Dr bioloških nauka, Marina Katanić iz Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, održala je par zapaženih predavanja kandidatima prvog kursa za zvanje determinatora, koji je od 23. do 28. jula na Kopaoniku organizovao Mikološko-gljivarski savez Srbije. Dr Marina Katanić je doktorirala na diverzitetu mikoriznih gljiva, oblasti kojom se pre nje niko nije bavio u Srbiji, a ona znanja i iskustva prikupljala većinom u Sloveniji (Gozdarski inštitut Slovenije).
Za polaznike kursa odabrala je temu „Mikorizne gljive i njihova determinacija“, interesantnu za buduća istraživanja, tim pre što se sa njom u teoriji retko sreću, a koja će im biti potrebna tokom procesa popisa gljiva Srbije, jednim od prioritetnih zadataka MGSS. - Ovo je bio kurs za determinatore gljiva, koji je daleko više pažnje posvetio pečurakama, plodnim telima gljiva, koje rastu na površini zemlje (izuzetak su tartufi čija su plodna tela pod zemljom). Pošto je moj predmet izučavanja ono što se nalazi ispod zemlje, mikorizne gljive na korenu biljaka, nešto što im do sada nije bilo dostupno, saglasili smo se da ih upoznam sa ovom oblašću. Pošto uzimam uzorke zemljišta u potrazi za najsitnijim korenima koje obavijaju mikorizne gljive, a shodno tome što je mikoriza simbioza između gljiva i korena viših biljaka, na osnovu diverziteta mikoriznih gljiva mogu da izvedem određene zaključake o stanju na tom lokalitetu - objašnjava dr Katanić i dodaje da koliko je zanimljivo praćenje gljiva iznad zemlje, možda je još interesantnije istraživanje zajednice ektomikoriznih gljiva ispod nje, jer se na osnovu analize uzorka zemljišta tačno može ustanoviti čega sve tamo ima, u šta se ne može biti siguran pukim sakupljanjem pečuraka. Dr Katanić je govorila o mikorizi, simbiozi ili udruživanju na obostranu korist. Gljiva ne može da vrši fotosintezu pa od drveta dobija šećere, a za uzvrat gljiva pomaže biljci: uvećava površinu korena, povećava usvajanje vode i nutrijenata, fosfora, azota, štiti biljku od teških metala, raznih stresova i dr. Pod zemljom je sve isprepletano. Micelijum gljiva povezuje korenje drveća i žbunja sa nutrijentima i razlagačima u šumskom tlu pa se poredi se sa šumskim internetom. Ova oblast po njenom uverenju može biti vrlo zanimljiva, ali je manje atraktivna, jer se ova šumska mreža ne može videti golim okom. - Godine rada na fundamentalnim istraživanjima diverziteta ektomikoriznih gljiva dovele su do toga da mogu da kažem za koje vrste mikoriznih gljiva sam sa sigurnošću ustanovila da rastu u simbiozi sa onim vrstama šumskog drveća koje sam istraživala. U inostranstvu su proučavali mikorizne gljive na istim vrstama biljaka, ali su došli do drugačijih rezultata tj. sastav mikoriznih gljiva je bio drugačiji - kaže naša sagovornica, navodeći to upravo kao posebanu draž posla kojim se bavi. Budući determinatori, koji će se, kao i do sada, pretežno baviti pečurkama, imaće predstavu šta se dešava ispod zemlje i sa ovim znanjima će im rad biti olakšan, jer su mnoge pečurke mikorizne, rastu u simbiozi sa drvećem.
Na osnovu sastava zajednice ektomikoriznih gljiva, koje su karakteristične za šumsko drveće, mogu se izvesti zaključci o stanju u prirodi, tj. mogu se koristiti kao bioindikatori.
U drugom predavanju dr Katanić je akcenat stavila na molekularne metode identifikacije, DNK metode, koje su univerzalne za gljive, tj. primenljive su i kada je reč o pečurkama i kada je reč o ektomikoriznim korenskim vrhovima. Dr Katanić se pohvalno izrazila o saradnji Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine iz Novog Sada i Mikološko-gljivarskog saveza Srbije. Saradnja, koju je ispred Instituta započeo dr Miroslav Marković, biće nastavljena na obostranu korist, a Institut je spreman da svoja naučna znanja ustupi, prenese i u svom domenu pomogne Savezu i njegovim članovima. Od gljivara naučnici - istraživači sa Instituta mogu da prikupe praktična iskustva sa terena i na taj način unaprede svoja znanja koja im, kao ljudima koji se bave naukom, nedostaju. - Za članove MGSS mogu da budu višestruko korisna teorijska znanja koja mi možemo da im pružimo, a oni, koji se gljivama bave iz hobija i ljubavi, i koji im posvećuju mnogo vremena, takođe imaju puno znanja o njima, upravo ta znanja, nama koji se njima bavima u laboratorijskim uslovima, da pruže znanja sa terena. Kako je dobrodošla simbioza između biljaka i gljiva, tako je potrebna i simbioza između naučnika i ljudi koji se gljivama bave iz entuzijazma - tvrdi dr Marina Katanić. Brojne akcije, kao i kurseve, prošle godine za zvanje gljivara, ove za zvanje determinatora, MGSS je pokrenuo pre svega zbog edukacije građana Srbije radi širenja znanja i iskorenjivanja trovanja izazvano gljivama. Samo uvezivanjem MGSS sa naučnim, obrazovnim institucijama, te onima neposredno ili posredno vezanim za zaštitu životne sredine, kao i medija, ova akcija može da da željene rezultate.
