Tue09292020

Poslednja izmena:07:31:43 PM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Dr Maja Karaman: Saradnja naučnih i obrazovnih institucija i gljivarskih društava je značajna i neophodna

Dr Maja Karaman: Saradnja naučnih i obrazovnih institucija i gljivarskih društava je značajna i neophodna

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 9
  • Sledeća

Najpoznatiji srpski planinski centar Kopaonik ovih dana je domaćin prvom skupu gljivara kandidata za zvanje determinator, u organizaciji Mikološko-gljivarskog saveza  Srbije. Ciklus predavanja započet 23. jula i trajaće narednih šest dana, okupio je desetak kandidata iz cele zemlje. U ugodnom ambijentu konferencijske sale hotela Grand svoja znanja će prenositi eminentni predavači: dr Marina Katanić sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada, Marino Zugniiz Italije, Branislav Uzelac i dr. Među predavačima je i dr Maja Karaman, vanredni profesor na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, čija je uža naučna oblast istraživanja upravo mikrobiologija i mikologija.

Svoje prisustvo je opisala željom da prenese iskustva i znanja u oblasti kojoj je posvetila svoj pedagoški i istraživački rad, ljudima koji se za tematiku gljiva interesuju iz hobija i strasti, jer samo kroz saradnju institucionalnih i vaninstitucionalnih organizacija koje se bave istom ili sličnom problematikom mogu da se očekuju rezultati. Po njenom mišljenju, idelna je sinergija ljudi koji vole da se bave nečim iz  sopstvenog interesovanja, želje za učenjem, koji prikupljaju konkretne informacije direktno sa terena, a sa druge strane stručnjaka, naoružanih teorijskim znanjem i sa pristupom u savremene naučne tokove, ali ne i vremenom za obilazak terena, mogu i te kako jedni drugima da pomognu.
Svesna činjenice da su pred njom kandidati za zvanje determinatora, koji će posle odslušanih predavanja i položenog ispita dobiti sertifikat verifikovan od strane MGSS, svoja predavnja je usmerila na probleme kojima se ona u svom radu najviše bavi, a to su medicinski značajne, tj. lekovite gljive, jer je dokazala da u svakoj vrsti sa kojom se susrela  postoji određena biološka aktivnost. Njena predavanja imaju za cilj da pokažu da sva jedinjenja koja imaju biološku aktivnost mogu da se koriste u tzv. hemotaksonomiji, što znači da kao što postoje određeni markeri na molekularnom nivou, na osnovu kojih se utvrđuju određene vrste, tako postoje određena jedinjenja koja su specifična na nivou taksonomskih kategorija. To je oblast kojom se niko u Srbiji ne bavi u oblasti mikologije. Ona skreće pažnju i na opšti problem malog broja ljudi koji se profesionalno bave temom mikologije kod nas (svega desetak iz srednje generacije i nešto većeg broja među mlađom generacijom biologa). Takođe se kroz predavanja osvrnula na značaj edukacije vezane za toksine otrovnih vrsta gljiva, mehanizme njihovog delovanja i na posledice koje mogu završiti i smrtnim ishodima, ali i na dalju edukaciju gljivarskog saveza u pravcu edukacije svog zainteesovanog stanovništva.
Dr Karaman objašnjava i zašto je carstvo gljiva istovremeno i mistično i čarobrno?
