• Prethodna
• 1 of 15
• Sledeća

            Turistička organizacija Vojvodine, predvođena direktoricom dr Natašom Pavlović, i ovog proleća za predstavnike srpskih medija, za vikend, od 10. do 12. maja, organizovala je studijsko putovanje kroz Vojvodinu. Zadatak predstavnika medijskih kuća iz Srbije je da svoje utiske što vernije prenesu svojoj publici, da je isprovociraju na put otkrivanja malo poznatih, a vrednih kulturnih, istorijskih, etnoloških, gastronomskih, sportsko-rekreativnih tačaka i mogućnosti koje pruža ovo pordučje. Ideja vodilja i vezivno tkivo ovih destinacija kojim su obuhvaćene opštine Bačka Palanka, Kikinda i Zrenjanin, bila su zaštićena prirodna i kulturna dobra, ljubav prema konjima i pivo.

            Da li ste znali da se u Vojvodini nalazi preko 20 zaštićenih prirodnih područja (PP, SRP, NP), i osam od 10 Ramsarskih područja u Srbiji? Da je najstariji nacionalni park u našoj zemlji NP „Fruška gora“ sa tim statusom od 1960-te godine?
            Obilazeći teritoriju opštine Bačka Palanka, turom pod nazivom „Vojvođanska prolećna rapsodija“ novinari su posetili Muzej piva u Čelarevu koji je kompanija Carlsberg Srbija u oktobru 2008., otvorila kao prvi te vrste u regionu. Slučaj je hteo da je poseta organizovana upravo na dan kojim je obeležen povratak čuvenog Lav Premium piva, posle jedne decenije pauze. Fešta je organizovana u kompleksu Dvorca Dunđerski, koji je sa parkom koji ga okružuje, pod zaštitom države, kategorisan najvišim stepenom od izuzetnog (nacionalnog) značaja za Republiku Srbiju.
            Put je dalje vodio u posetu „Bageru“, izletištu i plaži, gde je u neposrednoj blizini Kaloš čarde smešten najveći kotlić na svetu, u kojem je 13. januara 2002. godine kuvana riblja čorba za 12.000 Bačkopalančana. PP „Tikvara“, na kojoj su „sevali“ blicevi, a dan dozvolio da se snime vrhunske fotografije, bila je prava senzacija.
Poseta ergeli Karađorđevo, u istoimenom rezervatu prirode, iz 1880., danas u sastavu VU „Morović“, odgaja 118 grla lipicaner, nonijus, engleske punokrvne i arapske rase konja. Poseta Muzeju konjarstva, obnovljenom hipodromu, štalama, vožnja fikajerom, apostrofirala je veliki turističke potencijal ove destinacije.
            Iz Južnobačkog okruga put je vodio do administrativnog centra Severnobanatskog okruga - Kikinde, čiji je zaštitni znak, poslednjih 20 godina sova. Domaćini su s ponosom predstavili svoj grad i ono najreprezentativnije na zadatu temu.
Prva stanica bio je Park prirode „Blandaš“, iz 1896. godine u neposrednoj blizini centra grada, šetalištu Staro jezero (Števančeva bara), uređena 60-ih godina XX veka, kada je bila i gradsko kupalište. Obilazak Ateljea Terra, smeštenom u nekadašnjoj fabrici crepa, „Pogonu II” IGM Toza Marković, u objektu iz 1895. godine, obnovljenom 2010., sa svojih 600m2 predstavlja jednistven radni prostor za umetnike u regionu. Neke od umetničkih radova od terakote mogu se videti u „muzeju“ na otvorenom. Muzej Terra, otvoren u decembru 2017. godine, u zgradi manježa, u sastavu Vojne kasarne „Servo Mihalj“, pohranjuje zbirku od oko 1.000 malih i velikih skulptura iz fundusa Spimpozijuma Terra, neprocenjive umetničke vrednosti.
