• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

            Drugovanje sa konjima i negovanje sportskog konjarstva na tlu Srbije bila je stvar prestiža i u ranijim vremenima, mada su galopska, preponska, potom i kasačka nadmetanja devedesetih godina prošlog veka morala da ustupe mesto sve popularnijim zapregama, odnosno takmičenju jednoprega, dvoprega, četvoroprega kroz čunjeve.

            Na startu je u Srbiji bilo organizovano svega šest fijakerijada, čiji broj se iz godine u godinu povećavao. Danas, svaki vikend, od Uskrsa do početka oktobra, koliko traje sezona konjičkih nadmetanja, ispunjen je fijakerijadama. Ove godine Surduk će biti domaćin 26. fijakerijade, u Dobanovcima će biti održana 22., osamnaesta Ravnoselska fijakerijada, četrnaesta u Pećincima, jedanaesta u Preljini (Čačak) i u rodnom mestu velikog Laze Kostića, Kovilju, osma u Šidu. Biće održana i sedma Novosadska fijakerijada, pored takmičenja zaprega koja se tradicionalno odvija poslednjeg dana Međunarodnog poljoprivrednog sajma.
Prošle godine po prvi put održane su podno Rudnika, na ranču „Parče raja“ Kutlovačka fijakerijada i Ostovačka fijakerijada (Požarevac). Fijakerijada u Lešnici kod Loznice premijeru je doživela godinu dana ranije.
            Kažu da su za sve krivi Novobečejci i KK „Vranjevo” koji su u želji da očuvaju spomen na maj 1872. godine, kada je car Franja Josif I posetio ovaj kraj i sa svojom svitom, u petopregu provozao glavnom vranjevačkom ulicom, posle čega je doneo i ukaz kojim dozvoljava da se u Vranjevu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, od 1994. godine, na dan seoske slave - Velike gospojine, pokreće inicijativa za održavanje Revije paradnih zaprega.
            Ipak, gospodin Vjekoslav Papadopolo, predsednik Udruženja odgajivača lipicanske rase konja  Srbije (Paštovićeva 2, Beograd), izdvaja tradicionalnu kulturno-sportsku manifestaciju u Crepaji, koja na najlepši način promoviše zaprežni konjički sport, a ove godine će biti održana po 25. put.
            - Ovogodišnji ciklus fijakerijada započinjemo prvog dana Uskrsa u Crepaji. Crepaja je čudo, nešto posebno. Svi hoće da se pokažu, da se pohvale šta su nabavili. Toliko sveta koliko se okupi u Crepaji, to nema nigde. To je danas najveća smotra zaprežnih konja, koja okupi i do 100 zaprega, i 3-4 hiljade ljubitelja zaprega. Svi vole da pokažu novu opremu, nove fijakere, pohvale se novim grlima, gde su, osim gracioznih kraljevskih lipicanera u domaćem uzgoju sve popularniji konji holandske rase KWPN. Neki se pojavljuju po prvi put, i to je događaj koji sa istim intenzitetom traje od deset časova pre podne pa dokle se vidi - kaže za portal TopSrbija gospodin Papadopolo, zadovoljan dinamikom razvoja ovog sporta i sve većim brojem pristalica, uzimajući u obzir ekonomske i druge okolnosti u kojem se naše društvo nalazi.
            Po njegovim rečima, zaprežni sport koji je najviše pristalica imao u Vojvodini, sve više se širi i na jug zemlje, u Pirot, Vranje i druga mesta. Pozitivnim ocenjuje i trend širenja po mestima u kojima je donedavno bio samo jedan odgajivač i takmičar. Navodi primer Čačka koji je od jednog izrasta u centar sa pet, šest takmičara koji ravnopravno učestvuju u konkurenciji, neki i pobeđuju.
            - Prošle godine smo imali 22 fijakerijade, ali svake godine imamo jednu ili dve zaprege više, isto tako jednu ili dve fijakerijade. Ove godine očekuje se prva fijakerijada u Doroslovu (Sombor), možda i Sirigu (Novi Sad). U Svilajncu smo 30 juna, gde poslednjih deset godina nije održavana, a koja će ove godine biti nastavljena. Kalendar takmičenja zaprega biće utanačen i objavljen posle februarske Skupštine - rekao je gospodin Papadopolo i podsetio da je samo pre 60-tak godina konj za jedno domaćinstvo bio sve. Čak su i vojska i policija imala konje. Nekada je i u Novom Sadu, a danas samo u Beogradu, bila prisutna konjička policija. Potom su konji dobili zamenu, mašine „ali su nam konji ostali u duši“.