• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Povodom obeležavanja 100 godina rada Privredne komore Vojvodine po 56. put uspešnim kompanijama i privrednicima uručena je godišnja nagrada PKV „Kosta Mirosavljević“ za značajna privredna ostvarenja u 2018. godini. Među nagrađenima - tri privredna društva i dva pojedinca - za uspešno poslovanje i postignute vrhunske rezultate u oblasti industrije za najuspešnijeg privrednika proglašen je Predrag Đurović, vlasnik i predsednik Odbora direktora AD „Žitopromet“ iz Sente, koji se u ime laureata zahvalio PKV.

            - Želeo bih da istaknem da je sigurno ova nagrada podsticaj svima nama u našem budućem radu koji bi trebalo da bude, ako ne na boljem, onda bar na istom nivou, kao i do sada, i da se zahvalim svima onima koji su prepoznali naš rad i naše trajanje u tom radu u poslu kojim se bavimo - rekao je Đurović.
On je dodao ja je velika čast i zadovoljstvo dobiti tako visoko priznanje upravo u godini jubileja komore, da je siguran da u Vojvodini postoji značajan broj uspešnih privrednika koji isto zaslužuju ove nagrade, ali da će verovatno u  periodu ispred nas i oni doći na red.
            - Pretpostavljam da je nagrada, s obzirom na to da je mojih više od 20 godina bavljenja poslom u poljoprivredno-prehrambenoj industriji kao što je Žitopromet sa proizvodnjom svih vrsta brašana, testenina, hleba, a s druge strane naslonjenost na jedan primarni agrar koji je svih ovih godina sirovinska baza okupljen u zadružnom sektoru, i sirovinska baza nas koji se bavimo preradom, priznaje mom radu i radu mojih saradnika, ali i čitavom spektru ljudi, firmi i zadruga koji su sa nama povezani, i kao dobavljači i kao naši kupci. U svakom slučaju nagrada prija, pogotovo kada je u godini jubileja.
            Više od dve decenije biti na čelu kompanije u delatnosti koja je trpela razne turbulencije, pretpostavlja visprenost najvišeg nivoa. Kako vi gledate na te godine?
            - Kao diplomirani pravnik nisam ni pomišljao da ću se baviti poslom kojim se bavim, a  za to su bil apresudna dva momenta. U Žitopromet sam došao pre ’99 godine, kada je kompanije tek izašla iz stečaja. Pukim slučajem sam se zadesio na mestu direktora, i imao sam nepremostiv problem da u kratkom roku od dve i po godine jedan veliki nivo obaveza koje je Žitopromet pre toga imao, a koje su ustanovljene u stečajnom postupku, vratim poveriocima ili da kompanija ode u bankrot. Posle tog perioda i iskustva od dve i po godine, normalna je stvar da čovek uđe toliko duboko u problematiku da svi izazovi nisu toliko strašni i da može da odreaguje na njih pogotovo kada ima jednu slobodu u kreiranju poslovnih odluka uz saradnju sa svojim saradnicima. Da bi se taj trend nastavio bilo je potrebno uraditi uspešnu privatizaciju gde smo uspeli da se odbranimo od raznih pokušaja i da na berzi uz pomoć banaka koje su nas pratile, otkupimo kontrolni paket od akcionara. To je dalo dalji impuls za neku razvojnu priču, za sigurnost i stabilnost u rukođenju, menadžmentu, u planovima koji su bili neophodni i kod investiranja i u opremi itd. 
Drugi segment koji je bio vrlo bitan je zato što smo se opredelili za dugoročnost u radu, da sam postupak otkupa ili sticanja većinskog paketa akcija nije bio cilj sam za sebe, jer bi se u jednom kratkom periodu kompanija urušila, nego da se obezbedi kontinuitet rada, investicija, ulaganja i poslovanja svih zaposlenih i svih naših poslovnih partnera čiji se broj meri sa nekoliko hiljada. Ako kažem da je 24 zadruge dugi niz godina uključeno u naš sirovinski sektor, da svaka zadruga ima po nekoliko stotina pa čak i hiljudu kooperanata koji nama predaju deo sirovine - pšenice, neophodnu za rad, da su količine pšenice na nivou 65 i 70 hiljada tona godišnje, onda je to jedan respektabilni faktor, što je donelo stabilnost i sigurnost našoj sirovinskoj bazi, naravno i našim kupcima koji sa nama dugi niz godina rade, i koji su imali jednog pouzdanog i sigurnog dobavljača u segmentu posla kojim se bave.