Šetnja gradom nastavljena je Ulicom generala Drapšina, „zelenim tunelom“ grada, koja je u izboru sajta Architecture & Design, u konkurenciji 50 najlepših ulica na svetu zauzela 22. mesto. Šetnja ovim gradom završena je posetom Narodnom muzeju i čuvenoj Kiki, ali i upoznavanjem sa bogatim arheološkim, etnološkim, istorijskim, prirodnjačkim zbirkama, kao i umetničkim odeljenjem sa galerijom.
            Put je zatim vodio u centar Srednjebanatskog okruga, grad na Begeju, kroz istoriju poznatom i kao Veliki Bečkerek, Petrovgrad, danas Zrenjanin. Simbol ovog grada su „četiri konja debela“ i Dani piva, i još mnogo štošta.
Muzej piva, u rekonstruisanom delu stare Zrenjaninske pivare, sledi put duge pivarske tradicije grada, sa najvećom privredno-turističkom manifestacijom - Dani piva.
Narodni muzej Zrenjanin ustanovljen je 1906. kao Muzej Torontalske županije, a prve posetioce je primio1911. godine. Unutar zbirki pet odeljenja Muzeja smešteno je preko 33.000 muzejskih predmeta sa područja srednjeg Banata.
Novinari su obišli i zgradu Torontalske županije, danas Skupštine grada Zrenjanina, najreprezentativniju palatu starog gradskog jezgra. Podignuta između 1816 – 1820., zahvaljujući razvoju grada postaje tesna, i od 1885-1887. vrši se njena rekonstrukcija i dogradnja, ali je skoro u potpunosti očuvan autentičan izgled.
Na kraju dana bilo je nekoliko reči i o Ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića u centru grada, u kojoj gotovo svaka zgrada ima svoju priču. Ona se nastavlja na Pešački most iz 1971., jedan od deset mostova u gradu, za koji kažu da predstavlja njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost.
            Lovačka kuća Kaštel Ečka u istoimenom selu, sedam kilometara udaljenom od Zrenjanina, građena u engleskom stilu od 1816-1820., sa zanimljivom istorijom porodice Lazar, koja je imala uticaj na razvoj celog ovog područja, privlači putnike iz celog sveta. Zabeleženo je da je na njegovom otvaranju 29. avgusta 1820. svoj prvi javni nastup imao čuveni Franc List. Danas je ovaj hotelsko-ugostiteljski objekat pod patronatom Zavoda za zaštitu spomenike kulture.
            Nešto drugačija bila je poseta SRP „Carska bara“, autentičnom spletu ekosistema, sa izuzetno bogatim ekosistemskim i specijskim biodiverzitetom, situiranom u međurečju Tise i Begeja, udaljenom 15 kilometara od Zrenjanina. U rezervatu živi oko 500 biljnih vrsta, 328 vrsta fitoplanktona, veliki broj insekata, 24 vrste riba, 11 vrsta vodozemaca, 5 vrsta gmizavaca, 250 vrsta ptica, 50 vrsta sisara. „Priroda nije zoo vrt i nikada ne znate šta ćete videti“ poručuju domaćini za vreme jednočasovne vožnje katamaranom. Ova grupa je mogla da vidi zmiju beloušku, nekoliko kornjača, gaka ili noćnu čaplju, divlje patke, vodomara, najmanju pticu na svetu koja se hrani ribom, i uznemirila par labudova koji se mirno „šećkao“ sredinom vodenog toka.
            Ovim pregledom taksativno je naveden program puta. Iz njega su izostale napomene o ljubaznosti domaćina i njihovoj predusetljivosti, kao i osvrt na prebogatu i kvalitetnu gastronomsku ponudu.
            Svima onima koji su ovu radoznalu i znatiželjnu grupu lepo dočekali i pružili joj zadovoljstvo da vide, čuju, dožive, revija i portal TOPSRBIJA izražavaju svoju zahvalnost.