• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Viteška družina „Čuvari Zmaja“ iz Novog Sada bavi se negovanjem srednjovekovne srpske viteške kulture i srpske viteške tradicije, bohurt borbama, između ostalog i negovanjem i očuvanjem stare srpske rase pasa SILVAN, u srednjem veku poznate pod imenom „Zmaj“. Iako je „Zakonik Zmajeva“ dao rigidan standard odgajivačima ove rase još u srednjem veku, ova rasa nikada nije zvanično priznata, ali njeno postojanje niko ne poriče.

             - Poznato je da plemenita rasa srpskih Zmajeva je rasa sa najrigoroznijim standardima do detelja opisanim, i sa najdužim rodovnikom (još u XIII veku). Prema predanju, Silvani su bili pratioci srpskih vitezova Reda zmaja. Poznati kao „tihi“ ratnici i „nemi“ zaštitnici, čistokrvni Silvani imaju gustu, crnu, crno-braon dlaku, atletke su građe, idealne visine 84 cm, retko laju ali ispuštaju širok spektar zvukova nalik šumovima ptica ili zvukovima koje prave ljudi. Imaju snažan zaštitnički instinkt, sa lovačkim i ubilačkim odlikama, te ogromnim radnim standardima. Zbog izuzetnog njuha ova rasa pasa bila je korišćena da prati trag odbegle stoke, divljih životinja u lovu i ljudi u ratu. Danas se retko može naći u svom izvornom obliku čak i u šumadijskoj (Silvanskoj) oblasti u Srbiji. Međutim, inicijator rehabilitacije ove rase pasa, član Upravnog odbora srpske SVEBOR organizacije, Arsen Andrić iz Niša, danas, na svojoj dedovini, u planinskom selu Draince, iznad Surdulice, uzgaja autohtone vrste brdsko-planinskih konja i pse Silvane ili Zmajeve, ozbiljan u svojoj nameri da dokaže da je rasa „živa“ i da će Slivani, odnosno Zmajevi drugovati sa ovovremenim srpskim vitezovima – kaže Mile Petrović predsednik Upravnog odbora Viteške družine „Čuvari Zmaja“.
            Gospodin Petrović je i sam vlasnik dve ženke i jednog mužjaka Silvana, kaže da od 150 aktivnih članova Udruženja, još njih 90 mogu time da se pohvale, dok ostali stoje u redu da dobiju na poklon štene ove rase. Jer, imidž ovog Udruženja je vezan za uzgajanje Silvana, radi očuvanja rase, širenja mita o njihovoj vernosti gospodaru, srčanosti i požrtvovanosti u samoj borbi, najboljim čuvarima u doba mira.
            - Naše Udurženje uzgaja ove pse ali štence ne prodajemo već isključivo poklanjamo dostojnim ljudima koji će nastaviti našim putem čuvanja i negovanja ove rase. Prilikom darivanja šteneta potpisuje se Ugovor kojim se garantuje da će taj pojedinac koji prihvati na sebe obavezu odgoja Silvana, postupati po određenim pravilima. Ukoliko se o njih ogreši jedinka mu se oduzima – objašnjava gospodin Petrović.
            Srpski Zmajevi usko su povezani sa srpskim vitezovima, koji su slovili za jedne od najboljih, ako ne i najbolje među evropskim vitezovima. Među njima su Stevan Lazarević, Miloš Obilić, Marko Kraljević, Banović Strahinja, Vojvoda Momčilo i njegov slavni Jabučilo,  jedini konj sa krilima u srpskoj mitologiji i epici, zatim najstariji brat kneginje Milice, Boško Jugović, Milan Toplica, najbolji streličar svog vremena i jedan od najpouzdanijih Lazarevih vitezova, pobratim sa jednim drugim legendarnim srpskim vitezom, Ivanom Kosančićem, zatim Dušan Silni, knez Lazar Hrebeljanović i mnogi drugi koji su ostavili dubok trag u srpskoj istoriji i kulturi uopšte. Oni su srednji vek u Srbiji učinili "sjajnim srednjim vekom“ za razliku od „mračnog“ zapadnoevropskog, jer su vitezovi sa ovih prostora bili izuzetno hrabri, i poštovali viteški kodeks: BOLJE TI JE IZGUBITI GLAVU NEGO SVOJU OGREŠITI DUŠU!
             - Pokušavamo da rehabilitujemo pravu srpsku istoriju, da je pojasnimo i da viteški kod prenesemo u realan, današnji život. Mi, članovi Viteške družine „Čuvari Zmaja“ se među sobom izuzetno poštujemo, naši članovi ne mogu biti ljudi lošeg morala. Trudimo se da poput pravih vitezova nađemo put istine i za srpsku srenjovekovnu istoriju, i za Silvane, za sve ono što je iz nekog razloga skrajnuto, pomereno, zamagljeno, pokušavamo da osvetlimo i istinom učinimo jasnim – dodao je Mile Petrović.
            Viteške družine „Čuvari Zmaja“ će od 26. do 28. jula biti domaćini festivala „Novosadski viteški sabor“ na Petrovaradinskoj tvrđavi (u blizini Akademije umetnosti), i pozivaju sve zainteresovane za jedan zanimljiv put u srednji vek i druženje sa pravim vitezovima iz cele zemlje.