Mada turista u Gudurici ima, to je daleko od onoga što bi ovo vinorodno selo, moglo da bude. Od davnina poznata po proizvodnji dobrih vina, svoj vrhunac Gudurica je doživela u XVIII i XIX veku doseljavanjem vinogradara iz Rajnske oblasti, Mozela i Lotarginije. Posebno dve porodice veleposednika, Johana Teca i Roberta Bera, koje su za sobom ostavile dva značajna i velika podruma.

            Braća Ćosić su nosioci originalne priče o ljubiteljima vina koji su postali vinari. Ali, vinari sa vinskim genima nasleđenim od generacija svojih prethodnika. Po jednom od njih, dedi Todoru, nazvali su i vinariju. Doduše, deda Todor je pre svega bio stručnjak za burad - pinter, u vreme pre no što su počeli da se proizvode od inox-a i polipropilena, kada je pinterski zanat bio tražen, posebno u vinskoj Župi aleksandrovačkoj, gde je svaka kuća bila sa vinskim podrumom i drvenim buradima u kojima se vino čuvalo. Pred kraj radnog veka gledao je krčenje vinograda, skromniju proizvodnju vina i zamiranje svog zanata. Kao uspomenu na njega i njegov rad, na značajno mesto u degustacionoj sali Podruma vina „Todor“ danas je postavljeno bure, njegovim rukama napravljeno.

            Vinarija originalnog imena „Talisman“, osnovana krajem 2014. godine, jedna je od mlađih vinarija vršačkog vinogorja. Sa vinogradima u Gudurici i podrumom u Vršcu, porodična vinarija ispred koje stoji potpis Nenada Stankova, trudi se da učvrsti svoju poziciju među iskusnim vršačko-guduričkim vinarijama. Da bi što pre stigla do cilja i proizvodnjom kvalitetnog vina obezbedila distribuciju, prozvana je Talisman (amajlija) koja daje čarobne moći i štiti od zla. U ovom slučaju, talisman treba da donese sreću, kako vlasniku, vinogradaru-vinaru, da obezbedi zdravo grožđe i proizvede kvalitetno vino, i konzumentima da im se to vino dopadne i da u njemu uživaju.

            U Vršcu vino nije slučajno, kažu Vrščani. Na ovim prostorima gajilo se u vreme Rimljana, a od prvog pisanog traga (1494) u kontinuitetu traje razvoj vinarstva do današnjih dana. Zato su Vrščani ovom nektaru darovali čak tri manifestacije. Vinska godina počinje u februaru Danima mladih vina u Gudurici, nastavlja se početkom leta VinoFestom, a kruna vinskih dešavanja pripada Danima berbe grožđa „Grožđebalu“, treće nedelje septembra.

            Jedna neobična, po svemu originalna priča bračnog para Saše i Slobodana Vujića, doktora ekonomskih nauka, sa uspešnim karijerama na mestima univerziteteskih profesora i u svetskim firmama, njihovom voljom pretočena je u svevinski raj - Vinariju „Fragaria“.

            Sofija Stefanovski, reception&sales manager Kuće vina „Helvecija 1880“ imala je priliku da u velikoj sali Privredne komore Vojvodine (PKV), na promociji Grada Vršca, podržanoj od straneTurističke organizacije Vojvodine (TOV), predstavi objekat na čije se otvaranje čekalo godinama. U pitanju je stari vinski podrum „Helvecija“, koji je 1880. godine izgradio švajcarski trgovac vinom Bernhard Štaube. Kapacitet podruma je bio milion litara vina i bio je najveći i najmoderniji vinski podrum u tadašnjoj Ugarskoj.

            Poljane su  nekada sa svih strana okruživale župsko vinogorje kako bi seljaci-vinogradari iz okolnih sela mogli da borave tokom radova, posebno jesenje berbe, koja je počinjala sredinom oktobra i trajala do kraja novembra, pa i duže. „Jedini stanovnici župskih poljana tokom čitave godine su bili vino, rakija i čuvar vinograda - poljak“ - kaže Tomislav Ivanović, vinski stručnjak i vlasnik sajta vinopedia.rs, elaborirajući ovu temu.

            Jedno od najznačajnijih i najpoštovanijih imena na vinskoj sceni Srbije je ime Gvozdena Radenkovića. Iza njega stoji istorija ozbiljne vinske institucije jer sve što je o vinu i vinogradu naučio, naučio je kroz praksu i teoriju (može i obratno).

            Jedno od mogućih i najverovatnijih tumačenja porekla Tamjanike navodi grčko ostrvo Samos, gde se i danas, kao i u vreme čuvenog filozofa Pitagore, od sorte Muscat blanc à petits grains (beli muskat sitnog zrna), koju odlikuje izuzetna aromatičnost, mirišljavost i slatkost, i danas proizvodi muskatna vina, različitim zemljama pod različitim imenima.

            Vinorodnu Župu aleksandrovačku. u kojoj su tokom vekova vino i grožđe bili glavni izvor prihoda za brojne porodice, nazivali su „blagoslovenim krajem“, prestonicom loze i vina“, „zemljom srpskog vinogradarstva i vinarstva“, a danas s razlogom „srpskom prestonicom vina“. A ljude koji su, svojom promišljatošću, angažovanjem, inovativnošću, učestvovali u oblikovanju njenog vinskog karaktera krajem XX i početkom XXI veka, potvrdili su status izuzetnih, onih koji su odbranili, i dalje uspešno brane čast i položaj ove istorijske vinske oblasti, poznate još od doba Rimljana. Među pregaocima vinske renesanse u Župi, koji su uticali na razvoj vinske sveti bio je Dragoslav Gagi Ivanović.