• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Gde se nalazi raj?
U davna vremena u fokusu interesovanja je bio biblijski, ali pošto ga nismo našli, svako je počeo da traži svoj. Porodica Dragana i Svetlane Cvetković iz Kragujevca su svoj stvorili nadomak prigradskog naselja Petrovac, u vikend naselju pet kilometara udaljenom od centra grada i nazvali ga „Janin raj“, po mlađoj ćerki koja je tu rođena.

Oni su jedni od retkih koji su život u stanu u centru grada zamenili selom. Od 2003. godine, zbog ljubavi prema selu i zdravom načinu životu, supružnici su odlučili da svoju budućnost i budućnost svoje dece grade na drugačijim principima. Starija ćerka Nevena je u „Raju“ od svoje devete godine, i prihvatila je ovdašnji životni ritam. Jana za drugi život ne zna. Na ovom mestu ona svoju ljubav prema prirodi, biljkama i životinjama ima kome da daje i od koga da prima. Seosko turističko domaćinstvo „Janin raj“ pre petnaest godina je bio najzapušteniji plac u okolini, danas je najuređeniji, svedoče oni koji se sećaju. Nekada je u okolini bilo par kuća, danas je na svakom placu bar jedna. - Odrastao sam u Lapovu, u seoskom domaćinstvu kojim je suvereno vladala moja baka. Ona je znala sve oko živine, biljaka. Ja sam još kao mali upijao svaki njen pokret, krao sve trikove kojima se i danas koristim. Meni je oduvek bila želja da živim na selu. Zato sam i izabrao poziv - veterinarski tehničar i radim u veterinarskoj stanici. Moja supruga je turistički tehničar, vodi ovo domaćinstvo, pa se šalimo da oboje radimo u struci. Supruga i ja smo prvi plac kupili jer nam je odgovarala lokacija, na lepome mestu, blizu grada, na putu do mog posla, za koji smo imali dovoljno novca. Bile su potrebne godine da osposobimo prostor za boravak, zemlju za baštu. Posle prvog kupili još jedan, i još jedan plac i sada imamo ukupno 41 ar u komadu na kome se nalaze kuća u kojoj živimo, kuća za goste, objekti za životinje, organska bašta, plastenik, park i dvorište - koje je tri godine uzastopce, 2014., 2015. i 2016., proglašavano za najlepše u centralnoj Srbiji i to u tri kategorije: park-dvorište, dvorište i etno-dvorište. Zasluga za izgled i održavanje dvorišta pripada isključivo mojoj supruzi - objašnjava gospodin Cvetković. Cvetkovići nastoje da što je moguće više u svoje domaćinstvo unesu i zadrže stare srpske običaje, materijale, navike: svi objekti su nalik staroj srpskoj kući, od materijala kakav se nekada upotrebljavao u građevnarstvu; uzgajaju biljke koje su nekada bile zastupljene u baštama i dvorištima, pa tu možete naći đul ili kalinu, jasmin, jabuku jablanku, koja se ne kalemi, paradajz volovsko srce, crveni i roza, i starinski jabučar, svaki teži preko kilogram. - Trudimo se da odgajimo i stare sorte živine, Staru gološijanku, Somborsku kaporku., Kosovskog pevača, zatim svinju Moravku. Samo su koze rase Francuska alpina, namesto naše balkanske, koja je nerentabilna i daje malo mleka u vreme kada mora da se misli i na korist. Tim pre što nam je sledeći korak mini mlekara, mada već sada imamo solidnu proizvodnju sira. Sa Francuskom alpinom smo krenuli i iz razloga što je godinu i po dana stara Jana, dobila na poklon jare. Jare je poraslo, ojarilo se, kupili smo još jednu kozu i danas smo došli do 60. Imamo i kobilu, takođe Janin poklon za 10-ti rođendan. Ona je mirna i deca je rado jašu. U međuvremenu se oždrebila, razlog više za dečju radoznalost. Držimo i ćurke, guske, morke, kako bi deca iz grada naučila šta je šta - objašnjava naš sagovornik. Poslednja stepenica razvoja STD „Janin raj“ savladana je 2014. Bulo je to okretanje ka seoskom turizmu, po nagovoru turističkih radnika iz GTO Kragujevac i prijatelja. Trenutno domaćinstvo raspolaže sa tri sobe i devet ležajeva, kao i restoranom za 50 gostiju, za organizaciju proslava, dočeka Novih godina... Posebno rođendana. Do sada su ovde proslavljani i drugi i osamdeset drugi rođendan. Posebno su među decom popularne igre poput krunjenje kukuruza, muže koza, pravljenje sira, mešenje hleba, pravljenje kolača, nešto što evocira na način života od nekada. Ili prisećanje na stare igre: bacanje kamena s ramena, natezanje konopca i dr. Sva dešavanja prati bogat meni i nekolko principa kojih se strogo pridržavaju i domaćini i gosti: sva jela se pripremaju od proizvoda proizvedenih u ovom domaćinstvu čak do 90%; na meniju nema roštilja osim na zahtev gostiju; sključivo se servira organska, domaća hrana bez aditiva. - Jedan svečani ručak podrazumeva predjelo: domaće kobasice, od naših svinja, pršutu, slaninu, sireve, kačkavalje sa raznim dodacima, mladi i prevreli sir u maslinovom ulju, jaja od prepelice, sezonsku salatu, raznorazne slane pite, ajvar, izuzetan kajmak koji ne proizvodimo ali kupujemo od jedne žene; sledi čorba od tri vrste živinskog mesa, pa glavno jelo koje pripremamo po dogovoru sa gostima. Moja supruga je vrhunska majstorica za jareći sač, pa to smatramo specijalitetom kuće. Rado priprema i jareće pečenje, gulaš i druga domaća jela. Specijalitet kuće je i kozji sir u maslinovom ulju, i koliko god da napravimo, uvek se traži teglica više. Svetlana je specijalista i za zimnicu, sokove, i trudimo se da sve plodove kojima nas priroda dariva iskoristimo - kaže ovaj domaćin, koji je vrsan proizvođač kozjih sireva, suvomesnatih proizvoda, guščijih, pilećih i prepeličjih jaja. Ceo proizvodni program koristi se za sopstvene potrebe i potrebe gostiju, dok se mlečni proizvodi i kozji sirevi prodaju. Na pitanje odakle im energija za sve što rade, uglas odgovaraju da kada se čoveku ostvare svi snovi, kao što su se njima ostvarili, to daje snagu da se radi 18 sati dnevno, a odmara šest. Mnogo im znače pohvale gostiju, koji dolaze sa svih strana, iz Kazahstana, Italije, Poljske, Rusije, a posebno domaćih gostiju, za koje ovaj njihov raj nije egzotika, nije nepoznanica, ali znaju da cene njihov trud, njihov pogled na svet i uživaju u svemu što su stvorile njihove ruke. Njihove, jer osim dece, koja pomažu kada i koliko mogu, ovo dvoje ljudi sve rade sami.