• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Udruženje beloblatskih žena jednostavnog imena „Klub žena“, imalo je jasnu predstavu kada je reč o uključivanju u projekat „Jaka žena - jako selo“ koji sprovodi BSC informativni centar iz Novog Sada. Ovladavanje novih tehničko-tehnološkim znanjima, te podrška u nabavci dva plastenika, prioriteti su, koje im, po mišljenju njegovih članica, pruža mogućnost komunikacije i socijalnog i ekonomskog opstanka, kako njihovog udruženja, tako i svih žena na selu.

            „Klub žena“ Belo Blato broji 42 članice svih starosnih kategorija. Udruživanja iskustva i znanja starijih, sa znanjem podmlatka, učenica završnih razreda Osnovne škole „Bratstvo jedinstvo“, predstavlja zadovoljstvo svima njima, a društvu i celom selu prosperitet. Pod imenom „Klub žena“ registrovano je pre 20 godina, ali je nasleđe Asocijacije žena, nastale po oslobođenju zemlje posle Drugog svetskog rata, i kao takvo jedno je od najstarijih u zemlji.
            - Naš zadatak je očuvanje tradicije ovog sela, što nije lako, jer u njemu se bezmalo dva veka mešaju raličiti narodi, njihove kulture i vere. Najbrojniji su Slovaci, zatim Mađari, Bugari, ima Roma, Rumuna, Bošnjaka, naravno Srba. Dok svako u svojoj kući priča na jeziku naroda kojem pripada, ili na dva ili tri jezika, ako su brakovi mešani, što je i najčešće, na ulici se može čuti „beloblatski“, mešavina nekoliko jezika. U školi i među omladimom prevladava Srpski, iako su Srbi u manjini. Statut društva kaže da je zaštita i promocija starih jela, običaja, narodnih nošnji naša dužnost i obaveza i mi to rado činimo - objašnjava Anuška Šimon, predsednica Kluba beloblatskih žena.
            Ona ističe da su učešćem na projektu „Jaka žena - jako selo“ želele da utiču na osnaživanje žena u selu, a bez finansijske podrške, koje ima malo, to je gotovo nemoguće. Članice su upravo završile projekat geronto domaćice, u okviru kojeg pomažu starijim meštanima, stavljajući humani karakter svog udruženja u prvi plan. Projektom su obuhvaćeni stari koji su iz raznih razloga ostali sami i kojima je potrebna pomoć. Dva kuvana obroka nedeljno koje za njih priprema „Klub žena“, pomoć u kući i društvo ovih žena dalo im je razlog za osmeh i dalji život. Jer bez prihoda, ili 7 - 8.000 dinara poljoprivredne penzije mesečno, ne bi mogli da žive. Kako bi ova pomoć bila nastavljena, aplicirali su na još jedan konkurs. Od toga da li će ili ne biti prihvaćen zavise i njihovi sledeći koraci.
            Njihov cilj je da njihovi korisnici budu zadovoljni. Treba napomenuti da one sve rade na principu samofinansiranja. MZ Belo Blato izašla im je u susret i ustupila kuću, koju one savesno održavaju, ali imaju ambiciju da iskoriste svaki pedalj zemlje i datog im prostora. U prostrano dvorište planirali su da postave dva plastenika, jedan u kojem bi gajile jagode, drugi za ruže. Jagode bi plasirale u sirovom i prerađenom obliku, u vidu sokova, pekmeza, a ružama bi upotpunili cvetnu ponudu u svom selu. U ostali deo dvorišta posadili bi kukuruz jer je koristan. Te aktivnosti bi osigurale dodatna primanja ženama, a višak sredstava bi bio preusmeren ka pobošljanju njihovog opšteg položaja u selu. Lepota svega onoga što rade je zajedništvo. Tako će gospođa sa znanjem iz oblasti hortikulture pomoći ne samo sugestijama u ružinjaku, već i obukom devojaka koje su jako zanteresovane za gajenje cveća. Mnoge su se opredelile za beli vez, a Marija Hanjik jedina je koja veze svilenim koncem na crnom platnu. Za Uskrs su ove žene uredile i dekupaž tehnikom ukrasile deo nameštaja, pošto su im stolari pomogli da ga poprave.
            Svi u ovoj višenacionalnoj sredini se trude da odneguju svaku naciju prisutnu u selu. „Klub žena“ priprema jela iz svih tih tradicija, često upoređuje, nalazi u njima sličnosti. Mađarska jela su nešto ljuća, slovačka slična ali nešto blaža. Bugarska su živopisna, sa puno boja. Srbi su neprikosnoveni kada je u pitanju roštilj. Tek kada se napravi trpeza svih nacija koje žive u Belom Blatu vidi se njihova sličnost.
            Ko god dođe u Belo Blato, a poslednjih godina svakodnevno dolaze organizovane grupe turista, u te sličnosti se mogu i uveriti. Česte su i đačke ekskurzije. Deca obiđu selo i etno kuću u vlasništvu OŠ. Direktor redovno drži etno čas i za njih se potom pripremaju štrudle, sokovi. U Etno salašu „Lujza“ imaju organizovan ručak.
            U Belom Blatu se šest domaćinstva bavi izdavanjem smeštaja, odnosno seoskim turizmom. Zajedno sa Međunarodnim istraživačkim centrom  i Parohijskim domom rimokatoličke crkve, u Belom Blatu mogu da prenoće 100 ljudi. U vreme lovne sezone, najbrojniji su italijanski turisti, lovci, smešteni u Međunarodnom istraživačkom centru. Na ulazu u selo postavljena je tabla sa mapom svih turističkih objekata u mestu, što svedoči o ozbiljnosti žitelja i kada je turizam u pitanju.
            Saradnja sa BSC centrom fokusirana je na pomoć u dobijanju dva plastenika, što bi im pomoglo da udruženje opstane a njegove članice u nekim segmentima usavrše. Navikle na nesebičnost i davanje, one će svoja iskustva podeliti sa svim ženama u selu, podstaknuti ih da sve ono što umeju da rade podignu na viši nivo, i od toga pokušaju nešto i da zarade.
            Veliku nadu polažu u dve devojčice, učenice završnog razreda OŠ „Bratstvo jedinstvo“ iz Belog Blata, koje će projektom BSC centra biti obučene u radu sa računarima. Benefit izlaska na društvene mreže i internet komunikacija sa drugim društvima i subjektima zainteresovanim za njihov rad, njihove proizvode i sl., mogao bi u dogledno vreme da pomogne da ostvare sve svoje planove, i da prevaziđu probleme koji su ih do sada mučili. Kažu, ne boje se da nešto neće moći, znati, već da njihov trud i radna energija neće biti usmerena ka onima kojima je potrebna. Kada zadovolje potrebe drugih, kada im vrate osmeh na lice, tek onda će i one biti zadovoljne.