Mon01182021

Poslednja izmena:11:46:36 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Kraljeva vinarija i podrum na Oplencu

Kraljeva vinarija i podrum na Oplencu

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 3
  • Sledeća

Tragaoci za jedinstvenim iskustvom neizbežno treba da se zaustave na Oplencu, na mestu gde je, ne slučano, 1931. godine kralj Aleksandar Karađorđević, podigao Kraljevu vinariju. Nova vinarija iznikla je na mestu gde je njegov otac, kralj Petar I podigao mali podrum, u kojem je sve do početka Velikog rata prerađivano grožđe. Iz tog vremena sačuvana je bačva, koju je 1909., meštanin Petar Joksić, poklonio kralju Petru I i na kojoj je ispisao simpatičnu poruku: „Koj’ ne zna da treba rujno vino piti, nije čovek već je izrod, tog će zemlja kleti.“

Podrum iz 1931. godine bio je najmoderniji podrum tog vremena, sa najsavremenijom opremom. Građen je po ugledu na frnacuske podrume, dužine 45, širine 15.5 i dubine 12 metara. Kompleks Kraljevih vinograda obuhvatao je 40 ha. Posle Drugog svetskog rata zemljište je oduzeto i dato PIK „Oplencu“ na korišćenje. Spor još uvek traje, ali 2002. godine, upravnik Kombinata je stavio svoj potpis da Zadužbina Karađorđevića Petra I Karađorđevića na Oplencu, obnovljena 1990-te godine, može da uđe u posed i samim tim pokrene obnavljanje vinograda. Za sada je obnovljeno 11 ha, sa zasadima: Sauvignon Blanc, Pinot Blanc, Chardonnay, Cabernet Sauvignon i Muscat Hamburg, sa godišnjom prozvodnjom od oko 20.000 litara vina, ali se ove godine krenulo i dalje, zasnivanjem eksperimentalnog vinograda. Za posetioce je otvoren Muzej i deo podruma gde su nekada odležavala vina. Na zidovima muzejskog prostora su fotografije na kojima su prikazani kralj Aleksandar I i kraljica Marija u berbi. U Muzeju su pohranjena i tri bureta, poklon za dan venčanja kraljevskog para od Srba, Hrvata i Slovenaca. Na njima su ispisani početni stihovi himni svakog naroda: srpske „Bože pravde“, hrvatske „Lijepa naša“ i slovenačke "Naprej, zastava slave". Burići su rađeni u svakoj od ovih republika, od suvog slavonskog hrasta. Najstarije bure u podrumu je gore pomenuto iz 1909., zapremine 3.232 litra. Tu se nalazi i jedno veće, koje je oštećeno, poklon vinske kuće Ptuj iz Slovenije povodom venčanja kralja i kraljice. U njega su ruski vojnici – oslobodioci, 1944. pucali, ne čekajući da se bure otvori i vino posluži u čašama. U vitrinama se čuvaju pune i prazne vinske boce, različitih veličina i boja, iz perioda od 1931. do 1940., uvoz iz Italije i Češke, kao i vinske knjige, uredno vođene: priznanice, potvrde o kupovini zemljišta, starije etikete i naravno, sorte grožđa. Tu su još i hidraulična presa iz 1931., iste godine uvežena iz Francuske, pumpe za pretakanje vina, filteri iz jedne poznate austrijske firme, zatvaračica i punilica. U muzejskom prostoru se nalazi i stolica kralja Aleksandra doneta iz njegovog dvorca „Lovački dom“ iz Han Pijeska, izrađena u orahovom drvetu, ručni rad. Poseban raritet je podrumski deo u koji se silazi stepenicama urađenim iz jednog komada bez armature. Kapacitet podruma je 400.000 litara, a čine ga: 87 bačvi od 4.000 litara, 24 manjih, četiri betonske cisterne po 14.5 hijlada litara i betonska cisterna obložena staklom zapremine 90 hiljada litara. Da bi se popunio prostor, osim sa svojih 40 ha, Kraljev podrum je vršio otkup grožđa od seljaka. U njemu je bila stalna temperatura od 12°C i prirodnu ventilaciju. Bela vina odležavala su na jednom nivou, u bačvama od po 4.000 litara, od suvog slavonskog hrasta. Crvena vina su odležavala na drugom nivou gde se cevima sprovodila voda za dogrevanje prostora. Kada se vrenje završi, odležavala su na temperaturi od 15 do 18°C. Danas su sve bačve prazne. Godinama Kombinat nije držao vino u ovim bačvama tako da je za prijem novog vina potrebna njihova reparacija. Do sada su reparirane dve bačve. Prvi lift u Srbiji, uvežen iz Štutgarta, ugrađen je upravo u Kraljevom podrumu iste godine kada je i sagrađen. I dan danas je u funkciji. Godine 1946. krovna konstrukcija je nepažnjom izgorela i zamenjena je novom. Instalacije takođe, a sve ostalo je sačuvano u izvornom obliku.
Podrum je rađen domaćinski. Ima 23 prostorije, svaka ima svoju namenu, ništa suvišno ni raskošno. Čak i pri pranju bačve vodilo se računa da se voda nepotrebno ne razliva, nego je kanalićima odvođena u za to predviđene odvode. Posebno je interesantna priča o bačvi broj 48, u kojoj je stari podrumar, meštanin, za vreme rata, sakrio boce sa plutanim zapušačima utopljenim u vosak. Ova bačva mu je poslužila da u nju postavi police i boce na njih. Zatvorena, odzvanjala je kao prazna, jer tečnost nije bila razlivena. Zahvaljujući njemu do danas je sačuvano 250 boca iz tog vremena. Pre par godina enolog prof. Slobodan Jović je otvorio jednu Žilavku iz 1931. i jedan Beli Burgundac iz 1956. i zadovoljno konstatovao da su oba vina „živa“. Bez obzira na velike probleme adekvatnog čuvanja vina ovake vrednosti (redovnog okretanja, menjanja zapušača i sl.), ova vina nisu na prodaju. Iako bi svaka boca mogla da dostignu astronomske cifre, Zadužbina ne planira da ih daje na aukciju, jer: „Ako je neko bio tako dosetljiv da sve sačuva, zašto bi to neko remetio?“ Zadužbinski vinogradi od ove godine pišu novu istoriju. - Na površini od jednog hektara posađen je Prokupac, na kojem će se analizirati karakteristike tri različita klona jedne od najstarijih na Balkanu, autohtone srpske sorte, u narodu poznate i pod nazvima rskavac, kameničarka, nikodimka, crnka, niševka, prokupka i zarčin - ističe gospodin Dragan Reljić, upravnik Zadužbine i objašnjava da će se na osnovu rezultata iz ovog eksperimentalnog vinograda doći do konkretnog klona, ili njihove kombinacije, koji najviše odgovara ovom podneblju, bi se dalje preporučivao, pre svega vinarima iz Udruženju vinara Šumadija. Razvoj ovog vinograda prati i elaborat za proizvodnju Šumadijske Ružice, vrunskog vina od autohtone sorte, koji bi trebao da bude ne samo prepoznatljiv, već i reprezentativan proizvod sa ovog područja. Za pet godina očekuju se prva vina od ove sorte koja bi u budućem vremenu u vinski svet poslala jasnu poruku o kapacitetu šumadijskog vinskog rejona, a Srbiju i Šumadiju označila kao značajnu vinsku regiju.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar