• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Sara Kovač, učenica sedmog razreda OŠ „Bratstvo jedinstvo“ u Balem Blatu, slovakinja je obučena u slovačku naošnju. U njenoj kući tradicija se neguje tako što se priča slovački jezik. Ali, život u izmešanom selu nametnula je da van kuće svi pričaju i srpski, i slovački i mađarski jezik. Starije generacije Beloblaćana govore interesantnom mešavinom više jezika, koju nazivaju „beloblatiskim“. Sara voli da dolazi u „Klub žena“ zato što svašta može da nauči od iskusnih članica ovog društva. Posebno je privlači tradicija negovanja kultura svih nacija koje složno žive u jednom mestu sa manje od 1.500 stanovnika.

            Tereza Superov, takođe učenica sedmog razreda je polu Mađarica, polu Bugarka. Njen deda je Bugar, njena mama polu Bugarka, polu Mađarica, tata polu Bugar i polu Bosanac. U kući se uglavnom priča srpski i mađarski, dok deda sa majkom komunicira na bugarskom jeziku. Tereza u školi uči enleski i nemački, a fakultativno usavršava mađarski jezik. Uče je da čovek vredi onoliko koliko jezika govori. Ona je rešila da iskoristi ovu i ovakvu sredinu, i da svoje jezičko bogatstvo počne da sakuplja od najranijih dana.
            Tot Ksenija je učenica osmog razreda. Ona je obučena u mađarsku narodnu nošnju. Ona je jedna od retkih koja može da kaže da potiče iz jednog naroda, da je čistokrvna Mađarica. U porodičnoj kući priča se mađarski jezik. Sa svojim bratom ponekad priča i srpski. Pričajući mađarski održava se porodična tradicija. U školi se osim mađarskog priča i srpski, bugarski i slovački, što je po njenom mišljenju dosta teško. Ali, u „Klub žena“ voli da dolazi i to svake srede i radi neke ručne radove.
            Ivana Petrović, je učenica osmog razreda. Ona je Rumunka ali nosi mađarsku nošnju, zato što nema rumunsku. U njenoj kući roditelji i sestra pričaju rumunski. Ona i njen brat bi voleli da ga nauče. Smatra privilegijom biti okružen sa toliko jezika. Kao i njena drugarica Ksenija, redovno dolazi u „Klub žena“ jer svašta nauči. Najviše je interesuju ručni radovi. Ovo joj je kao neka druga kuća, učionica tradicije i običaja mesta u kojem je rođena.
            Ivana i Ksenija su učenice završnog razreda osnovne škole uključene u projekat „Jaka žena - jako selo“ BSC informativnog centra Novi Sad. Od njih se očekuje da se putem ovog projekta osposobe za korišćenje računara, i pomognu u segmentu zasnovanom na znanju koje koristi informacione tehnologije. Jedan od rezultata projekta je kreiranje internet stranica na kojoj će svako udruženje imati svoju prezentaciju.
            Uključivanje mladih sa starijim članicama, trebalo bi da bude uzajmna akcija razmene iskustva i znanja. Živeći u multinacionalnoj, multikulturalnoj i multikonfesionalnoj sredini, koja je 2016. obeležila 150 godina postojanja, izazov je za sve generacije. Za vek i po na ovako ograničenom prostoru, naučili su da se sporazumevaju i razumeju, da razmenjuju kulturna dobra, pa svi paprikaši i sve štrudle sliče jedni drugima.
            - Ovo je dodatna vrednost ovog projekta, jer gde god u životu otišle nosiće toleranciju i bogatstvo poneto iz detinjstva. To ovom mestu obezbeđuje budućnost – nadovezala se direktorica BSC informativnog centra, gospođa Marija Vujaković.