Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu (NS seme) izrastao je iz Poljoprivredne i kontrolne stanice u Novom Sadu, 1938. godine odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije. Uspešnim istraživačkim radom usmerenim na stvaranje sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, krmnih, industrijskih, lekovitih i začinskih biljaka, i vrhunskim rezultatima implementiranim u poljoprivrednu praksu Institut je postao značajno ime u svetskoj nauci.
On predstavlja mesto na kome je do sada stvoreno više od 1.000 sorti i hibrida, od čega je skoro 500 registrovano i gaji se u inostranstvu. U otvorenoj konkurenciji na svetskom tržištu, institutske sorte i hibridi su prisutni u 26 država, od Argentine, preko zemalja Evropske unije, Ukrajine, Rusije, do Kine i Indije. Nastup na ovogodišnjem 85. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu bio je u znaku obeležavanja 80 godina rada Instituta, i osim zapaženog nastupa na izložbenom štandu, uspostavljanja poslovne saradnje, brojnih sastanaka i razgovora sa poslovnim partnerima, a pre svega poljoprivrednim proizvođačima o radu na polju tehnologije poljoprivredne proizvodnje, krunisala su značajna priznanja. Instutut za ratarstvo i povrtarstvo dobitnik je čak 12 medalja - šest velikih zlatnih, četiri zlatne i dve srebrne, kao i velikog šampionskog pehara za izuzetan kvalitet i širok asortiman semenskog materijala žita, industrijskog i krmnog bilja. Razlog za zadovoljstvo je i sticanje statusa instituta od nacionalnog značaja, odlukom Vlade Republike Srbije na sednici 17. maja 2018. godine, čime se Institut za ratarstvo i povrtarstvo svrstao u institute koje država prepoznaje kao vitalne u sektoru naučno-istraživačkog rada. Direktor Instituta prof. dr Jan Turan je istakao da su na minuloj sajamskoj manifestaciji vođeni razgovori i o prvim rezultatima setvene sezone, protekli bez primedbi na kvalitet NS semena na terenu. Sajam je bio mesto susreta sa poljoprivrednim proizvođačima, kako bi im se pružila pomoć oko tehnologije proizvodnje i da ono što je posejano dovedu do žetve, odnosno ostvarivanja maksimalnog prinosa i dobiti. Dr Turan nije zaobišao ni probleme vezane za agrobiznis i sve manji broj nezavisnih agronoma, mahom zaposlenih kod semenskih kuća koje propagiraju seme iz drugih regiona, donose drugu tehnologiju koja na ovim terenima ne daje adekvatne rezultate, što je u godinama 2012. i 2017. dovelo do velikih gubitaka. - Krivica je i do samih poljoprivrednih proizvođača što slepo slušaju savete koji nisu adekvatni za ovo podneblje, pa umesto da je gustina setve kukuruza 24-25cm, kako preporučuju Poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu i Beogradu, ona je 16cm. A kada dođe sušna godina traže od nadležnog ministarstva nadoknadu za štetu koju su pretrpeli, a da nisu ispoštovali osnovnu tehnologiju proizvodnje koja se propisuje na ovim područjima. Apelujem na naše proizvođače da se pridržavaju tehnologije, saveta nezavisnih agronoma i da ako žele da uključe nešto novo, nešto sa „strane“, neka probaju na malim površinama, a ne da se u tom pravcu okrenu 100 odsto i onda kada kukuruz ne rodi, svi su krivi, a spas traže u ministarstvu koje tu ništa ne može pomoći – naglasio je dr Turan. O plasmanu semena za setvu proleće 2018., NS seme beleži evidentan rast u plasmanu kukuruza, još bolji u plasmanu suncokreta i dominira kada je reč o domaćem tržištu. Kada je reč o inostranom tržištu, znatno je više izvezeno nego ranijih godina, ali su finansijski efekti zbog pada dolara, mali.
