• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Biti nasmejan, prirodan i tih - najveća je umetnost na svetu, pisao je veliki ruski pesnik S. Jesenjin. Ako se tome nadoveže potvrđena profesionalnost kao autora i izvođača, dobijamo profil muzičara koji je poslednje četiri decenije obeležio novosadsku, vojvođansku i srpsku muzičku scenu.

            Nalazio se u ulozi pijaniste, aranžera, dirigenta... Formirao je Vojvođanski omladinski big band, vodio klub „Jazz“ u Novom Sadu, bio šef  Muzičke produkcije RTV Novi Sad, muzički urednik TV „Apolo“... Šira javnost ga poznaje kao ključnog čoveka orkestra koji prati kantautora, Đorđeta Balaševića. Poslednjih godina sve više preuzima ulogu organizatora muzičkog programa u okviru pažljivo odabranih manifestacija, poput „Interfest-a“ i „Ukusa Vojvodine“, „Cubo Festa“, Kampa tolerancije u Bačkoj Topoli, prezentacije turističke Vojvodine u Istri i Nemačkoj na Dunavskom festivalu.
            O značaju muzičkog segmenta i njegovog uticaja na kvalitet i uspešnost jednog događaja u kojem se muzika pojavljuje kao prateća, gospodin Dujin kaže:
            - Muzika je neraskidivi deo svakog dešavanja, bez obzira na vrstu i tip. Ona nije presudan, ali je jedan od vrlo važnih momenata, zajedno sa organizacijom i ambijentom same manifestacije. Tokom vremena standardi su se podizali i samim tim što su nam informacije o dešavanjima na svetskoj muzičkoj sceni postale lako dostupne. Iz mog apsekta, a govorim na osnovu dugogogodišnjeg iskustva bavljenja ovim poslom, gde sam bio uključen u veliki broj manifestacija sa zadatkom da odaberem, organizujem, kreiram muziku koja će da ulepša manifestacija u muzičkom delu programa, radi se o vrlo zahtevnom zadatku, ma koliko on na prvi pogled izgledao jednostavan i lak. Jedna dimenzija posla je kada imaš na raspolaganju puno para da dovedeš neko veliko ime koje će privući mnogo sveta. Međutim, veliki je znak pitanja da li je to svrha i cilj manifestacije ili postizanje jedne celine koja će ostati u dobrom sećanju i ostvariti željeni efekat. Iz tog razloga smatram da je organizovanje muzike za bilo koju manifestaciju vid primenjene umetnosti, i s toga vrlo zahtevan zadatak, jer taj neko mora prepoznati šta treba da favorizuje a šta da sakrije, odabere adekvatnu i primerenu vrstu muzike, jer i sama manifestacija zahteva takav pristup - objašnjava maestro.
            Po njegovom mišljenju uvek ima mesta i za neki eksperiment, jer „ako se ne proba ne može se ni znati“, ali i on mora da egzistira u dozvoljenim granicama dešavanja, da ga prati dovoljno glasno da se čuje u omeđanom prostoru datog događaja, ali dovoljno tiha, nikako ne preuzimajući primat centralnom dešvanju, glavnoj ideji okupljanja.
            Slaganje hrane i pića, muzike i manifestacija je izuzetno važna i iz razloga što onaj koji želi da postigne efekat tradicije sigurno neće dovesti pankere, nego će se držati kulturnog nivoa ovih prostora. Čini se da to nedostaje na mnogim manifestacija, mada je, po rečima maestra Dujina, sve teže naći mlade muzičare koji bi na adekvatnom nivou odgovorili zadatku.
            -Teško je napraviti u tom smeru neki pomak, jer nažalost ima malo „novih muzičkih snaga“ koje mogu da naprave kvalitetan i reprezentativan program i da ga izvedu pred velikim brojem publike. Ubeđen sam da se mnogi organizatori manifestacija boje eksperimenta pod pritiskom da neće opravdati sredstva koja su dobili. Cilj svakog događaja je privući što više sveta i svi se drže proverenog, kako se ne bi desilo da manifestacija ne bude dovoljno posećena. To je sada začaran krug. Ja sam imao sreće da sam uvek sarađivao sa ljudima koji su bili spremni da podrže izazove i to se do sada uvek pokazalo dobrim. Moja prednost je što poznajem dovoljno veliki broj muzičara sa ovih prostora i što kao kreator muzike znam šta ko voli da svira pa odredim za tu priliku i muziku, način i izražaj, da bi se što bolje uklopilo u sadržaj manifestacije. To jeste dug put ali kako se razvijaju manifestacije tako bi trebala i muzika u sklopu manifestacija da napreduje i da se menja, da ne nastupaju uvek isti orkestri. Sada je stanje takvo da gde god se nešto dešava zna se da će nastupati jedan od deset stalno prisutnih orkestara. Nemam ništa protiv da nastupaju, ali ne baš na svakoj - zaključio je maestro Aleksandar Dujin.

Fotografije: Srđan Doroški