• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Anica i Ivan Periškić iz Bačkog Monoštora, vlasnici Pčelarsko-poljoprivrednog gazdinstva “Periškić”, proizvodnjom meda se bave punih 27 godina, isto koliko dele i zajednički život. Imaju 100 košnica i proizvode više vrsta medova: bagremov, šumski, livadski, lipov, med od uljane repice, suncokretov i dr. Po rečima gospođe Anice, iako je najtraženiji bagremov med, jer slovi za najzdraviji, svaki je za neku boljku:

- Lipov med je jako dobar za disajne puteve, astmu i bronhitis; šumski sadrži puno vitamina i minerala te se preporučuje trudnicama i mladim majkama, kao i sportistima za popravljanje krvne slike; Livadski sadrži dosta polena prikupljenog sa raznovrsnog cveća i preporučuje se srčanim bolesnicima, a može da pomogne i kod respiratornih oboljenja; bagremov je načinjen isključivo od nektara bagremovog cveta, izuzetno je blagog mirisa i ukusa štiti organizam od bakterija, infekcija i virusa, koristi se kod dijabetesa, za lečenje bolesti respiratornih organa, kao što su astma, bronhitis i upala pluća, uspešno se koristi za lečenje nesanice.
Proizvodnja meda je po rečima naše sagovornice, lep ali težak posao koji traži angažovanje tokom cele godine. Tokom perioda mirovanja pčela pčelari uređivanje i čišćenje prostora na kom se nalaze košnice, kao i za popravke i farbanje rezervnih košnica. To je pravo vreme za analizu prethodne sezone, planiranje naredne, ali i za dalju pčelarsku edukaciju i čitanje stručne literature, pretraživanje interneta vezane za ovu temu, zatim dolazi razrojavanje ili umnožavanje pčelinjih društava. Seoba pčela bez koje se savremeno pčelarstvo ne može zamisliti, jedan je od najtežih, najrizičnijih i najodgovornijih poslova na pčelinjaku, koja odrazumeva dobru organizaciju na pripremi, utovaru, transportu, istovaru i postavljanju pčelinjaka na novo mesto. Ovo pčelarsko gazdinstvo konkretno seli pčele svake godine na Frušku goru i Homolje i to pored toga što se nalazi u blizini SRP „Gornje podunavlje“. Zatim dolazi zazimljavanje pčela, najvažni posao u jesenjim mesecima i tako svake godine.
Ali, ovde je opisan samo put od ispaše do tegle meda. Proizvođači meda odgovorno tvrde da je teži i duži put od tegle meda do kupca. Iako je cena meda na tržištu nerealno niska, pre svega zbog nelojalne konkurencije koji se još uvek nesmetano baškare na tržištu Srbije, usled čega je broj pčelara sve manji. I pored svega toga, Pčelarsko-poljoprivredno gazdinstvo „Periškić“ je rešeno da zbog ljubavi prema ovom prirodnom proizvodu nastvi bavljenjem ovom plemenitom delatnošću.
Pčelarsko-poljoprivredno gazdinstvo „Periškić“ osim medova proizvodi i polen, propolis, matični mleč, kao i mešavine od ovih proizvoda. U ponudi su i medene rakije: medovača, orahovača i višnjevača, zatim medenjaci i dr. Cena meda je 700 dinara dok za pola litre medene rakije treba izdvojiti 600 dinara