Dr Srđan Rončević vanredni profesor na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Novi Sad, bio je jedan od domaćina Škole za zaštitu životne sredine - Water Workshop koji se 22. godine organizuje na ovom fakultetu.
Po njegovim rečima, tema ovogodišnjeg skupa, održanog od 19 do 21. septembra, Kvalitet voda, dala je prostora da se analizira i aspekt resursa vode za piće i uticaj klimatskih promena na taj resurs. Istakao je i problem zagađivanja životne sredine, odnosno ispuštanje otpadnih voda, i šta sve treba raditi sa tehnologijama tretmana otpadnih voda kako bi se one prilagodile klimatskim promenama. Ova radionica je okupila stotinak učesnika, namenjena prvenstveno struci, ljudima koji se prvenstveno bave vodosnabdevanjem i zaštitom voda, od zagađivača, odnosno preduzeća, fabrika, proizvođača preko komunalnih preduzeća, upravljača na višim instancama. Skupu su prisustvovali i studenti, njih oko 30-ak sa PMF-a i desetak sa drugih fakulteta, kao budući stručnjaci koji će se baviti zaštitom životne sredine. Dr Rončević je strategije i njihova primena, odnosno planski rad, kao i nedostatak novca i kao i ono sa čime se susrećemo i kada ima novca, nedostatak stručnjaka, označio najvećim problemima, kada je ova tema u pitanju. O značaju ove teme i njenom udelu u svim sferama ljudske egzistencije, preofesor je rekaosledeće:
- Usitnjena gazdinstva su veliki problem poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Preko 65% gazdinstava su manja od 3 hektara i imamo veliki problem da uspostavimo dobru poljoprivredu praksu. To dovodi do hemizacije zemljišta, neracionalnog korišćenja veštačkog đubriva, pesticida, i na taj način zagađivanja zemljišta, podzemnih voda, površinskih voda. Nemamo ni zadovoljavajući kvaliet voda za navodnjavanje koji se reflektuje na kvalitet proizvoda. Zato, bez obzira što želimo da povećavamo površine pod sistemima za navodnjavanje, treba da vidimo kakav nam je kvalitet resursa vode sa kojom ćemo vršiti to navodnjavanje - objašnjava naš sagovornik i dodaje da fakultet insistira na vezi sa privredom i na rešavanju konkretnih problema u komunikaciji sa ljudima sa terena, kao i na pravilnoj primeni zakonskih regulativa. Po njegovom mišljenju, struka permanentno treba da razmenjuje znanja i iskustva. Za one koji su u radnom odnosu preporučuje kontinuitet u obrazovanju i celoživotno učenje. Takođe se zalaže za afirmaciju studija iz oblasti zaštite životne sredine kako bi imali što više stručnjaka koji će moći da rešavaju probleme i kada se nađu investicije, i kada počnemo da rešavamo sve ono što ćemo obećati u okviru EU Poglavlja 27 - Životna sredina i klimatske promene. - Kada uđemo EU dobićemo rokove za izvršenje nekih zadataka, a to nećemo moći bez ljudi koji će znati kako da ih reše – zaključio je prof. dr Srđan Rončević.
