• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Posle 43 godine rada i dan pošto je navršio 65 godina života, 08. marta 2018. Dragan Đolović iz Turističke organizacije Čačak otišao je u penziju. Rođen je u Dragačevu, jedno vreme bio kragujevački đak, a onda i užički đak i kasnije student, kao omladinski aktivista dobro upoznao kraljevački region, na radnim akcijama radio na pošumljavanju Peštera.

Najduže se zadržao u Čačku, gde je u Turističkoj organizaciji Čačak završio radni vek i gde danas živi. Radio je kao učitelj, a posle završenog Prirodno-matematičkog fakulteta, odsek - Turizam, od 1983. godine sa kratkim prekidama radi u turizmu. -Turizam čine ljudi - kategorično tvrdi Dragan Đolović i dodaje da koliko ljudi poznaješ toliko si uspešan turistički radnik. Po njegovom mišljenju ljudima u turizmu trebaju informacije i zato su potrebni prijatelji, poznanici, ljudi koji raspolažu validnim podacima o mestima u kojima žive, događajima, drugim ljudima, jer se samo sa takvim „materijalom“ drugima može prikazati nešto interesantno što se ne može naći u prospektima, literaturi, nešto o čemu se ne priča na konferencijama za medije. - Nisam ni bio svestan koliko se tih informacija skupilo dok nisam otišao u penziju. Zahvaljujući licencama turističkog pratioca i turističkog vodiča koje sam u međuvremenu stekao, ukazala se potreba za vođenjem nekih ekskurzija, manjih i većih grupa, što sam iz zadovoljstva prihvatio. Međutim, teško da bih mogao sve planirano da sprovedem u delo da oslonac ne nalazim u svojim prijateljima i poznanicima. Ujedno je to šansa i da ih vidim. Vodim ekskurziju do Novog Sada i Subotice, pa na Paliću sretnem Dalibora, u Nišu Dragana Topisirovića sa kojim sam se nekada davno upoznao na Festivalu mladih u Knjaževcu. Imao sam prilike da kao srednjoškolac u Kragujevcu upoznam, opet preko svojih školskih drugova, skoro svako kragujevačko selo i bilo šta da se desi na području Kragujevca imam neku zanimljivu priču, čoveka koji je na mene ostavio utisak, a u samom gradu neku zgradu koja je interesanta, pa se obradujem kada dođem u grad, a nije srušena; npr. stara zgrada doktora Vulkana, gde sam stanovao, a koja je sačuvana u glavnoj ulici sa doksatom i nekom lepom pričom. Tako je i sa drugim gradovima, a onda se pojave i neki novi ljudi koje sam upoznao tokom vremena. Dragan Đolović je dobar domaćin na mnogim manifestacijama koje organizuje TO Čačak, rado viđen gost na događajima širom zemlje. O njemu se priča kao o velikom gospodinu sa stilom i merom, koji „barata“ istorijskim činjenicama, ali i dnevnim temama, i koji svaku svoju misao ume da iskaže na čistom, bogatom srpskom jeziku. - Možda je to i zahvaljujući tome što sam išao u Učiteljsku školu, a tokom vremena imao sam zadovoljstvo da upoznam mnoge ljude, od naučnika svetskog glasa, radnika u kulturi, do sportista koji su ostvarili najviše domete, i onih sa estrade, gde takođe mogu da se pronađu sjajni ljudi. Sve njih sam pažljivo slušao i shvatio da sve ono što ne znam imam koga da pitam. Imao sam takođe i prilike da prisustvujem vrlo značajnim događajima iz likovne, muzičke kulture, književnog stvaralaštva i onda možda ostavljam utisak čoveka koji dosta zna i mnogo toga poznaje. U principu prenosim samo ono što sam od drugih čuo, naučio i razlučio šta je prava informacija, a šta je polu ili nesigurna informacija, sa kojima ne treba baratati - objašnjava gospodin Đolović.