Koviljski rit je kompleks vekog broja kanala i rukavaca, funkcionalno povezanih u integralnu celinu, koji se prostire na teritoriji Kovilja i Gardinovaca u južnoj Bačkoj, na levoj obali Dunava, nedaleko od Novog Sada. Arkanj je jedan od rukavaca Dunava u Koviljskom ritu i preko njega prelazi autoput od Novog Sada do Beograda. To je jedno od omiljenih mesta ribolovaca ovog kraja.
Osim izuzetnih prirodnih odlika, ovaj prostor je poznat po manastiru Kovilj, a najčešće pominjan po čardi „Na kraj sveta“. Koviljska čarda, zatvorena i srušena sredinom maja 2013. godine, jer se nalazila na manastirskoj zemlji. Mnogi je i danas smatraju ne samo skrovitim mestom gde se jela izvrsna riba, ponekad pilo i lupovalo, već mestom duhovne i nadasve umetničke atmosfere. Pohodili su je oni koji su tako živeli.
Nepravda, zločin, nazovite kako god hoćete, učinjeni su, ali čarda „Na kraj sveta“ će opet vaskrsnuti. Radovi se privode kraju, a uz blagoslov manastira Kovilj, restoran za oko dva meseca treba ponovo da proradi i to na starom mestu. Očekuje se ne samo da se svi stari gosti vrate, već da će je, opevanu u pesmama, ispredanu u pričama, prisvojiti i neki novi. Novi restoran će biti nalik na stari. Sve će biti novo, ali će opet sve ostati po starom. Novi objekat odobren je od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Za podizanje objekta korišćeni su samo prirodni materijali, posebno se vodilo računa da ne „pobegne“ od vojvođanskog etno stila. Renovirane su pomoćne zgrade i kućice. Na meniju restorana opet će se naći jela koja se očekuje na ovakvom mestu, jednom od najvećih prirodnih mrestilišta uz Dunav (prvenstveno šarana, štuke, soma, ali i mnogih drugih vrsta riba) kako kod nas, tako i u Evropi: riblja čorba i riblji paprikaš, specijaliteti od rečne ribe. Novina je da će se u ponudi naći i specijaliteti od mesa domaćih životinja i divljači. Kako stvari stoje ovo, nekada omiljeno izletište Beograđana i Novosađana, biće to i ubuduće. Ne samo što je jedan od koviljskih brendova, uz manastir, spomen ploču na rodnoj kući velikog Laze Kostića, SRP Koviljsko-petrovaradinski rit... Već zato što je ova čarda bila institucija boemskog načina života, a oni koji su dovoljno često boravili u njoj, sticali su diplome doživotnih beoma, a to je imalo posebnu vrednost i težinu. Nove - stare posetioce očekuju čamci za pecaroše i čamci za vožnju uživanja u prirodi; poniji i dečje igralište... Uređena pešačka staza posuta tucanikom krz šumu u dužini od bezmalo dva kilometra. Obezbeđena su i parking mesta, kako za pecaroše, tako i redovne goste. Struje i dalje neće biti, ali postavljanjem solarnih panela obezbeđivaće se dovoljno toplotne energije za zagrevanje vode za potrebe kuhinje i vode u šest uređenih toaleta. U restoranu će se i dalje obedovati uz sveće. Čarda će i dalje biti mesto na kojem će svako moći da pronađe nešto zanimljivo.