Vinarija „Mačkov podrum“ ugostila je u subotu, 8. septembra predstavnike TO Novog Sada, TO Rume i TO Šida, kao i turističke agencije koje vode organizovane grupe gostiju putevima vina.  

Ovo je bila prilika da im „Mačkov podrum“ otvori vrata svoje vinarije i pokaže šta vinarija može da im ponudi u njihovoj kompleksnoj ponudi turistima.

Da li i Vi želite da postanete poznavalac vina!  Ukoliko je vaš odgovor – DA, onda je ovo prava informacija za Vas.
Naime, Asocijacija somelijera, vinara i vinogradara Novi Sad, od 17. septembra u prostorijama Mesne zajednice Novo naselje, Ulica Braće Dronjak broj 11 (ulaz iz Ulice Jovana Dučića),  počinje petu po redu obuku za ljubitelje vina, koju vodi poznati i priznati enolog i somelijer, Ljubica Radan, uz gostovanje naših poznatih somelijera i profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Nagradu za najbolje crveno vino na ovogodišnjim 9. Banoštorskim danima grožđa, dobilo je MG Negro, najtrofejnije vino iz Podruma Gvozdanović iz Starog Slankamena. Njen vlasnik, Zvonko Gvozdanović nije bio posebno iznenađen ovakvom odlukom žiria, svestan da je napravio prepoznatljiv kvalitet, koji već nekoliko godina pobuđuje pažnju.

Prvih dana septembra 2012.godine održani su IX Banoštorski dani grožđa, i kao i svaki put, kada to Banoštorci organizuju, fešta je bila za pamćenje. Žitelji su se svojski potrudili da prikažu sve svoje potencijale: vinske, zanatske, voćarske, umetničke, a pre svega domaćinske. Na platou u centru mesta, sa pogledom i na Dunavi na Frušku goru, slili su se svi Banoštorci, njihovi prijatelji, poznanici i dugogodišnji posetioci ove svetkovine.

Stisnut između dva potoka: Tekeniškog i Čitlučkog, između reke i planine, Banoštor je iznedrio čestite i vredne ljude, kojima su složnost i radinost karakterne osobine.

Ako odlučite da posetite Vinski podrum „Kube“ kraj Erdevika (opština Šid), a prethodno se niste pripremili, ni na kraj pameti vam nije šta ćete tamo zateći. Od same dobrodošlice u, kako kaže njen vlasnik Đura Kubečka, „skromnoj“ Vinariji „Kube“, može vam se pomutiti u glavi, ne samo od dobrog Kubečkinog vina, što je za očekivanje, već i od ambijentalne divote, besprekorno uređenog vinograda, kućice u cveću smeštene u njegovom središtu, piknik stolovima i klupama u šumarku koji se spušta do obale jezera Moharač, a pre svega i iznad svega od ljubaznosti i vispenosti njenog vlasnika da znalački ugosti i počasti svoje goste. Nekadašnjem pevaču i glumcu, poeti Đuri Kubečki, komunikacija sa gostima jednostavno „ide od ruke“ i miks je njegovog prirodnog talenta za druženje i velikog znanja iz oblasti vinogradarstva i vinarstva:

O fruškogorskim ili sremskim vinima, ima dosta priča, legendi, ali relativno malo istorijskih podataka. Vrsni poznavalac ovih krajeva i ne samo ovih, Karolj Kovač, neumorni tragač za istinom i autor serijala o renesansnim vinima, sa kojim smo razgovarali na ovu temu na Šuljamačkoj glavici, 19. avgusta, na proslavi godišnjice rođenja jednog Sremca, imperatora Marcusa Aureliusa Probusa, koji slovi za začetnika fruškogorskog, srpskog, ali i evropskog kontinentalnog vinogradarstva kaže:

-Od svih vina na svetu samo Sremska imaju epitat renesansna. Ali, trebalo bi otići i podrobno istražiti Kijev, Lavov, Krakov, Estergom, otići u Francusku, u Bugundiju, u Šampanj…

- Ovo je dan kada moje želje, nade i planovi počinju da se ostvaruju - izjavio je ushićeno direktor klastera„Sveti Dimitrije“ Nikola Nikšić, na svečanosti prilikom obeležavanja dana rođenja Cara Proba.

Gospodin Nikola Nikšić ispred Klastera turističke mikroregije grada Sremska Mitrovica „Sveti Dimitrije“ i gospodin Milorad Miloševć, biznismen i vlasnik mladog vinograda, na mestu na kojem je car Prob zasadio prvi čokot, udružili su se oko istog cilja, odlučni da vrate Frušku goru na vinsku kartu sveta, a sremskim vinima njihov nekadašnji status.

Pre izvesnog vremena, Wine&Fine magazin je na terasi restorana u Pariskom magazinu u Novom Sadu predstavio vina Vinarije Budimir. Kako su me, kao i većinu prisutnih, imopresionirala aleksandrovačka vina, a i izlaganje vinskog znalca Igora Lukovića, glavnog i odgovornog urednika pomenutog magazina, prenosim vam njegovu elokventnu prezentaciju sa željom da Vas donekle upoznam sa vinima Vinarije Budimir.

-Vinarija Budimir je 2006. godina startovala sa nultom berbom. Iako je Vinarija Budimir relativno nova vinarija, ona ima dugu tradiciju. Kako to? Postoji čovek, zapravo deda koji se zove Budimir, koji živi u Aleksandrovcu, u svojoj kući pored koje je njegov zet sagradio modernu vinariju i nazvao je po starijem gospodinu. Ne znam koliko je duga tracija u vinogradarstvu i vinarstvu, ali imam fotogragiju njihovog vinograda koji je pod zaštitom države i koji je podignut te godine kada se deda rodio. Deda ima u svojim rukama berbi verovatno od momenta kada je mogao da drži neki alat, kada su ga odveli u vinograd. Slika čokota iz arhiva vinograda Vinarije Budimir je jedinstvena ne samo zato što je stara, već i zbog izgleda vinograda. Naime, na slici se vidi da loza nema stubove ili žice, da loza praktično raste sama dole na zemlji.

