Fri04032020

Poslednja izmena:09:36:55 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Branislav Ribić Brale, poslednji podrumar Tecovog podruma u Gudurici

Branislav Ribić Brale, poslednji podrumar Tecovog podruma u Gudurici

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Odlaskom poslednjeg podrumara u zasluženu penziju, te promenom vlasnika Vršačkih vinograda, kojima je čuveni Tecov podrum decenijama pripadao, i koji je uz Marićev i Berov, bio najveći u Gudurici, je zatvoren. Vršačani svesni njegovog značaja, smatraju ga kulturnim dobrom vinske Gudurice i cele opštine, kažu: - Ne za dugo. Vršačko vinogorje nekad je obuhvatalo 10.000 hektara pod vinogradima, danas negde oko 2.000, od kojih preko 1.000 pripada „Vršačkim vinogradima“, koji od februara 2017. posluju u sklopu sistema "Svislajon-Takovo" Rodoljuba Draškovića.

U ovom vinogorju uglavnom se gaje bele sorte grožđa. Autohtona sorta je Kreaca, Kreacer ili po starom, lokalnom nazivu, Banatski Rizling (potekao iz vrste Italijanskog Rizlinga).
Gudurica je multinacionalno selo, u kojem živi 17 nacija, u kojem ima 30-tak vinskih podruma, od kojih je nešto više od desetak registrovano za vinski turizam.
Prvu kolonizaciju Gudurice sproveo je grof Klaudije Florimus Mersi (Claudius Florimund Graf Mercy), koji je 1718. godine imenovan za guvernera Banata. Između 1722. i 1726. u 46 banatskih sela došlo je 15.000 nemačkih kolonista, što je imalo odjek i na ekonomski uspon Banata. Posle Drugog turskog rata (1737—1739) u ove krajeve, po preporuci princa Eugena Savojskog, doseljavaju se vinogradari iz Alzasa, Rajnske oblasti, Mozela i Lotarginije, a jedna od prvih familija bila je familija Johana Teca iz Alzasa. On se naseljava u Gudurici ispod Guduričkog vrha i taj deo brda se do dana današnjeg naziva Tecov breg. Posle nekog vremena porodica Tec se seli u samo mesto, 1871. gradi podrum, koji je u kontinuitetu radio do počeka prošle godine. Poslednji podrumar Tecovog podruma bio je Branislav Ribić Brale. Od 1977. godine zaposlen u njemu, naslušao se o usponima i padovima vinogradarstva i vinarstva u ovom kraju, nedaćama i lepim stvarima, a bio je svedok mnogih. Podrum Johana Teca 1998. preimenovan je u Dvorac prijateljstva, koji je otvorio francuski ambasador jer su na ovom prostoru dobra vina prozvodili i Srbi, i Francuzi i Nemci. Prema svedočenju poslednjeg podrumara, Johan Tec je bio vlasnik najvećeg bureta na Balkanu. Original bačva, napravljena 1871. godine imala je zapreminu od 27.000 litara. Ali, je 1977. godine pukla, posle čega je smanjena na 26.020 litara. Bila je u finkciji do 1980-te. On ju je lično punoo i pio vino iz nje. Iz vremana Teca ostalo je još pet bačvi koje nisu u funkciji ali se mogu videti. Kapacitet podruma, koji je u međuvremnu renoviran je oko 10, a nekada je bio 23,5 vagona. Prosek buradi je oko 5.000 litara. Na svakom je utisnut žig pintera koji je napravio i održavao bure, rasklapao, menjao daske i ponovo sklapao. Preko žiga pinteri su obezbeđivali sebi naredni posao. Podrumari su danas, kao i nekad prali tu burad. Gospodin Ribić je i sam mogao u svako da uđe i da ga opere čistom vodom, nikada hemikalijama. Danas to umesto njega radi jedan 72-godišnji Slovenac. A da se vino nikada ne pokvati bačva je uvek morala biti puna, u suprotnom vino bi prešlo u vinsko sirće. U podrumu je još jedan raritet - 120 godina star lotvajz, specijalna kolica u kojima se, buradima ne većim od 450 do 500 litara, transportovalo grožđe iz vinograda do prese. U ovom podrumu su se držale samo bele sorte: Talijanski rizling, Rajnski rizling i Kreaca Kada je u Dvorac prijateljstva svratila grupa italijanskih turista, iznenađena onim što je ovde zatekla, jedan je izjavio da bi samo ovog podruma moglo da živi celo selo. Na čega je konkretno mislio ovaj turista možda najbolje objašnjava dr Tatjana Pivac kroz svoju monografiju „Vinski turizam Vojvodine“ (Novi Sad, 2012.): „Vinska kultura ili enofilija je potreba i jedini put ka spoznaji kvaliteta vina i verifikovanje istog na tržištu. Vinska kultura, kao i svaka druga, znači oplemenjivanje, usavršavanje, pospešivanje kulturne potrošnje vina, spoznaje vina i uopšte našeg odnosa prema ovom piću. I na njoj se mora raditi permanentno.“ Ona dalje govori o turizmu hrane i pića prepoznatom kao važan deo tržišta kulturnog turizma. „Turisti traže autentična i jedinstvena iskustva, a upotreba lokalne hrane i pića dovodi turistu
bliže kulturi domaćina. Radi se o tome da se turisti nadaju da se udube u kulturu koju posećuju kroz autentična i prijatna iskustva sa ljudima, kuhinjom, vinom i drugim kulturnim aktivnostima. Destinacije se trude da uvrste lokalnu hranu i piće u proizvod turizma koji nude. Prodaja takve vrste proizvoda može, doprineti promovisanju i unapređenju identiteta destinacije. Dok su hrana i vino već duže vremena smatrani za važne komponente turističkog iskustva i često imaju ulogu u turističkoj promociji destinacije, a i doprinosili su turističkim atrakcijama kao što su festivali, malo toga je napisano o ulozi koju hrana i vino igraju u razvoju ruralnog turizma. Vinski turizam uključuje širok spektar doživljaja posetioca vinarije i vinskog regiona, kao što su: degustacija vina, vino i hrana, uživanje u okruženju, dnevna ili višednevna rekreacija, mnoštvo komplementarnih kulturnih, prirodnih i drugih aktivnosti koje su dostupne u vinskom regionu - samo su neke od mogućnosti koje bi Tecov podrum mogao da ponudi turistima.“

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar