Posebno je zadovoljstvo kada vam se ukaže prilika da predstavite mladog, ambicioznoznog čoveka, koji je za nepunih 24 godine uspeo da neke od svojih sposobnosti istakne tako da ih i drugi prepoznaju. Teško je u nekoliko redova nabrojati rezultate i priznanja u brojnim školskim i vanškolskim aktivnostima Miljane Bigović iz Lovćenca: Osnovna škola „Vuk Karadžić“, Lovćenac Prosečna ocena: 5.00; Gimnazija „Dositej Obradović“, Bačka Topola Opšti smer Prosečna ocena: 5.00; Pravni fakultet u Novom Sadu Smer unutrašnjih poslova Prosečna ocena: 10.00.
Trenutno je na Pravom fakultetu Univerziteta u Stokholmu Master program: Pravo međunarodnih trgovinskih arbitraža (LL.M in International Commercial Arbitration). Krajem decembra Miljana Bigović se na kratko vratila u Novi Sad da primi priznanje za najboljeg studenta Novosadskog univerziteta za 2018. godinu za impozantne rezultate postignute u toku studija (2014 - 2018): završila je studije na smeru Unutrašnje pravo i diplomirala za tri godine i devet meseci sa prosekom 10,00. Od ukupno 39 ispita nijedan nije poništila, niti pala; uz redovna predavanja i ispite posvetila se vannastavnim aktivnostima za koje kaže da su joj oplemenile studije, jer nije bilo lako uskladiti zahtevne redovne obaveze i ispite, ali joj je predstavljalo veliko zadovoljstvo. Priznaje da je svojim postignućem ponosa na sebe i pre same nagrade, koja je došla na kraju tog lepog putovanja. A ono je počelo u bačko-topolskoj Gimnaziji, kada ju je sve interesovalo i sve išlo od ruke, i zbog toga završila na testu profesionalne orijentacije. Kaže da se ni u jednom trenutku nije pokajala. Ali i danas ima sličnu dilemu, da je sve interesuje, čime objašnjava svoj uspeh na studijama. - Trenutno studiram Pravo međunarodnih trgovinskih arbitraža, što je centar mog interesovanja, mada ne mogu da kažem da sam se odrekla ostalih grana pravne nauke, koja je po meni u colosti interesantna, a ne samo neki njeni segmenti - objašnjava Miljana Bigović, koju između svih drugih osobina krasi i preduzimljivost, odnosno samoinicijativnost. Master program „iščačkala“ je na interenetu, koji je zadovoljio dve njene osnovne želje: da to bude master program vezan za studije prava i puna stipendija. Sama je pronašla master program u Stokholmu i ispratila sve tražene korake koje je trebalo ispuniti, videla da ima preduslove da bude primljena i aplicirala kada je bila na četvrtoj godini. Zbog toga što u Švedskoj semestar počinje u septembru, a ne kao kod nas mesec dana kasnije, morala da „požuri“ sa diplomskim i za letnjeg raspusta nadoknadila vreme koje joj je nedostajalo. Danas je zadovoljna što nije čekala i preporučuje svim studentima koji razmišljaju o inostranstvu da počnu na vreme da istražuju moguće opcije jer je uglavnom pravilo da kod takvih programa na početku završne godine bude predata potrebna dokumentacija koju potražuje izabrani univerzitet. Četiri meseca iskustva provedena u Švedskoj bila su dovoljna da sagleda njihov način studija, uporedi sa našim i bude zadovoljna onim što je izabrala. - Pre svega sam zadovoljna jako dobrim programom, a zatim i predusetljivošću i prijatnošću svih saradnika, profesora i kolega, što sam za to kratko vreme naučila jako puno novog. Studije u Švedskoj podrazumevaju i drugačiji koncept učenja, što sam oduvek želela da iskusim. Ovde mi je prijao način rada koji akcenat stavlja na individuu i samostalan rad, gde sve zavisi od tebe. Tamo su testovi svake nedelje i radi se u timovima. Grupni rad se izuzetno vrednuje i vrlo je važno kako se ponašate u grupi, da li znate da komunicirate sa drugima, da uvažavate tuđe mišljlenje, što smo mi malo zaboravili. Čini mi se da je kod nas prevelik pritisak na osobi od koje se zahteva da sve zna i koja treba da se oslanja isključivo na sopstvene snage. A suština jeste da se postigne nešto zajedno, sa timom, što realnije oslikava životne situacije. Čovek ne može da radi sam - kaže naša sagovornica.
Miljana Bigović je jedna od onih mladih ljudi koji su željni znanja i novih iskustava otišli iz naše zemlje, uz blagoslov roditelja ali slomljenog srca što ih napušta, verovatno za duže vreme. Jer, ovaj perspektivan mladi stručnjak, videvši ponuđene uslove u inostranstvu, iako mogućnost ne isključuje, nema nameru da se vrati. - Kod nas je lepo studirati i sve što sam naučila tokom studija nije bilo zaludno, ali čini mi se ako ostanem da neću imati priliku da iskoristim sve što znam jer većina znanja nije primenljiva u praksi, i to je ono što me plaši. Mislim da će, kao i za svaku porodicu taj sepen razdvajanja biti težak, ali smatram da je to za moje dobro - dodaje najbolji student Novosadskoj univerziteta, koja kao krajnji cilj vidi, i pored svih blistavih postignuća u tome da bude srećna. - Shvatila sam da me nagrade i priznanja ne čini toliko srećnom koliko bi trebalo. Možda je to povezano sa time što veliki broj titula i nagrada ne znači ništa u praksi. Ali, isto tako svesna sam sebe, da uvek težim nečem višem, da mi uvek treba još, što je možda problem - zaključuje Miljana Bigović. Priča lepa koliko i tužna i još jedna fascinantna biografija mlade osobe koja napušta Srbiju. Licitira se sa podacima da svake godine između 20 i 40.000 mladih napušta zemlju Srbiju. Istraživanja pokazuju da svaki treći student planira da posle završenih studija ode iz zemlje, a polovina njih da se ne vrati. Divno je kada Srbiju reprezentuju ovakvi mladi ljudi, ali istovremeno nameće pitanje: Da li je to salto mortale koju će Srbiju, u ne tako skoroj budućnosti mnogo koštati?
