• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu održana je Otvarajuća konferencija projekta „Cornucopia - Konkurentna održivost poljoprivrednih preduzeća kroz razvoj novih proizvoda sa dodatom vrednošću na bazi alternativnih biljnih vrsta“.

Realizacija ovog značajnog IPA Interreg prekograničnog programa bazira se na partnerstvu relevantnih učesnika iz Srbije i Mađarske sa zajedničkim ciljem unapređenja poljoprivrede,  ali i podsticanja inovativnosti u ruralnim područjima Vojvodine i mađarske županije – Čongrad.

U projektu, koji ima za cilj da sačuva od zaborava alternativne biljne vrste  i njihovu namenu prilagodi savremenom načinu života, a  čija je ukupna vrednost  352.798,57 evra, participiraju Fond „Evropski poslovi“  AP Vojvodine, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Udruženje Baštovana Senta, kao i tri partnera iz mađarske županije Čongrad. Reč je o Nacionalnom centru za istraživanje  i inovacije u poljoprivredi  Mađarske „NAIK“, ujedno i vodećem partneru na projektu Cornucopia,  kao i  Neprofitnom  udruženju  za istraživanje žitarica „Gabonakutato“ i Inovativnoj neprofitnoj fondaciji za agrobiotehnološki razvoj biznisa „Lavina“.

„Poljoprivreda ne poznaje granice i zato su projekti, kao što je Cornucopia, od izuzetne važnosti kako za Mađarsku, tako i za Srbiju“, rekao je prilikom otvaranja tog značajnog skupa prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Branko Ćupina.

„Kako se  projekat sa 85 odsto ukupne vrednosti finansira iz fondova EU, a ostatak iz sopstvenih sredstava, ovakvu vrstu saradnje mi stimulišemo. Mislimo da fondovi, koje raspisuje EU, nisu ni mali ni beznačajni i trebalo bi ih koristiti“, navodi pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Marko Rovčanin.  

Korisnici projekta su individualna poljoprivredna gazdinstva, koja će se baviti proizvodnjom alternativnih biljnih vrsta, ali i privreda koja će osloboditi put do krajnjih korisnika – potrošača.

„U fokusu projekta je, pored zapošljavanja u ruralnim sredinama, naročito u pograničnim područjima dveju zemalja, proizvodnja alternativnih biljnih vrsta,  kojom  bi se podstakao rad malih i srednjih preduzeća iz oblasti poljoprivrede,  ali i prehrambene industrije“, ističe direktorka Fonda „Evropski poslovi“  AP Vojvodine, Vidosava Enderić. Podseća na to da je ovo drugi projekat iz oblasti poljoprivrede  za instituciju na čijem je čelu, a cilj je, kaže, što veći broj ovakvih i sličnih projekata kako bi se vojvođanski agrar unapredio.

 „Veoma smo ponosni što smo deo konzorcijuma partnera zajedno sa ekspertima i partnerima, pre svega Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada kao i partnerima iz Sente“, ističe direktorka Fonda.

Projektna ideja nastala je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

 „Ideja ovog projekta rođena je upravo ovde“, napominje  dr Dragana Latković, koja je ovom prilikom predstavila tim profesora, stručnjaka koji će se baviti proizvodnjom i doradom alternativnih biljaka.

 „To su biljke koje su narod u Vojvodini nekada i hranile, i oblačile, a onda su neopravdano iščezle sa naših polja, što zbog industrijalizacije, što zbog modernog načina života“, kaže Latkovićeva.

Kako u Mađarskoj, tako i u Srbiji postoje odlični  uslovi za gajenje njivskih alternativnih vrsta. Osim toga, one se mogu gajiti na malim površinama gotovo okućnicama, kao i u organskom sistemu proizvodnje, što je važno za nosioce poljoprivrednih gazdinstava i sa aspekta poboljšanja kućnog budžeta.

Biljke poput pšenice, spelte, tritikuma, heljde, sirka, konoplje, batata  i mnogih drugih mogu se pokazati veoma profitabilnim, a njihova  primena je moguća, kako u ishrani ljudi, tako i u ishrani stoke, pa i u prerađivačkoj industriji.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu najviše će se raditi na afirmaciji  spelte, heljde i sirka, kaže dr Latković, a saznanja do kojih će se doći, biće preneta susedima iz Mađarske.

Iz Udruženja Baštovana Senta, takođe ističu da je reč o značajnom zajedničkom projektu Nacionalnog centra  za istraživanje i inovacije u poljoprivredi  Mađarske „NAIK-a“ i novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

„Konkretan zadatak za naše udruženje je izrada digitalnog gradiva, koje će primenjivati u praksi svi oni koji će se baviti  uzgojem alternativnih biljaka. Već imamo manifestaciju, koja je posvećena gastronomskim mogućnostima od alternativnih biljnih vrsta“, kaže predsednik Udruženja Baštovana iz Sente, dr Laslo Lenđel.

Projekat  koji treba da posluži svima, koji su zainteresovani za povratak alternativnih biljnih vrsta na njive, traje 24 meseca.  U primeni je od 1. aprila 2018. godine  i trajaće do 31. marta 2020.  85 % njegove vrednosti finansira  Evropska unija.

V.J.

25. januar 2019.

Projekat sufinansira Evropska unija