Svake godine za vreme trajanja Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održava se Dan žitara, na kojem se govori o tome ko je šta uradio i kakve je rezultate postigao u prethodnoj godini, ali i o planovima, šta treba raditi. Oni koji su bili najbolji u prethodnom periodu na Danu žitara dobijaju povelje za postignute rezultate.

Ove godine dobitnik povelje je kompanija koja se najviše bavi očuvanju kvaliteta uskladištene robe i postiže najbolje rezultate - Žitozaštita DOO Borča, Beograd; MK Commerce je najbolji izvoznik iz agrara, ali i najbolji izvoznik kukuruza; Preduzeće „Konzul“ Novi Sad deo grupe AMEROPA A.G. iz Švajcarske, takođe će poneti dve povelje: za izvoz uljane repice i pšenice. Uljarice-Bačka d.o.o.su najbolji izvoznici suncokreta, a RWA su prvi u izvozu soje. Članice Victoria Group su najbolji u izvozu sojine i suncokretove sačme. - Međutim, kada govorimo o ukupnim rezultatima naše poljoprivrede onda bi mogli da kažemo da je izvoz ostao na istom nivou iz prethodne godine (3,2 milijarde), ali da je uvoz poljoprivrednih proizvoda nešto povećan (sa 1.4 na 1.6 milijardi). Tako poljoprivreda, koja je dugo bila jedina grana koja je davala suficit, sada to više nije. A izvoz poljoprivrednih proizvoda je bitan jer izvozimo preko 90% domaćih ulaganja. Od uvoznih sirovina imamo samo mineralna đubriva, Sve ostalo je domaće i efekti toga su najznačajniji po samu zemlju. Ako govorimo o minuloj godini možemo da konstatujemo da su rezultati žitarskih proizvoda slabiji nego 2016. koja je bila rekordna po proizvodnji i izvozu. Najviše su nam podbacili kukuruz i soja zbog katastrofalne suše. Nadamo se da se to neće ponoviti, a i po dosadašnjim pokazateljima ne bi trebala 2017. godina - rekao je predsednik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica “Žita Srbije”, gospodin Vukosav Saković. Ovom prilikom istakao je saradnju sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija - FAO (Food and Agriculture Organization) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Program koji je počeo prošle godine Danom žitara i završava se ove godine istim Danom, bio je značajan za jačanje same asicijacije ali i podrška logistici izvoza, jer u izvozu Srbije ima jako mnogo problema koje treba rešiti i unaprediti da bi se postigli bolji rezultati. Gospodin Saković je izrazio zadovoljstvo ovom saradnjom, koja je pomogla sagledavanju ko i šta sve treba da uradi da bi rezultati izvoza bili bolji, gde su „uska grla“ u izvozu, investicijama, administraciji, u dobijanju dozvola i dr., ali konačnu ocenu očekuje od saradnika na projektu, FAO i EBRD. Šta možemo da očekujemo od ove, 2018-te kada su žitarice u pitanju?
Prema mišljenju našeg sagovornika, prošle godine je najmanje problema bilo sa pšenicom, ječmom i uljanom repicom, što se vratilo kroz ovogodišnju setvu jer su te tri kulture povećale površine za razliku od kukuruza, soje i šećerne repe gde su površine smanjene. Kada su prinosi u pitanju, kod pšenice, ječma i uljane repice bili su nešto manje iznad proseka, a kod kukuruza i soje su bili katastrofalni. Kod suncokreta podbačaj je bio 10% i površine pod ovom kulturom su ove godine nešto uvećane. Kako stvari sada stoje, tri ozime kulture: pšenica, ječam i uljana repica imaće i veći rod i prinose. Za ječam i uljanu repicu količine su već obezbeđene, ostaje samo da se do kraja žetve vidi o kakvom kvalitetu je reč. Gospodin Saković je postavio pitanje kvaliteta i skladištenja po kvalitetnim grupama je to jedno otvoreno pitanje o kojem se raspravlja deceniju unazad, a čini se vrlo malo. Ali, uprkos toj činjenici, podelio je jedno prijatno iskustvo koje se desilo u okviru navedenog programa na jednoj velikoj žitarskoj konferenciji održanoj u Moldaviji i saznanje da se u Srbiji proizvodi kvalitetet pšenice iznad proseka, odmah iza Rusije (podatak SGS Ženeva). Radi se o zemljama crnomorskog regiona, najvećem žitarskom regionu kome pored Rusije, pripadaju Ukrajina, Kazahstan, Rumunija, Bugarska, Turska i Srbija, što je ohrabrujuće. - Ostaje nam da razradimo ono gde imamo ozbiljan problem i taj kvalitet podelimo u skladištu, da ne bude sve izmešano pa da imamo prosek koji škripi, već da tačno znamo šta i pošto možemo prodavati – zaključio je gospodin Vukosav Saković.