• Prethodna
• 1 of 11
• Sledeća

Prerada mesa mangulica „Manglica“, Kovilj, Save i Dare Graorac, otvorila je jedno novo poglavlje u razumevanju veze između onoga što jedemo i zdravlja. Naime, pre desetak godina, Sava Graorac je odlučio da se posveti gajenju belih, bačko-banatskih mangulica, a pre dve godine registrovao je proizvodnju suvomesnatih proizvoda, takođe od mangulica: čvaraka, kobasica, slanine, pečenice, kulena i to po uzoru na svog babu, dedu i pradedu.

Kako su to oni nekada radili, pokušao je Sava Graovac da prenese u današnje vreme i poduči i „ubedi“ ljude da za te njegove proizvode plate više. Nije to bilo lako, tim pre što je mangulica, nastala u XIX veku na imanju Kiš Jena u Mađarskoj, ukrštanjem svinje šumadinke sa rasama bakonyi i szalantar, bila gotovo zaboravljena. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti, te prirodnih uslova odgajanja mangulica je bila jako popularna u Vojvodini (naročito u Sremu) i Mađarskoj do šezdesetih - sedamdesetih godina prošlog veka, kada je potiskuje durok svinja, uvezena u Srbiju 1977. godine iz SAD. - Moj babo je, kada je uvoz durok svinja uništio našu mangulicu znao da kaže: „Ej, doš’o američki durok, a meso k’o drvo.“ Dok je kod mangulice malo mesa, samo 20% od ukupne težine, ali je zdravo. I ne samo meso, već i mast, i slanina. Nažalost mi smo uvek težili nečem upakovanom i tuđem - kaže gospodin Graorac. Poljoprivredno gazdinstvo Graorac danas ima do 200 svinja. Meso polovine ide u preradu, ostalo u zanavljanje. Odgajivačkim i prerađivačkim poslovima, od nedavno su pridodate i turističke aktivnosti, pa se domaćinstvo Graorac našlo i na turističkoj mapi Kovilja i Srema. Za sada najčešće grupe su Udruženja penzionera iz Beograda. Za njih domaćini pripremaju kompletan celodnevni doživljaj, od sremačkog fruštuka, proizvoda od mangulice, preko svinjokolja i svinjokoljskih jela, paprikaša od mangulice i pečenih kobasica. Na kraju, gosti po dogovoru mogu da biraju između štrudle sa makom, kiflica i salenjaka (salčića), i sve to uz prigodnu muziku i staru dobru dudovu rakiju. Zašto baš dudovu rakiju? Zato što je Sava Graorac paralelno sa odlukom da gaji mangulice, odlučio da u produžetku bašte zasadi stotinak dudova, koji su negde u isto vreme kada i mangulice, proterani sa vojvođanskih salaša i ulica. I zato što je dud još jedina voćka koja se ne prska. Mnogo vetrova i trendova je dolazilo i prolazilo Srbijom. U bojazni da ne zaostanemo za modom, trudili smo se da što vernije ispratimo sve novine. Povodeći se za novim, zaboravljali smo na staro, a moda je došla i prošla. Zahvaljujući pojedincima koji su znali da je moda kratkog veka, do danas su sačuvane mnoge vrednosti, koje smo imali, a kojih nismo bili svesni. Zahvaljujući tim pojedincima mangulica je postala prepoznatljiva i sve više zastupljena na našim trpezama. Na taj put gospodin Graorac nije pošao iz koristi: - Sve što radiš moraš da voliš. Da bi se u nešto upustio moraš to nešto prvo zavoleti. Moraš imati poštovanje i za svinjče i za mušteriju. Ja sam tu samo izvršilac, onaj čiji je zadatak da spoji svinjče sa proizvodom, proizvod sa gostom. Mangulicu karakteriše pozitivan holesterol, koji u današnje vreme paradigma zdravlja. Mangulica koja odrasta u zdravoj sredini, i koja se hrani zdravom hranom, žirom, ječmom, kukuruzom, šargarepom iz Begeča i koja ima dovoljno blata, predstavlja 100% prirodan proizvod i melem je za svaki organizam. Naredni korak gospodin Graorac planira da napravi u pravcu brendiranja Koviljske slanine, poput Futoškog kupusa, Begečke pargarepe i sl. proizvoda. Ova priča se postepeno razvijala. Trebalo je ljude zainteresovati za ove proizvode koji jesu zdraviji ali su i nešto skuplji. Bilo je potrebno desetak godina prisustva na tržištu da bi dostigli tačku na kojoj se danas nalaze naši proizvodi - kaže domaćin. Gospodin Graorac ističe da ovo nije samo njegov projekat i da ne bi mogao ništa da uradi da mu nije njegove Dare, s kojom je pre neki dan proslavio 39 godina braka. Kaže da mu je ona i desna i leva ruka. Pomažu i deca: Brane je dan pre dolaska gostiju pokosio travu, očistio dvorište. Buba i Nikola konobarišu, pomažu i slušaju. Bez zajedničkog rada, bez pružanja pomoći i podrške jedni drugima, slika iz Kovilja bi bila sasvim drugačija, a najverovanije je ne bi ni bilo. Ovako, zatekli smo složnu porodicu i želju da ono što rade rade na pravi način. I pored svega ovoga, gospodin Sava Graorac ima još jednu želju, da mu po dvorištu umesto kučića trče unučići. Daće Bog i to.