Postoje mesta neobuhvaljiva, ni pogledom ni umom koja nadilaze ljudsku percepciju. Mesta utabanih staza i visova čija starina seže u daleku prošlost, toliko da se ne da odrediti, niti objasniti. Prostori koji se samo maštom mogu izmaštati.

            Kada vas put nanese u malo vojvođansko mesto u srcu Banata, Belo Blato, prvo što putnika namernika dočeka na ulazu u selo, jeste drvored sibirskog bresta.

            Imenovanje grada Leskovca za Nacionalnu prestonicu kulture 2026., u konkurenciji gradova Subotice, Sombora, Vrnjačke Banje, veliki je uspeh ali i izazov za sve kulturne poslenike ovog grada sa statusom jednog od najznačajnijih kulturnih niša u zemlji.      Projektom „Leskovački paviljon kulture - mesto susreta i slobode stvaranja“ glavnog krivca za dobijanje ove titule, u planu je podizanje spomenika kralju Milanu Obrenoviću, ispred nekadašnje komande garnizona, a povodomjubileja - 150 godina od oslobođenja Leskovca od Turaka; rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja; adaptacija Doma vojske čime će grad dobiti savremenu Koncertnu dvoranu na Veternici, i uz veliki broj manjih projekata unaprediti kulturna, kao i ukupna turistička ponuda grada.

            - Manifestacije poput 47. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu od izuzetne su važnosti, kako za Turističku organizaciju Srbije tako i za kompletnu turističku privredu naše zemlje. U takvom okviru imamo mogućnost da turizam Srbije predstavimo na jednom mestu omogućavajući svakom posetiocu da  tokom četiri dana, obilaskom Hale IV, napravi kratko putovanje kroz Srbiju i dobije ideju i motivaciju gde će provesti ceo ili bar deo odmora, a u Srbiji. Zato je ovo pravo mesto da se Srbija predstavi Beograđanima, svim posetiocima, ali i svim izlagačima, ove godine iz 20 zemalja. Ova manifestacija je značajna jer možemo da stavimo poseban akcenat na turizam u našoj zemlji, koliko je bitan i koliko kontinuirano napreduje u svojoj ponudi, sadržajima i rezultatima koje ostvaruje - izjavila je Marija Labović, direktorka Turisitčke organizacije Srbije.

            Vatreni konj, simbol strasti, impulsivnosti, snage, ali i znak jake energije, ambicije i pokreta, bila je ideja vodilja nastupa TOG Požarevca na 47. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu (19-22. februar). Kroz sublimaciju svih akcija i sveobuhvatnih intervencija u saglasju sa novim dobom, Požarevac se uređuje, doteruje, u želji da na najreprezentativniji način reprezentuje brojna blaga iz svoje prošlosti.

            Sremski Karlovci su istorijska prestonica kulture, duhovnosti, obrazovanja… Grad vina, prirodnih lepota, značajnih spomenika… Grad retkosti, izuzetnosti, priča iz prošlosti, sadašnjosti, o budućnosti koja se rađa.
            Svake godine grad u kojem živi 8.000 stanovnika, površine 50km2 privuče preko 300 hiljada turista. Za jednu takvu varoš nije loše, ali nije reč o bilo kakvom gradu/varoši, već o jedinstvenim Sremskim Karlovcima.

            Na zejedničkom štandu grada Novog Sada i opštine Sremski Karlovci na 47. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu (19-22. februara) predstavljeni su izvrsnosti turističke privrede koje turiste dovode u ova dva grada. Objedinjena turistička destinacija Novi Sad - Sremski Karlovci (na oko 14km udaljenosti), osim Dunava, vina, manastira, istorije, gastronomije…, svaka zasebno, sa svojim resursima, nudi zaokruženu ponudu. 

            Krajem marta biće održana svečana primopredaja titule Nacionalne prestonice kulturne, gde će titular 2025. - grad Zrenjanin, titulu predati novoj prestonici - gradu Leskovcu.
            Praksa je pokazala da se nakon godinu dana prestonog zvanja, po projektu koji je pokrenulo Ministarstvo kulture, po uzoru na Evropsku prestonicu kulture - Novi Sad, zvanično 2022., strateško planiranje budućeg kulturnog razvojanastavlja.

         - Za grad Vršac turizam je veoma važan potencijal, motor razvoja u budućnosti ne samo grada već i čitavog našeg kraja - izjavila je Dragana Mitrović, gradonačenica grada Vršca, posetivši štand Turističke organizacije Vršac na 47. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu. Tim povodom saopštila je ciljeve razvoja lokalne samuprave definisane u nekoliko različitih oblasti u cilju daljeg razvoja turističke ponude grada i saradnji sa TO Vršac i fokusom na tri glavna projekta: 1) Vršačke planine, 2) Vršačko jezero i 3) proizvodnja vina i vinski turizam.

            Da bi ljubav dobio moraš je dati. I negovati da bi trajala. Grad Vršac i Vrščani neumorno rade na snaženju veze između čoveka i vina. Ono u gradu Vršcu nije proizvod, niti piće, ono je memorijski zapis i deo porodične hronike. Vino se pije, o njemu se priča, ono je sinonim za hedonizam i uživanje u svemu. Vino je piće koje definiše stil života i umetnost uživanja. I to je ono što Vrščani umaju, sa čim se rode. U Vršcu vinu je sve podređeno, i kuće (svaka sa velikim podrumom kao glavnom sobom), i ulice (sa prostranim kolskim ulazima) i ljudi, koji uprkos, ili za inat, nikada ne odustaju.