke gljiva. Velika je uloga gljivarskih društava i u lokalnim zajednicama u edukaciji stanovništa, dece i mladih u školama koji pokažu interes za to.
*Kako biste opisali svet gljiva? Koji je njegov značaj u prirodi? Da li smo i koliko toga svesni?
- Gljive predstavljaju poseban deo živog sveta po svom načinu života, razmnožavanju i ishrani. Gljive su vrlo specifična grupa živih bića. One su posebno carstvo, odvojeno i od životinjskog i od biljnog. Samo delić carstva gljiva je vidljiv kao plodna tela gljiva. Veći deo je skriven od nas ispod površine zemljišta kao micelija koja poput paukove mreža prorasta supstrat na kojem se gljiva hrani. Micelija jedne gljive može da se prostire na velikoj površini. Kada nekog upitate, koji je najveći živi organizam na Zemlji, verovatno ćete dobiti odgovor da je to plavi kit težak i do 30 tona. Ali nije tako. Najveći poznati živi organizam na svetu je gljiva roda Armillaria, poznata kao medenjača koja živi na planinama Blu u Oregonu. Ova ogromna gljiva zauzima oko 965 hektara zemljišta i stara je hiljadama godina. Ako jedan organizam definišemo kao grupu genetski identičnih ćelija koje mogu da komuniciraju i imaju zajedničku svrhu, gljive roda Armillaria se uklapaju u sve to i trenutno su, pojedine gljive tog roda, najstariji i najveći poznati živi organizmi na planeti Zemlji.
Gljive formiraju strukture nalik pertlama koje se nazivaju rizomorfi, a služe za traženje novih izvora hrane, i cevastih struktura pod nazivom hife koje zajedno formiraju oblik vegetativne mase poznate kao micelija. Stvaraju se ispod površine zemlje, u zoni korenovog sistema biljaka i drveća. Mreža micelija se deli u milione grana, a ako se jedna od grana ošteti, brzo se zameni zaobilaznim putem. Svaka hifa je samostalna, a informaciju koju je sakupila može da prenosi po mreži u svim pravcima. Takav, prirodni model „Interneta“ je postojao oduvek, samo dobro sakriven od naših očiju pod zemljom.
Gljive u prirodi imaju veliku biološku i ekološku ulogu, jer su pored ostalog, karika u procesu kruženja materija i bioenergetskih tokova. Među gljivama koje rastu u šumi mnoge rastu u mikorizi sa drvećem i značajne su za proces njihove obnove.
Nisam siguran da je većina ljudi svesna koliko gljive znače za nas i prirodu koja nas okružuje. Gljive nas hrane i mogu da se pripremaju na bezbroj načina. Gljive nas i leče tako što proizvode antibiotike. Pomažu drveću da brže raste i bude zdravije.
Ako je zemljište - stomak zemaljske kugle, tada su gljive - njegovi sokovi za varenje. Bez njihove sposobnosti da se razlaže i reciklira organska materija, Zemlja bi se odavno ugušila u mrtvoj materiji. Ciklus kruženja materije u prirodi bi bio prekinut, i sva živa bića bi pre ili kasnije ostala bez hrane.
* Koja je vaša poruka? - Tako malo je potrebno da bismo se opustili od svakodnevnih poslova i briga. Potrebno je da odemo u prirodu, šetamo i obratimo pažnju na zvuke, mirise i plodove prirode među kojim su gljive meni svakako najlepše. Fotografišite ih i proučavajte i zaboravićete na sve ostalo. Ukoliko u prirodu odete sa svojim kolegama gljivarima usput ćete se lepo družiti, a ponešto i naučiti.