• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Na desnoj obali reke Studenice, na 39 km od Kraljeva, opasan visokim zaštitnim zidom, uzdiže se manastir Studenica, zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, utemeljivača srednjovekovne srpske države. Podignut 1190-te, bio je važan duhovni centar sa ogromnim uticajem na kulturni i društveni razvoj srednjovekovne Srbije. Od 1986. nalazi se na UNESCO-voj listi svetske baštine. U njemu se nalaze i mošti velikog župana, Prepodobnog monaha Simeona.

Pored manastira Studenice, na levoj obali reke Studenice, na 1.000 m nadmorske visine, smeštena u krečnjačkim stenama nalazi se Gornja isposnica Svetog Save, u kojoj je Sveti Sava, po predanju, pisao Studenički tipik. Do ozidanog pećinskog kompleksa u vertikalnoj litici planine Čemerno vodi uski drveni mostić. Do isposnice nalazi se i crkva Pridvorica iz XII veka posvecena sv. Đorđu. Par kilometara niže, u šumi, na putu za isposnicu nalazi se tzv. Donja isposnica. Na desnoj obali reke Studenice, nalazi se prirodni fenomen - drvo ljubavi, dve bukve spojene poprečnom granom. Nedaleko od živopisne klisure reke Ibar, planinska reka Studenica, duga nepunih 60 km, jedna od najčistijih u Srbiji, gradi svoju klisuru. Nastala spajanjem Crne reke i Studenca, u gornjem toku obiluje mnogobrojnim brzacima, slapovima i po nekim virom. Uzvodno od manastira, reka je izuzetno zanimljiva za sve ljubitelje ribolova na potočnu pastrmku. Bogatstvo krajolika dopunjuju i žubor bujičnih rečica koje se slivaju niz planine Čemerno i Goliju. Na području manastira Studenice živi pčelar, Rade Perišić. Njegova kuća nalazi se na 650m nadmorske visine. Dva pčelinjaka sa 50 pčelinjih društava, jedan u okviru okućnice, drugi na 1.000 mnv na Goliji ispod Rudna, godišnje donesu oko tone, nekada malo više nekada malo manje, što livadskog što šumskog meda. Šumski med je retka sorta meda i pojavljuje se jednom u nekoliko godina. Tražen je zbog lekovitosti, a ove godine zbog lošeg vremena ga neće biti, ili će ga biti u veoma malim količinama. Osim meda porodica se bavi uzgojem voća, koje nije tretirano nikakvim hemijskim sredstvima, niti veštačkim đubrivom, samo stajnjakom. Proizvode još i sir, kajmak, rakiju i povrće. - Vodio sam se logikom pravog srpskog domaćina da ljude treba dovesti na kućni prag. U moje domaćinstvo svraćaju kupci iz Beograda, Valjeva, Novog Sad, Kule, Novog Pazara, Kraljeva, Raške, Smederevske Palanke. Sa godinama, oni postaju prijatelji kuće, imaju mogućnost smeštaja, ali im te usluge ne naplaćujemo. Upoznati sa surovima uslovima života i načinom privređivanja moje porodice, na takvoj konfiguraciji zemljišta da je rad bilo kakve mašine nemoguć, i da uglavnom sve obrađujemo ručno, iskoriste vreme boravka i pomažu mi u obavljanju nekih poslova - objašnjava gospodin Perišić i dodaje da je sada ovaj način poljoprivrede, na prirodan način i ručno, u trendu, jer se postiže maksimalan kvalitet za koje preuzima potpunu odgovornost. Kao i svaki pravi srpski domaćin ne razdvaja proizvodnju za porodicu i tržište, već sve proizvodi na isti način. U svemu što radi ima podršku i pomoć supruge Slađane, tako da ovde nije reč o teškom životu ljudi koji su smogli hrabrosti da ostanu na svojoj dedovini i danas se zbog toga kaju. Porodica Perišić je jedna srećna i zdrava porodica. Bračni par Perišić je odgajio dve ćerke fakultetski obrazovane. Ostala je najmlađa, učenica završnog razreda osnovne škole. Gospodin Perišić je upisao fakultet Turizam i ugostiteljstvo i napustio ga. Danas se na neki svoj način bavi i jednom i drugim, ali u svojoj kući. Smatra da bi turizam mogao da zaživi u ovom kraju, da privuče goste čudima duhovne i prirodne lepote. Obilazak svetih mesta, uz branje šumskih plodova, jagoda, borovnica, sakupljanje gljiva, svakom posetiocu pomaže da nađe svoj mir. Ali, kao da sve ove blagodeti, kulturna dobra i bogata priroda, nije dovoljno.
- U Osnovnu školu „Stefan Nemanja“ u Studenici, školske 1964/65, upisano je 624 đaka. Na kraju školske 2017/18. bilo je 86, a prvog septembra će upisati 80 đaka, jer je više izašlo osmaka nego što polazi prvaka. Način života na ovom području učinio je da većina meštana morala da napusti svoja ognjišta. Oni najudaljeniji od reke, sa najviših planinskih područja, su prvi morali da pođu. Za njima su krenili oni malo niže, pa do same obale reke, rekom dalje, do nekog novog odredišta. Jeste surovo, ali istinito - kaže gospodin Perišić, koji smatra da bi razvoj turizma, jedne od najsnažnijih formi komunikacije, mogao dosta toga da donese. Naravno u pozitivnom smislu.