Svečanom akademijom, prigodnim predavanjima i podsećanjem na razvoj Zlatibora kroz istoriju, te dodelom priznanja zasluženim, u novootvorenom hotelu „Tornik“ je sredinom avgusta obeleženo 125 godina organizovanog turizma na Zlatiboru. Od dana kada je kralj Aleksandar Obrenović, 20 avgusta 1893. godine, posle uspešnog lova predahnuo na Kulaševcu. Meštani su mu priredili svečan doček i ručak, a kralj oduševljen ambijentom dao prilog da se na tom mestu podigne česma. Već sledeće godine, kao prvi zidani objekat na tom delu Zlatibora, podignuta je spomen-česma, a ceo kraj poneo ime Kraljeve Vode. Po završetku Drugog svetskog rata, ovo mesto menja naziv u Partizanske Vode, da bi konačno krajem prošlog veka jednostavno nazvan Zlatibor.

Iako je 20. avgust 1893. datum koji se uzima za početak organizovanog turizma na Zlatiboru, trgovac, Sarajlija, Hadži Nikola Selak, je još 1750. godine sagradio svoju kolibu u Vodicama, svestan pozitivnog efekta zlatiborske klime na zdravlje, a njegov primer sledile su mnoge važne ličnosti i svoj odmor provodile na ovoj prelepoj planini. Međutim, tek od kraljeve posete počinje aktivnija izgradnja privatnih kafana, brvnara, konačišta, pa čak i manjih hotela i to u delovima Zlatibora poznatim kao Palisad, Kraljeve Vodame, Oko i Ribnica. U ovom četvrtom je Aco Popović, Ariljac koji je živeo u Užicu, prvi napravio kafanu sa smeštajem, nešto za šta može da se kaže da je preteča hotela. Prota Simić je imao drugačiju viziju i svoj posed na Oku poklonio je za izgradnju česme, kupališta, ribnjaka, higijenskog odmarališta za bolesne ali i odmarališta za zdrave jer je smatrao da se Zlatibor već afirmisao kao mesto za lečenje bolesnih, i da treba da se bavi i drugom vrstom turizma. Njegova ideja, zaživela je 30-te godine prošlog veka, a u Drugom svetskom ratu je spaljena od strane bugarske vojske i od toga nije ostalo ništa osim lepog ambijenta i mogućnosti da se jednog dana izgradi jedna zanimljiva mikrodestinacija.               
- Izgradnjom prve faze hotela Palisad 60-tih godina prošlog veka, Zlatibor poprima obrise ozbiljne turističke destinacije, a tokom 80-tih beleži i do 500 hiljada noćenja. Danas se taj broj penje do milion i po, bez neprijavljivanjenog broja gostiju. Na Zlatiboru su se razvili svi vidovi turizma koji su prirodni uslovi dozvolili da se razviju. Za one koji su prvi prepoznali njegove turističke potencijale, i počeli izgradnju kafana i konačišta, kažemo da su vizionari. Međutim, bilo je vizionara i kasnije, a to su npr. oni koji su napravili Ribničko jezero i obezbedili da Zlatibor i posle 50-60 godina od njegove izgradnje ima dobro snabdevanje vodom. Zlatibor ima dobru saobraćajnu povezanost. Zlatibor je udaljen 230 km od Beograda magistralnim putem koji vodi ka Crnoj Gori. Od Podgorice je udaljen oko 200, a od Sarajeva 183km. Tu je i pruga Beograd-Bar. Verovatno će se nešto učiniti i po pitanju aerodroma. Ako se aerodrom u Ponikvama ne stavi u funkciju, nije daleko kada će na Zlatiboru biti izgrađen aerodrom i heliodrom za sletanje manjih aviona i helikoptera. Ovde je Bog bio darežljiv što se tiče prirodnih resursa - rekao je gospodin Jovan Pavlović iz Turističke organizacije Zlatibor.                          
Na ovoj turističkoj destinaciji nema vansezone, niti se ijedan hotel zatvara u toku godine, što se obično događa u drugim turističkim mestima. Letnja turisitčka sezona se iz godine u godinu oplemenjuje novim sadržajima. Najnovije atrakcije su avantura parkovi na Torniku i u turističkom centru Zlatibora, zatim Dino park sa avantura parkom, u planu je izgradnja aqua parka (preko puta Dino parka). Zimi je na raspolaganju klizalište na otvorenom, sve je više baby ski liftova, zimski centar Tornik radi leti kao i zimi, od panoramskog razgledanja do mogućnosti za upražnjavanjem velikog broja sportskih aktivnosti. Stopića pećinu, otvorenu za javnost 2008. godine posetilo je 28 hiljada, a do kraja 2018. oko 80 hiljada posetilaca. Stopića pećina kao i Sirogojno su otvoreni 365 dana godišnje, a tu su  još i Mećavnik udaljen 36 km od Zlatibora, Šarganska osmica udaljena 37 km, planina Tara 35 km, kanjon reke Uvac i manastir Uvac 30 km, Andrićgrad 65 km... Tokom cele godine organizuju se stručni seminari i konferencije.
Žitelji Zlatibora znaju da samo daljim ulaganjima mogu zadržati primat najveće turističke destinacije u zemlji. Zato se otvaraju novi hoteli. Pre nekoliko nedelja otvoren je hotel „Tornik“ sa pet zvezdica, obnovljen je hotel „Zelenkada“, gradi se veliki broj novih hotela, apartmana što po nekima narušava izgled Zlatibora. Ali...                                                                 
- Nigde ne piše da je zabranjeno da Zlatibor bude grad, samo treba da bude lep grad. Zlatibor je ogroman, a naselje na vrhu Zlatibora je samo jedna mala tačkica u tom prostranstvu, i to su gosti Zlatibora shvatili. Gro njih provodi aktivan odmor obilazeći mikrolokalitete poput Tornika, Ljubiša, Rožastva, Gostilja... Sve što se u prethodnom periodu uradilo valjano to i funkcioniše. Zlatibor je danas veliko gradilište, međutim prosperitet ne možete zaustaviti samo ga treba usmerite u dobrom pravcu. Danas na Zlatiboru niko ne može da nađe sobu sa zajedničkim kupatilom, što je do skora bio slučaj. Ali zato ima sve više privatnih apartmana sa wellness&spa programom, bazenom, domaćina koji sami vode goste na izlete. Usluga korištenja interneta se podrazumeva - objašnjava gospodin Pavlović.                                           
Svako selo je izbrendiralo neki turistički proizvod. U Ljubišu je postavljen najduži Zip line u Srbiji dug 515 m i visok 130 m; pored brojnih sportskih sadržaja Tornik je dobio avantura park. U Mačkatu se organizuje čuvena Pršutijada, u Šljivovici manifestacija posvećena rakiji... Manifestacioni turizam je najzastupljeniji upravo tamo gde ima najviše gostiju i nema nikoga kome može da bude dosadno. Meštani kažu da će gostiju tek biti kada proradi gondola, trenutno u završnoj fazi izgradnje.                                                                                           
- Zlatibor raste i razvija se geometrijskom progresijom. Neke strategije razvoja su i ranije predviđale da treba razvijati mesta van naselja Zlatibora. Veoma visoke ocene su dobili Stublo i Gruda, ali tu moraju i prostorni planeri da dobro razmisle kako će i šta graditi, pogotovo od  kada je Uredbom Vlade Srbije deo planine Zlatibor (41.923 hektara), proglašen Parkom prirode. Predstoji izrada novog plana kako bi se dalji razvoj pažljivo osmislio da se ipak nešto ne bi otelo kontroli - napomenuo je gospodin Pavlović.