• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Na obroncima Zlatibora skriveno je lepo uređeno, a površinski veliko selo Ljubiš koji broji oko 300 meštana. Zlatibor, Vodice, Ljubiš, Gostilje, Sirogojno, Rožanstvo i zatim izlaz kod Zelenkade, turistički put je kojim godišnje prođe veliki broj ljudi, a ko zastane kod Ljubiša zna se da će se uputiti ka porodici Pećinar i njihovom divnom restoranu i kafani. Snažna porodična priča koju su mnogi prepoznali zbog ljubavi vlasnika prema svom poslu, poštovanju prema gostima i kvalitetu pružanja ugostiteljskih usluga koje ne podrazumevaju samo služenje hrane i pića nego i poseban domaćinski doček i čest obilazak ribnjaka. Porodica Pećinar sa inžinjerom Bobanom na čelu, šesta je generacija koja se bavi ugostiteljstvom. Uz sjajnu medovaču, starinski kamin i narodne pesme popričali smo sa Bobanom o nastanku sela, poreklu njihovog prezimena, kao i o poslu i porodici bez koje, kako kaže, ne bi bilo ništa od ovoga.

            - Sve je u okviru porodice, a ja imam sreće što smo porodično lepo organizovani. Mi smo jedna uspešna porodična priča jer sve sa ljubavlju radimo. Ja sam domaćin, a moja ćerka Anica i zet su sedma generacija koja drži ugostiteljski objekat. Ja to sa ponosom kažem, jer je zaista velika stvar. Supruga Marija je rodom iz Ljubiša i od velike je pomoći celom selu jer je medicinski radnik pa nekad radi i kao pedijatar, a i kao veterinar jer kad je muka u selu - svi trče u kafanu i traže pomoć. Ja sam jedan od retkih koji je zadovoljan i koji ne kuka - kazao je Boban i dodao kako supruga Marija sve ovo „nosi“, a kako je on više onaj koji priča.
            Čim se zakorači u restoran, oseti se neverovatna atmosfera u kojoj starinski i tradicionalni ambijent dolazi do izražaja. Svaka fotografija i dokument na zidu imaju svoju priču i istoriju, koju Boban vrlo rado prepričava. Svaki stolnjak, zavesa, ormar je u sličnom tonu koje goste opušta, usrećuje i vraća u stare dane, dok mlađe naraštaje uči kako je to nekada izgledalo. Gredenac pun slatkog, džema i kompota raznih vrsta i ukusa sladak je detalj koji svi zapažaju. Osim restoranom i kafanom, Boban i Marija se mogu pohvaliti sa četvoro vredne dece koji pored sjajnog uspeha na fakultetima i u školi takođe rado učestvuju u svakodnevnim poslovima. Boban sa osmehom priča kako i Strahinja i Mile kad se vrate kući sa fakulteta bez problema rade sve i to brže od svih ostalih, dok mlađa ćerka Marina sama može da usluži i do 30 gostiju. U prilog im ide i to što je iz Ljubiša čuveni dečiji pesnik Ljubivoje Ršumović koji je u restoranu redovan gost, a ima i svoje Ljubovo ćoše, gde se nalaze njegove fotografije i knjige. U klupama restorana sedeo je i Raša Popov i njegovo društvo iz Beograda, a u okviru Bobanove porodice je i poznati hidroinžinjer akademik Miladin Pećinar. Dok se sada već poznati fileti od pastrmke spremaju iz Bobanovog ribnjaka, on sa oduševljenjem priča o restoranu i kafanici, ko je sve bio i ko dolazi, ali i o samom razvitku turizma na Zlatiboru.
            - Razlog dolaska u Ljubiš, Gostilje, Stopića pećinu, jeste da ljudi skrate i popune vreme kada su već na Zlatiboru. Niko više ne ide tamo da bi provodio vreme u krevetu nego svi porodično žele negde da odu i to je prilika za ovakva okolna sela. Preko puta restorana je kafanica za meštane, meštani ne ulaze u restoran, a u kafanici je sve duplo jeftinije, ali ja dajem gratise. Leti se nameste lepo u bašti, sede, piju pivce, a ovde ima lepih žena, lepih kola, oni to snimaju, gledaju i gustiraju i tada su svi zadovoljni. Puno puta izvika zapevaju, što se retko gde može čuti danas.
            Ono po čemu se ovaj restoran dodatno izdvaja zasigurno jeste ribnjak iz kojeg svi gosti jedu svežu ribu, ali i imaju mogućnost da uz kratak obilazak saznaju više o načinu proizvodnje ribe i ikre, a samim tim i da sami vide šta je to što jedu, što kako Boban kaže, mnogo znači gostima. Bobanova riba se ne služi samo u njegovom restoranu, nego i na celom Zlatiboru s obzirom na to da je godišnja proizvodnja između 15 i 20 tona. Osim ribe, u restoranu Pećinar gosti jedu sve domaće proizvode koji su mahom iz sela.
            - Sir, kajmak, projino brašno, krompir, teletina, riba, to je ono što se nudi ovde. Ovo je restoran gde se ne nudi biftek, roštilj, ili neke podgrejane čorbice. U principu ono što mi jedemo kući, to se jede i ovde u restoranu. Mnogima je naša hrana drugačija i manje poznata, ali im se sviđa. Ovo je objekat koji nema skupocena vina. Samo se služi domaće vino od Berića iz Mušveta. Domaće vino, korektnog kvaliteta.
            Osim restorana i kafanice, postoje i sređene sobe sa 15 ležajeva koje su za praznike uvek popunjene, dok često mogu da posluže za žene koje doje ili za nekoga ko želi da dremne posle dobrog ručka. Da sve to gosti veoma cene, potvrđuje Boban koji prepričava kako mu dolaze mnogo kvalitetni i cenjeni gosti koji uglavnom idu u prestižne restorane širom sveta, ali da se njegovom uslugom i gostoprimstvom oduševe. Glavni cilj mu je da gosti imaju osećaj da su došli u jednu porodicu, u jednu kuću koja je dobronamerna prema njima. Razlog zašto se gosti često zadrže duže jeste veličanstveni kamin posred restorana. Gosti često zasednu ispred kamina i zadrže se nekoliko sati uživajući u potpunom doživljaju. A kako i ne bi pored divne muzike, sjajne domaće hrane i vina i poštenih i ljubaznih domaćina. Da posao ide dobro, dokaz je i novotvoreni restoran „Pećinar“na Zlatiboru, sa istom hranom, pićem i uslugom. Boban ističe kako veruje da je jedan od boljih na Zlatiboru, dok stiže sveži file, proja i još po koja medovača. Domaćinski nas uslužuje i svojim primerom i radom ukazuje na tajnu potpunog zadovoljstva gostiju koji se neprestano vraćaju i time postaju deo ove tradicionalno predivne porodične priče.
            - Ja sam proputovao puno i video sam koliko ovo ovde zapravo vredi. Ne treba se zaboraviti, treba raditi. Ja sam Boban iz Ljubiša i ja smatram da je moja porodica uspela, ne zahvaljujući meni nego zahvaljujući celoj porodici, baš zato što radimo tako kao što radimo, realno i skromno.

Kristina Ivković Ivandekić