• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Adisa S. Tufo iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina, bila je učesnica Međunarodne naučne agrobiznis konferencije MAK 2019. koja je krajem januara održana na Kopaoniku. Pedesetdvogodišnja Adisa,preduzetnica, menadžerka, liderka, blogerka, umetnica, prirodnjak; direktorica porodične kompanije ČIP sistemi, autor knjige „Vruć krompir“, sve prisutne je oduševila svojom mladalačkom energijom. Takođe, po mišljenju svih prisutnih njena predavanja su bila među najinteresantnijim i što je još važnije - za publiku vrlo korisna. Razlog više da sa Adisom razgovaramo za portal TOPSRBIJA.COM.

            *Neke puteve ste nam osvetlili, poslali pozitivnu energiju ženama u agrobiznisu, čemu  se poslednjih godina i u Srbiji sve više posvećuje pažnja, i na uverljiv način predstavili kako se to radi u Sarajevu. Prenesite i našim čitaocima deo priče kada ste pre šest godina rešili da preuzmete „muški“ posao od supruga i kako je to teklo?
            - Dese se situacije u životu kada ljudi dođu pred jedan veliki izazov, ili problem. Tako je bilo i u mojoj kompaniji, odnosno našoj koju je vodio moj suprug, Suad Tufo. U jednom trenutku, pre šest godina, kompanija je dosta loše stajala, ne mogu da kažem da se desila možda neka neumešnost moga supruga, ali jedan način rada koji više nije bio trendovski, a naravno, dolazi do zasićenja i ljudi moraju da uvode neke inovacije u posao ako žele da kompanija napreduje. 2013 godine sam došla na čelo kompanije, suprug se penzionisao i onda sam počela da primenjujem sve nove metode i to što je tada njemu bio problem za mene je bio izazov, odskočna daska, a pre svega prilika koju sam jako dobro iskoristila. Znala sam šta hoću, znala sam da hoću da uspem i da na svetu ne postoji za čoveka ništa nemoguće. Nemoguće je samo u našim glavama. Ja sam tada mogla poželeti bilo šta i sugurna sam da bi to i ostvarila. Ono što sam poželela izgledalo je za obične ljude za sve naše okruženje nemoguće, na ivici zdravog razuma, za jednu kompaniju da postane deset puta veća u jednom kratkom periodu izgledalo je zaista nemoguće. Međutim, meni je to pošlo za rukom, i uz pomoć mnogo rada, truda, edukacije, želje, ljubavi i mnogo strasti, ja uvek to ističem jer sam uverena da ako želite da uspete, svaki posao morate raditi sa strašću. Ljudi kojima se oči ne sjaje ne mogu ni jedan posao dovršiti.
            *Ono što ste uradili izaziva i dodatno divljenje jer ta branša u kojoj se obreli nije tipična za žene?
             - Jeste nevezano za žene, ali je nešto što je nama potrebno. Struja je potrebna svima. Ako pravite garažu potrebno je da imate sijalicu i prekidač, da upalite tu sijalicu. Svuda morate imati struju i zašto onda ne biste radili i sa strujom. Ja se i dan danas ne razumem u struju, ali zapošljavam čitavu ekipu inženjera koji se jako dobro razumeju i koji to jako dobro rade. Moje je da organizujem. Ja sam top menadžer u svojoj kompaniji, ali postoje niži nivoi menadžera koji sprovode svaku moju ideju u delo. A to što kažete da se većina žena ne bi usudila ste u pravu. Jer, najveći otpor u čoveku je strah. Kada se bojite vi ste okovani i ne možete ništa da uradite osim da robujete tom svom strahu. Kada pokidate okove i oslobodite se straha, i ne robujete tuđem mišljenju, kada ne slušate one koji vam kažu: „To nije za vas, to vi ne možete“ - onda vi možete bilo šta. Slušate samo sebe i znate da ako to može bilo ko onda to možete i vi.
