• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

            Razvoj sela i poljoprivrede se godinama unazad deklariše kao jedan od prioriteta u razvoju države. Statistički pokazatelji podsećaju na sve teže stanje u ovoj privrednoj delatnosti i sve veći broj onih koji život na selu zamenjuju životom u gradu. Ipak, beleže se i ona drugačija iskustva. Mladi ljudi, od 18 do 40 godina, koji se iz raznoraznih razloga odlučuju da započnu život na selu, ili se u njega vraćaju. Posebno su zanimljive storije onih sa završenom visokom školom, odlučnih da započinjanjem sopstvenog biznisa reše svoj egzistencijalni status. Oni sa sobom donose ne samo entuzijazam, sveže ideje, inovacije već ono što je najvažnije - znanje da sve ono što su zamislili sprovedu.

            Jedna od njih je i Čačanka, diplomirani politikolog za međunarodne odnose, Mina Ranković (27), koja se nakon završetka Fakulteta političkih nauka na Beogradskom univerzitetu suočila sa neusklađenošću tržišta rada i obrazovnog sistema, situacijom koja pogađa većinu mladih ljudi danas. Pošto nije mogla da nađe posao u struci, bila je prinuđena da radi poslove za koje često nije bila potrebna ni srednja škola. Kako ni nakon četiri godina traganja nije bilo izgledno da će se situacija promeniti, rešila je da izabere jednu od dve mogućnosti: da „iskoristi“ ono što ima ili da se spakuje, i poput mnogih svojih vršnjaka, budućnost počne da gradi u nekoj drugoj zemlji. Ali, pošto je shvatila da bi je gde god da ode, čekali poslovi za koje je prekvalifikovana, što je ne bi učinilo srećnom, odlučila je da ostane u zemlji. Olakšavajuća okolnost bila je što se njen otac od 2005. godine na malom seoskom domaćinstvu u selu Prijevor, osam kilometara od Čačka, iz hobija posvetio voćarstvu. Upravo su tamo, obe njegove ćerke, Mina i dve godine starija Draga, diplomirani ekonomista, koja se kao i njena sestra našla u istoj situacija, odlučile da se okušaju u poljoprivrednoj proizvodnji i u nju inkorporiraju sva svoja znanja, sposobnosti i energiju svojih mladih godina.
Sestre Ranković poljoprivredu delatnost trenutno sprovode na pola hektara, uzgajajući jagode, kupine i nešto malo kajsije i šljive.
            - Planiramo da u skorije vreme osposobimo tri hektara i, budući da jagode gajimo u plasteniku i van njega, ove godine uđemo u proces konverzije iz konvencionalne u organsku prouzvodnju, kada je u pitanju plastenička proizvodnja jagoda. Ona je već sada zasnovana na principima organske proizvodnje jer se u njihovoj zaštiti koriste samo dozvoljena sredstva, a zemljište poseduje kiselost u okviru predviđenom organskom proizvodnjom. Kasnije planiramo da se kompletno posvetimo organskoj proizvodnji. Još uvek se nalazimo u test fazi proizvodnje sokova i džemova, koju iz kućne varijante nameravamo da identičnim načinom proizvodnje, proširimo i određene količine plasiramo na tržište - objašnjava Mina Ranković.     Iako je domaće tržište još uvek u procesu nastajanja, a broj poljoprivrednih proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom nedovoljan, uprkos brojnih prednosti u konzumiranju ovih proizvoda kojima se smanjuje unos toksičnih hemikalija, količina aditiva i boja u ishrani, povećava količina vitamina, minerala i antioksidanasa, a genetski modifikovani organizmi zaobilaze, po njenim rečima organska proizvodnja je budućnost u koju, bez ostatka, veruje. Za nju je to način da se istakne vrednost porodičnog posla, domaćih proizvoda sa ciljem zadržavanja u okviruma „male“ proizvodnje kao potvrde njihovog kvaliteta
            - Svako ko vodi računa o sebi i svom zdravlju vodi računa šta jede. Svaki kupac zna da prepozna kvalitet i platiće uvek više ukoliko proizvod zadovoljava njegove kriterije. Smatram da imamo sigurno tržište za naše proizvode - kaže naša sagovornica, zadovoljna što je ovaj porodični biznis podignut na jedan viši nivo, čemu su kumovili i godine i obrazovanje ove dve sestre, jer su neočekivano mnogo onog što su učile i naučile na fakultetima koji nisu vezani za poljoprivredu, mogle da primene baveći se poljoprivredom. Obe sestre govore engleski i nemački jezik, vrlo dobro se snalaze u oblasti informacionih tehnologija, a naša sagovornica čak i u progamu za dizajn etiketa, što podrazumeva značajnu uštedu, bar za prvo vreme. Obrazovanje im je dalo potrebne kvalifikacije i za uspešnije ostvarivanje kontakata na domaćem i međunarodnom planu. Praćenje preko društvenih mreža rad domaćinstava u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Crnog Gori, čak i Rusiji i drugim zemljama, pružaju im uvid u savremena kretanja i uslov su ličnog napretka i konkurentnosti njihovog domaćinstva.
            - Pratim šta rade u drugim zemljama i ono što sam učila primenjujem u svom sopstvenom biznisu, a to ne bih mogla da radim za nekog drugog - potvrđuje godinu dana posle zadovoljna Mina Ranković svojom odlukom da ostane u Srbiji i krene sopstvenim putem, manje zadovoljna učešćem države u podsticanju mladih na selu, posebno žena. Svojim primerom lepe, učene, vredne, energične mlade žene koja ima šta da kaže, radikalno menja sliku aktera u procesu proizvodnje hrane i nose ključnu odgovornost za dalji razvoj Srbije.