Prvi kurs za zvanje determinatora, u organizaciji Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, održan na Kopaoniku poslednje nedelje jula, pratilo je devet kandidata, a jedan od predavača bila je i Berislava Ilić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Njeno prisustvo na manifestaciji „Dani borovnica“, koju svake godine aktivno prati, „iskorišćen“ je na zadovoljstvo i organizatora i polaznika, da čuju nešto više o zakonskoj regulativi, kada je u pitanju zaštita prirode, pre svega svet gljiva.
- Zvanje determinatora je velika odgovornost, i nije dovoljno samo znanje koje se odnosi na determinaciju gljiva, nego i informacije o stanju pojedinih vrsta u prirodi, u našoj zemlji. Na predavanju sam govorila o Uredbi o korišćenju divljih biljnih i životinjskih vrsta i gljiva. Kada je reč o gljivama, naglasila sam nekoliko komercijalnih vrsta među kojima su: Vrganj, pod čijim imenom se kriju četiri različite vrste koje se beru u Srbiji: Boletus edulis, Boletus reticulatus, Boletus aereus i Boletus pinophilus; Lisičarke (Cantharellus cibarius), Rujnice (Lactariusi), Crna truba (Craterellus cornucopioides). Pored ovih, postoje liste strogo zaštićenih vrsta, među kojima lista zaštićenih vrsta gljiva na kojima se nalaze one koje se koriste i u ishrani. Interesantno je da su Blagva (Amanita caesarea) i Smrčci (Morchella) zaštićene vrste i ne bi smele uopšte da se beru, a sa njima se još i trguje. Nisu tu krivi samo berači - objašnjava gospođa Ilić.
Po njenom mišljenju propust je načinjen kod trgovine, a uglavnom se radi o izvozu gde ključnu ulogu imaju carinarnice, odnosno inspektori carina. Polaznicima kursa, kojima su ove informacije bile vrlo interesantne, posebno je bilo zanimljivo pitanje koje se odnosilo na branje zaštićenih vrsta gljiva u svhu determinacije. Poznato je da je kod zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta potrebna dozvola i za branje jedne jedinke. S druge strane dozvole Ministarstva zaštite životne sredine izdaju se su samo institutima i naučnim ustanovama koje se bave naučno-istraživačkim radom, odnosno proučavanjem ovih vrsta. Ni budućim determnatorima neće biti uskraćena mogućnost za rad, s obzirom na važnost projekta popisa gljiva Srbije, na kojem su angažovani već nekoliko godina. Do svojih primeraka zaštićenih vrsta doći će, sa dozvolom Ministarstva, i to kao članovi Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Sa druge srane, gospođa Ilić ističe da je krajnje vreme da se zaštiti ovo šumsko blago, koje se nemilice uništava.
- Nema potreba da se šutira i uništava bilo šta što raste u šumi. Ono treba da ostane da sazri do kraja, pusti spore i završi svoj proces vegetacije. Prošla sam šumom i na svakom metru zapazila vidljive znake vandalizma prema prirodi. Šumska bašta iako izdašna nije neiscrpna pa se već sada nazire ekološki problem, jedan od ključnih obeležja današnje civilizacije. Zato je neophodno rad na formiranju ekološke kulture, što nije ni malo lak zadatak - smatra Berislava Ilić, koja je pohvalila postavljanje Gljivarske staze na Kopaoniku, u dužini od dva kilometra, sa tablama sa slikama i kratkim opisom gljiva, njihovim odlikama, staništu, jestivosti...
- Ova edukativna staza, učionica na otvorenom sigurno će se pozitivno odraziti na ponašanje ljudi, jer svako ko bude njome prošao znaće o čemu se radi – zaključila je Berislava Ilić.
