• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Na Novosadskom sajmu u toku je Međunarodna izložba zlatarstva i časovničarstva "Sjaj" koja je okupila izlagače iz zemlje i veliki broj izlagača iz Turske, Italije, BiH, Makedonije. Izložba u Novom Sadu prerasla je u regionalni događaj izuzetno značajan za zlatare iz našeg regiona. Na Sajmu zapažen nastup ima Asocijacija zlatara Srbije ustanovljena u Novom Sadu, nastavljač rada Saveza udruženja zlatara Srbije, osnovanog 9. novembra 1995. godine.

Preduzetnik, Ljubiša Belovanović, predstavnik Asocijacije, poručuje da njihovo izlaganje na Novosadskom sajmu zlatarstva traje u kontinuitetu, jer vlada mišljenje da ako se ne pojavi na njemu Udruženje ne postoji. Dijapazon delovanja Asocijacije zlatara je veoma širok, i podrazumeva okupljanje kolega ove branše, donošenje godišnjih planova koji se odnose na organizaciju i zajedničke obilaske inostranih sajmova zlatarstva, organizaciju savetovanja i seminara o bitnim i aktuelnim temama, izlaganje na domaćem sajmu zlatarstva, kao i obezbeđivanje pravne pomoći i pomoć kolegama u najširem smislu. Jedna od aktivnosti Udruženja je i odnos sa državnim organima i zakonodavnim telom, pre svega radi konsultacije i davanja mišljenja vezanog za struku pri izmeni zakona. Na pitanje o položaju zlatarstva danas, gospodin Belovanović kaže da je zlatarstvo u Srbiji u padu, jer je ono tesno povezano sa životnim standardom njenih građana. Ljudi se „lako“ odriču nakita, jer spada u domen luksuza. Danas imamo mnogo manji broj zlatarskih radnji nego pre desetak godina. Međutim, to sve nije razlog da predstavnici zlatarskog esnafa ne nastave dalje sa rade i nadaju se boljem životu. Kada se srpsko zlatarstvo uporedi sa stanjem u ovoj delatnosti u svetu, naš sagovornik ističe da u Srbiji nema velikih proizvođača zlatnog nakita, čemu su kumovali problemi oko nabavke sirovina, zlata i srebra. Naime, srpski zlatari ne mogu da kupe zlato na domaćem tržištu jer, RTB „Bor“, gde se nalazi jedina fabrika za proizvodnju tog plemenitog metala u našoj zemlji, prema zakonu, ima obavezu da proizvedeno zlato prvo ponudi Narodnoj banci Srbije. Problem nije u tome, kako konstatuje naš sagovornik, što NBS otkupljuje i pravi rezerve, već što nema količina predviđenih za prodaju, tako da naši zlatari isključivo zavise od otkupa zlata od građana. Drugi problem srpskih zlatara je što se na uvoz zlata još uvek plaća carina i PDV, ako se radi o sirovini, dok su u EU i ostatku sveta uvoznici oslobođeni tog nameta. - Kod nas je uvoz zlata skup ako platite carinu pa na nju i PDV. U startu sirovina dođe mnogo skuplja - objašnjava gospodin Belovanović. Zlatarski zanat je bio i ostao elitni, koncentrisan uglavnom na porodične firme, sa dugom tradicijom od nekoliko generacija. Turbulencije u društvu uzrokovane ekonomskim problemima koji traju, dovele su do toga da Srbija nema veće proizvođače nakita svetskog renomea. Centri zlatarstva kao što su Turska, SAD, Rusija, Italija itd., sajmovi zlatarstva u Solunu, Istanbulu, Vićenci, otišli su daleko ispred nas. Ipak, u ostatku Balkana, Srbija je dobro pozicionirana i ima Sajam zlatarstva „Sjaj“, jedinstven u regiji, koja uključuje Budimpeštu, Sofiju, Bukurešt, i populaciju od 50-60 miliona ljudi. Ljubiša Belovanović je istakao da je sajamska manifestacija i prilika da se uputi poruka nadležnima da pomognu u suzbijanju sive ekonomije i nelojalne konkurencije, otkupa zlata preko interneta i sl., sindikalnih prodaja, jer je tendencija zatvaranja zlatarskih radnji jedan od pokazatelja da nešto nije u redu. Gospodin Belovanović je istakao da je slogan njegove firme: Najbitnije je poverenje - kojim se celog žibota vodi u ovom poslu. - U ovom našem poslu mi, zlatari, treba prvo da zaslužimo poverenje naših kupaca. Kada oni imaju poverenja u nas i mi smo zadovoljni jer nam daju mogućnost da ih obradujemo nečim lepim i dragocenim - kaže naš sagovornik, vlasnik SZTR „Belovanović“ iz Stare Pazove.