            Žitopromet danas?
            - U vreme kada sam preuzeo Žitopromet za sve tadašnje uspešne privrednike to bio nepotreban rizik, da neko žrtvuju svoju karijeru i preuzme firmu u stečaju. Ja sam bio dovoljno mlad i hrabar da uđem u tu priču. Bila je jedna ruina, jedna zapuštena kompanija. Kada to kažem mislim na fabriku testenine koja je tada postojala i već tada na nivou 30 - 35 godina starosti, nije radila prethodne dve godine. Pšenice koju nismo imali u februaru te godine kada sam kompaniju preuzeo, nije bilo dovoljno ni za dva dana rada. Ovo danas što se vidi je rezultat kontinuiranog rada i ulaganja koje se samo vrednosno gledajući u opremi, bez građevina, u zadnjih deset godina meri 5 - 6 miliona evra. To su ulaganja koja su stalno rađena u cilju poboljšanja, kako kvaliteta naših proizvoda tako i zanavaljanja opreme koja je na najvišem nivou, u datom momentu kada je nabavljena. U Fabrici testenine je zamenjena oprema 2015. godine, posle 37 godina, a kupljena je od renomiranog italijanskog i najboljeg svetskog proizvođača opreme za testeninu Provera. Te 2015. smo  kompletno promenili opremu i tehologiju, a isto to smo uradili i u našem pogonu pekare, koji se nalazi u silosima i prostorima u Novom Kneževcu, gde nam je centralna pekara. Isto tako što se tiče pakovanja brašna kilogramskog i petokilogramskog sa kojim smo prepoznataljivi ne samo u zemlji već i na tržištima regiona, pa čak i Švedske i Australije, gde se izvoze naši proizvodi, ne u enormnim količinama ali smo prisutni dugi niz godina, imali smo određena ulaganja da bi postigli kapacitet i kontinuitet isporuke našim kupcima. Puno toga je urađeno, a velika stvar što su moje kolege i saradnici koji rade svako u svom segmentu proizvodnje, da li u neposrednoj proizvodnju, kontroli kvaliteta ili održavanju, sa svojim idejama dali veliki doprinos da se određene stvari za koje smo smatrali da su neophodne da se uvedu na pravi kolosek, da se otklone svi nedostatci i da se sa nekim poboljšanjima dođe do mesta tu gde jesmo danas. Realno gledajući mi ni sa ovim nismo zadovoljni, pa su ispred nas planovi oročeni u periodu od jedne do tri godine, da se određena poboljšanja i aktivnosti u tehničkom smislu urade i u mlinu, u odnosu na opremu koju posedujemo i na nekim segmentima gde ćemo još više povećati nivo automatizacije, bezbednosti i svega ostalog.
            Svaki ozbiljan direktor, kojoj kategoriji i vi pripadate, uvek razmišlja o budućnosti. Gde vidite Žitopromet i šta treba još uraditi na tom planu da se stvari još poboljšaju?
            - Što se tiče stvari investicionog ulaganja oročenog u periodu od dve-tri godine, to nije toliko značajan deo posla koji nam je preostao da bi kompanija mogla da nastavi nesmetano da radi. Povoljna okolnost je i što smo u nekim turbulentnim godinama u kojima su mnogi resprektabilni proizvođači brašna i testenina nažalost propadali, mi dobro radili i što smo se izdvojili u vrhu ne samo srpskog testeničarstva i mlinarstva, nego slobodno mogu reći i u regionu, pre svega mislim na prostore bivše Jugoslavije, izuzimajući Sloveniju i Hrvatsku, plus Albanija, gde smo dominantni. Prostora za napredovanje imamo i u količinama i u volumenu naših prodaja. Nama prodaja nije vezana samo za ovaj prostor već se radi i sa zemljama EU, čak i sa kompanijama koje izvoze naše brašno u Australiju, iz koje imamo neverovatne komentare pre svega od ljudi sa ovih prostora koji su odlučili da žive tamo, iznenađeni da mogu da nađu proizvodi sa ovog podneblja. Žitopromet je među dve-tri kompanije u Srbiji, pa mogu reći i u regionu. Nama je bitno da ovaj kurs zadržimo i da na neki način još više podižemo tržišno učešće, a to sve zajedno traži i stalno praćenje novih dostignuća, novih tehnologija, nova ulaganja u opremu i sve ono što čini razvojni put svake kompanije - zaključio je Predrag Đurović.