            *Rekli ste da ste imali snažnu volju da sve to dovedete na željeni nivo, da ste paralelno sa tim radili na sebi, i na svojim zaposlenima, ne samo na njihovoj edukaciji i „udomljavanju“, već za celu svoju kompaniju?
            - Ja mislim da ekipa jako motivnisanih ljudi može takođe napraviti bilo šta. Dobiće sigurno svaku utakmicu ako je još na čelu tog tima dobar kapiten. I onako vodeći se nekim stvarima koje sam gledala oko sebe, npr. u fudbalu, ne možete trenirati samo jednog igrača i očekivati dobar rezultat. Mora svaki igrač da bude u top formi i svaki igrač mora da bude lično visoko motivisan da bi stigao do pobede. Ja funkcionišem na tom principu. Neke zakone koje vidim oko nas sprovodim u svojoj firmi. I u svemu je tako, i u poslu, i u porodicu, i u bilo čemu drugom. Život je utakmica.
            *Za šest godina ste uspeli da unapredite kompaniju i dovedete je među 1.200 najbrže rastućih komapnija od 36.000 registrovanih u BiH, među one koji imaju najveću dobit, najbrži rast i nemaju nikakvih minusa. Pošto ste vi sada žena u najboljim godinama, imate tako dobar ambijent, šta su vaši neki budući ciljevi. Jer, onaj koji vodi, uvek ima neki dalji cilj?
            - Trenutno najviše radim na involviranju svoje dece, ćerki Lejle i Amele u kompaniju, želim da one polako preuzimaju biznis. Ne mogu da kažem da sam se umorila, ali imam neke nove ideje. Ja sam pčelarka i volela bih da se malo više posvetim tom poslu. Videla sam neke sjajne ideje vezane za kuće pčelarstva, na šta mi je ćerka rekla da se već plaši onoga što se dešava u mojoj glavi. Ali, šalu na stranu, planiram da idem u pravcu poljoprivrede, za šta je moja kompanija doregistrovana, da može da obavlja poslove i iz domena poljoprivrede. Inače mislim da je to veliki potencijal Balkana pošto smo još uvek nezagađena sredina, ili manje zagađena od ostalih, i treba da idemo u tom pravcu i da razvijamo i stočarstvo i agrobiznis... 
            *Predstavili su vas kao izuzetno svestranu ličnost. Vaša polja interesovanja neverovatno raznovrsna. Vlasnica ste i glavna urednica web platforme www.poduzetnice.ba, volite da vozite  bicikl, šetnje u prirodi, uz to ste i majka i posvećenek u osnovno zanimanje, ono čime se bavite. 
            - Celi život slikam, pišem puno i poeziju i prozu, blogerka sam i svoj blog redovno ažuriram, mene svi mogu pratiti na www.adisatufo.baurednica sam portala web platforme www.poduzetnice.ba. Da, vozim brdski bicikl, volim da skijam i planinarim. Jednostavno volim prirodu, volim život i mislim da čovek treba da živi punim plućima i 100 na sat do poslednjeg daha.
            *Utisci sa Međunarodne naučne agrobiznis konferencije MAK 2019?
            - Prvi put sam na Kopaoniku i fenomenalno je. Prvi put prisustvujem naučnoj konferenciji u Srbiji, nekoliko puta sam dolazila na skupove vezane za žensko preduzetništvo, i drago mi je što sam tu. Povelja Dolina kraljeva“,  je treće priznanje koje dobijam u Srbiji, u koju rado dolazim. Priznanje “Naj Žena 21. veka Jugoistočne Evrope” u kategoriji poduzetništva uručeno mi je u Beogradu u decembru 2017. godine, priznanje “Dama godine 2018”, 24. aprila 2018. godine, takođe u srpskoj prestonici. Uz priznanje organizatora - za mene lično je posebno priznanje što su svi bili zadovoljni mojim prezentacijama. Jako mi je drago da je Feedback fenomenalan i ja se ispunjena nekom novom energijom vraćam u svoju kompaniju i idem dalje - poručila je Adisa S. Tufo.