Pretpostavlja se da na našoj planeti ima oko 1.5 milion vrsta gljiva, od čega je poznato oko 700 hiljada, a samo 10 do 15% čine makrogljive. Kada se govori o determinaciji u nekom uopštenom smislu, ona je bazirana na deteriminaciji određene grupe. To znači uslovljenost onih koji se odluče da se bave determinacijom gljiva da se specijalizuju za usku grupu, zato što su karakteri kojima se gljivarska društva bave bazirana na morfoanatomskim karakteristikama plodnih tela, onoga što vidimo u prirodi, „plodom“ micelija koji se nalazi u zemljištu – kaže dr Karaman, i napominje da je ova materija toliko kompleksna da svaka vrsta podataka, u taksonomskom smislu, može mnogo da znači. Po njenom mišljenju, teško da neko može da kaže da je potpuni stručnjak za determinaciju gljiva, jer je to proces permanentnog proširivanja znanja koji zahteva specijalizaciju za određenu grupu. Dr Karaman ističe da obrazovanje tima determinatora ima ogroman značaj ne samo za MGSS već i za društvenu zajednicu u celini. Hobisti, amateri, koji mogu umnogome da doprinesu produbljivanju naučnih znanja, onom koje će doprineti opštem profesionalnom znanju. Među kandidatima nalaze se biolozi, ali i učitelji, arhitekate, sociolozi, inženjeri... Po njenim rečima to govori da je to integrativna oblast, i daje mogućnost da ljudi različitih profesija sarađuju na različitim nivoima, što mikologiji daje posebnu draž. Veliki je protivnik onih istraživača koji svoje znanje zadržavaju za sebe. Ona u svoje lično ime i u ime institucije koju reprezentuje, garantuje svoju otvorenost za svaku vrstu saradnje vezano za svet gljiva. Smatra da se kroz dogovor fakulteta, naučnih institutcija i sl. sa MGSS o zajedničkom radu može aplicirati na neke projekte EU, koja razume značaj tzv. biološke raznovrstnosti.
Suština je da istražujete diverzitet, odnosno raznovrsnost. Kod nas je problem, da kada sam bila student i prvi put se zainteresovala za svet gljiva nisam imala od koga mnogo da naučim da bi bila sigurna da je to što ja determinišem baš tako. Pokušavajući da ostanem u tom polju, koliko je to bilo moguće u našim uslovima, nisam se bavila samo diverzitetom nego sam širila ta znanja, u smislu onoga što je u nauci tog trenutka bilo aktuelno. Jer u nauci, kao i u svemu drugom imate trendove. Kada sam se odlučivala kojom ću se temom u budućem svom radu baviti, utvrdila sam da su antioksidansi poreklom iz prirode, nešto što zanima širu naučnu i opštu javnost. U komunikaciji sa hemičarima (od kojih sam preuzela određene metode iz fiziologije biljaka) i fizičarima (radili smo merenja radioaktivnosti u plodnim telima gljiva na Fruškog gori), pokušavala sam da sakupim što više znanja vezanih za makrogljive. Korist saradnje i povezivanja različitih naučnih disciplina, nauke i prakse je višestruka. Primer za to je popis gljiva sa tzv. bele liste. Radi se o broju vrsta koje se nalaze u Srbiji koji nije do kraja istražen i jedan je od primarnih zadataka MGSS na kojem članovi Saveza intenzivno rade. Gljivarska društva daju veliki doprinos sprovođenju ovog zadatka – objašnjava naša sagovornica i dodaje
Gljive su prirodni signalizatori, sposobni da ukažu na vitalnostodnosno ugroženost jednog staništa. Smatra se da je oko 80% viših biljaka mikorizirano, što pokazuje da bez gljiva nema šume. One su „sunđer“ koji omogućava opstanak zdravih šuma i kada se iz nekog antropogenog ili drugog faktora naruši njihova ravnoteža, to je znak da nešto sa šumom nije u redu. Suština je da se uništavanjem šume utiče na gljive. Održavanjem gljiva i postojeće ravnoteže spašava se i vaskularna flora.
Dr Maja Karaman zaključuje da je kod nas i dalje u ovoj oblasti prisutna nedovoljna edukovanost i zato je sinergija između fakulteta, koja uključuje rad sa na manjim brojem studenata, i saradnja sa daleko mnogobrojnim članovima gljivarskih društava, neophodna. Znanja treba da se šire i dele jer jedino ćemo se tako kretati unapred.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar