• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Međunarodni dan seoskih žena, 15. oktobar, u Novom Sadu obeležen je posebno svečarski. U impozantnom zdanju novosadske Banovine, povodom projekta „Jaka žena - snažno selo“, održan je prvi „Donatorski fruštuk“. Nosilac projekta, kao i organizator „Donatorskog fruštuka“ je BSC centar (Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju) Novi Sad. Događaju su prisustvovali članovi petnaest udruženja sa teritorije cele Vojvodine, obuhvaćeni projektom „Jaka žena - snažno selo“, te predstavnici Pokrajinske vlade i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnici ambasada, lokalnih samouprava, turističkih organizacija i agencija, uz prisustvo medija, Donatori i budući donatori, imali su priliku da se informišu o novu realizacije projeka, da pogledaju promo film  na kojem su predstavljena udruženja, učesnici projekta i istaknuti ključni problemi u njihovom radu za čije rešavanje, razvoj i napredak im je potrebna podrška i pomoć.

            Jedno od društava koje se predstavilo na „Donatorskom fruštuku“ bilo je Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo „Matija Gubec“ iz Tavankuta, kojem je za poslednjih deset godina delovanja na polju turizma, pošlo za rukom da preobrati lokalnu sredinu i od potpuno skrajnute, učini turistički poželjnom destinacijom. Tavankut, poznat kao voćarska regija, zahvaljujući ideji svojih članova, pre svega gospodinu Ladislavu Suknoviću, predsedniku HKPD „Matija Gubec“ koji je od samog starta imao podršku ostalih članova, ali i nevericu meštana, poslednjih godina prima goste, turiste iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, a da nema nekih prirodnih lepota poput podunavskih sela ili onih sa padina Fruške gore.
            - Tavankućani imaju jedan specifičan, domaćinski pristup turistima. Ta naša gostoprimljivost zna se ceniti od strane turista. Ono po čemu smo mi svakako najpoznatiji su salaši u Tavankutu i okolini. Za sada smo preko turističke ponude, postigli da smo organizovali 16 naših dobavljača, poljoprivrednih proizvođača, stočara kojima pomažemo da kroz turističku ponudu plasiraju svoje proizvode. Takođe, već na proleće očekujemo otvaranje za turiste nekoliko salaša, koji su u finalnoj fazi obnove, ali ne nalik novootvorenim salašima već sa ozbiljnom, autentičnom salašarskom pričom, u njihovom izvornom obliku - objašnjava gospodin Suknović.
            Ono po čemu se ovo društvo svakako izdvaja, i što im je i donelo turističku afirmaciju jeste veliki broj članova, koji su u nju uključeni, i to bez radnog vremena već isključivo iz ljubavi. Svako od članova društva je spreman u svakom trenutku da obuče bunjevačku narodnu nošnju, bogatu i jedinstvenu na ovim prostorima, da ispripoveda nešto o starim običajima, koji u Tavankutu i selima u somboriskoj opštini nisu zaboravljeni i koji se i dalje neguju u tamošnjim domaćinstvima, ali i da progovori živom bunjevačkom ikavicom. Slamarke su još jedna posebnost ovog mesta i njihov rad  izaziva veliko interesovanje. Zato što ima tradiciju, kvalitet i što je ova veština, podignuta na nivo umetnosti, zavredela poštovanje priradnika lokalne zajednice, a ne samo gostiju, turista koji ovde dolaze.
            Gospodin Ladislav Suknović ističe da su sve aktivnosti, lokalne manifestacije vezane za vredne seoske žene, najkreativniji deo zajednice i motivatori svih dešavanja, pogotovo u seoskim sredinama. Po njegovim rečima to je razlog više da se tim ženama da podsticaj za razvijaj njihovih ideja i potencijala, i to ne samo u finansijskom smislu, već i putem marketinga, kroz otkup njihovih proizvoda, koje bi se kasnije plasirali kao suveniri Vojvodine i bili zaštitni znak, jedan brend, reprezentativan poklon poslovnim saradnicima, partnerima.
            - Nadamo se da će donatori prepoznati kvalitet i važnost razvoja ruralnih sredina, ne samo kroz naše aktivnosti, naš angažman, nego kroz sagledavnjanje celokupnog života svih nas koji živimo u ruralnom području. Život na selu pun je nedostataka, ali uz dobre ideje i mogućnost njihove realizacije, nedostatke možemo da preinačimo u prednosti, u benefite i mogućnosti daljeg razvoja. U ovom trenutku, i na sadašnjem nivou našeg i drugih društava širom Vojvodine, možda je teško očekivati da to sami učinimo, ali kroz podršku i potporu, mislim da bi nam to dalo dodatnu snagu da nastavimo dalje da razvijamo ovu našu priču - zaključio je gospodin Suknović.