Vinarija Mačkov podrum u Irigu ove godine 11. put održava „Mačkov Dan mladog Portugizera“, svečanost posvećenu vinu, poeziji, kulturi i ljubavi, a po 9. put se održava i konkurs za najlepšu pesmu o vinu.

Jedna od stanica na promo turi, koju je krajem septembra organizovala Turstička orgnizacija Vojvodine za predstavnike srpskih medija, sa ciljem prezentacije, kulturnih i kultnih blaga panonske ravnice, pod nazivom „Duša vojvođanske jeseni“, bila je i Vinarija „Deurić“, situirana na osunčanim, južnim obroncima Fruške gore, u Maloj Remeti. Goste su dočekali Marija Bojović, menadžer vinskog turizma, somelijer i direktor obuke u Udruženju somelijera Vojvodine, koja u okviru Vinarije „Deurić“ drži i „Vikend školu vina“ i Zlatko Živanić, direktor prodaje, jedan od najeminentnijih u toj oblasti u Srbiji.

Vinarija „Vinum“, vlasnika dr Milana Ubavića, zasnovana je 2002. godine u najvinskijem gradu u Srbiji, u Sremskim Karlovcima i jedna je među dvadeset registrovanih u tom gradu, odnosno jedna od sedam u ulici Karlovačkog mira, koju takođe možemo nazvati jednom od najvinskijih, ako ne i najvinskijom ulicom u zemljli.

Tragaoci za jedinstvenim iskustvom neizbežno treba da se zaustave na Oplencu, na mestu gde je, ne slučano, 1931. godine kralj Aleksandar Karađorđević, podigao Kraljevu vinariju. Nova vinarija iznikla je na mestu gde je njegov otac, kralj Petar I podigao mali podrum, u kojem je sve do početka Velikog rata prerađivano grožđe. Iz tog vremena sačuvana je bačva, koju je 1909., meštanin Petar Joksić, poklonio kralju Petru I i na kojoj je ispisao simpatičnu poruku: „Koj’ ne zna da treba rujno vino piti, nije čovek već je izrod, tog će zemlja kleti.“

Beogradski gastroenološki festival - BEGEF, svoje prvo izdanje imao je u Starom dvoru, drugo, od 07. - 09. septembra u čuvenoj boemskoj četvrti starog Beograda - Skadarliji. Ove godine, duž Skadarske ulice su sva tri dana bili postavljeni štandovi proizvođača sa domaćim proizvodima zaštićenog geografskog porekla, a na mestu susreta prošlosti i budućnosti, u restoranu Velika Skadarlija jedan dan je bio posvećen prezentaciji vina iz Srbije.

Vinski putevi Srbije nastali su kao projekat resornog ministarstva sa ciljem integrisanja komplementarnih sadržaja na putu vina kroz Republiku Srbiju. Posle osam godina od uspostavljanja Vinskih puteva, broj vinarija u Srbiji je utrostručen, i srazmerno tome, zabeležen rast broja turista koji te vinarije posećuju. Ministarstvo je u ovaj projekat od 2015. do 2018. opredelilo preko 10 miliona dinara za različite događaje, pre svega manifestacije, ali i za finansiranje infrastrukture kako bi Vinski putevi bili dovedeni na nivo jednog od osnovnih turističkih proizvoda naše zemlje.

Izvanredni potencijali negotinskog kraja sa odlikama ekstremne kontinentalne klime, i ljubav prema vinarstvu nasleđivana generacijama oplemenjena novim tehnologijama, vinariju Matalj iz Negotinske krajine uvrstili su u sam vrh srpskog vinarstva. Ako se tome doda lična inicijativa, želja za kreativnim oblikovanjem prirodnih darova, nije ni čudo što je vinarija Matalj danas jedna od najrespektabilnijih vinskih kuća u zemlji. - Trudimo se da proizvedemo snažna i ekstraktivna vina, slojevita i kompleksna, ali dovoljno prefinjena i elegantna da odslikavaju podneblje iz kojeg dolaze - objašnjava gospodin Nikola Mladenović Matalj, vlasnik istoimene vinarije.

Počelo je iz hobija i deset godina kasnije preraslo u ozbiljnu priču. Tako počinje svoju vinsku sagu Dijana Milić iz Vinarije „Pusula“, u selu Miličinica, kod Valjeva. - Godine 2006. moj brat od tetke, Radomir, došao je na ideju da na placu, koji je moj otac poklonio mojoj majci, na brdu Pusula, posadimo vinograd. Krenuli smo od onih sorti grožđa, od kojih smo voleli i želili da pijemo vino: Pino Noir, Cabernet Sauvignon i Sauvignon Blanc.

Petu godinu za redom, restran Cubo u Novom Sadu organizuje jednodnevnu manifestaciju Cubo fest, sa ciljem prezentacije novina, bilo da se one odnose na kulinarske specijalitete ili vina, koja će do narednog događaja, Cubo festa 2019. obogaćivati jelovnike i vinske karte restorana.

Da se jedna turistička destinacija „oseti“, doživi preko autentičnih proizvoda poput hrane i pića nije trend već za respektabilan broj turista najvažnija komponenta turističkog iskustva. Hrana i vino, kao deo kulturnog turizma, kroz nove ukuse turistima pružaju autentičan i prijatan skup emocija, te prepoznavanja i upoređivanje lokalnog sa njima poznatim, do prihvatanja i povezivanja sa destinacijom.