Novosadsko kupalište Štrand o kome se brine JKP Gradsko zelenilo je od 20. jula bogatije za još jedan sadržaj, vinsko veče, koje će uz pomoć svojih prijatelja organizovati poznati novosadski serdar Bane Vukotić. Cilj ovakvih večeri je da se u „kao stvorenom za romantiku“ ambijentu restoranaŠtrand Express (bivši Chiken Tikka), svakog petka predstave vina iz dve vinarije iz Srbije, i najavi otvaranje “Serdarske magaze”.

Gospodin Bane Vukotić je godinama prisutan na gotovo svim većim manifestacijama i festivalima u zemlji, koje neguju autohtonost ukusa i mirisa stare Srbije. Delikatesnim Serdarskim sirom, Bane Vukotić je pokušao da prirodne resurse Srbije iskoristi za proizvodnju vrhunskih sireva i obnovi gotovo potpuno zamrlu proizvodnju kozjeg sira. Pošavši od činjenice da se na teritoriji nekadašnje Kraljevine Jugoslavije proizvodilo više od 40 vrsta ovčijih i kozjih sireva, a danas jedva desetak vrsta, ovaj preduzetnik pokušava da obnovi tradiciju, da vrati balkanske specijalitete na srpski meni.

Sledeći korak u odbrani srpske gastronomske tradicije, biće otvaranje Serdarske magaze, koje se planira za kraj septembra ili početak okrobra, a biće situirana u Ulici Alekse Šantića. Prisvojivši stari narodni naziv objekta u seoskom domaćinstvu u kojem se čuva hrana “Serdarska magaza”, asocirao je na to da će to biti prodavnica vina i delikatesa sa područja Srbije. Magaza će Novosađanima moći da ponudi tradicionalne proizvode napravljene po starim recepturama, razne vrste ovčjih i kozjih sireva, mesne prerađevine, proizvode koji se retko mogu naći na rafovima marketa.

-U “Magazi” će se prodavati i vina, ali po “normalnim” cenama, kaže Bane Vukotić. Plan je da se uz etikete poznatih vinskih kuća, nađu i one vinarije, koji su do sada bili manje zastupljene, a koji imaju vina odličnog kvaliteta. Važno je naglasiti da će se u “Magazi” naći isključivo proizvodi registrovanih proizvođača.

Podrum Bajilo, Vinarija Veranda, Vinarija Milisavljević, Vindulo, Institut za vinogradarstvo u voćarstvo Sremski Karlovci, Vinarija Aleks, Vinarija Adžić, Neštinska vina i Vinarija Živanović. To je spisak vinara, vinogradara, koji su u organizaciji Fruškogorskog klastera, Alma Mons, poslali 15 vrsta vina na ocenjivanje na Međunarodni sajam u Gornjoj Radgoni (25-30. avgusta), sajam koji je po nekim procenama „vinskije“ veći od Novosadskog sajma, a priznanja osvojena ovde „teža“, jer su Slovenci izbirljiviji i potvrđeno, majstori u ocenjivanju. Ovo je prvi put da se na jedno međunarodno ocenjivanje organizovano šalju vina, uz očekivanje da je to samo početak aktivnijeg rada ovoga klastera i da će sledećih godine učesnika sa ovih prostora biti još više. Poslednjih 6, 7 godina neki vinari su samostalno učestvovali na ovoj uvaženoj vinskoj smotri, a ovo je prvi put da se odlazi organizovano, na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu, koji godinama sarađuje sa tim sajmom, i tamo ima veliki štand. Na ovu temu, razgovaramo sa Radenkom Rašom Pavlovićem, vlasnikom Turističke agencije Autoturist iz Novog Sada, koji je uz Petra Samardžiju izneo ceo ovaj posao oko slanja vina na ocenjivanje u Sloveniji.
 -Mi smo mimo nastupa Pokrajine, na njihov predlog, organizovali, sakupili i poslali jednu malu reprezentaciju fruškogorskih pa i vojvođanskih vinara, sa ciljem da nastupe tamo sa svojim vinima. To je samo početak ozbiljnijeg rada Klastera fruškogorskih vinara i vinogradara koji je formiran pre dve godine, ali se poslednjih meseci počeo ozbiljnije baviti okupljanjem svih vinara sa Fruške gore i Vojvodine. Odaziv za članstvo je veliki, imamo prijavljenih 40 vinarija, jer su gotovo svi shvatili da je ulazak u taj Klaster za nih od ogromnog interesa. Konačno, nešto zajednički radimo, konačno da i Pokrajina i država imaju sa kim da vode dijalog o vinarstvu i vinogradarstvu i sa Fruške gore i Vojvodine.

Šta će ovaj zajednički nastup značiti za vojvođansko vinarstvo?

-Pre svega, naši vinari će u jednoj jakoj konkurenciji videti gde im je mesto, proveriće kvalitet svojih vina, jer tamo bude mnogo više vina nego na svim našim ocenjivanjima, vina iz čitavog sveta, a posebno je važno što će tu biti prisutna i vina iz susednih zemalja, što je prilika za naše vinare da vide gde im je mesto u evropskom vinarstvu. Učešće na sajmu vina u Gornjoj Radgoni ima daleko veću težinu od sajmova koji se organizuju u Vojvodini, koje takođe treba podržati, ali koji se moraju reformisati i u buduće malo drugačije raditi, u stvari, mnogo ozbiljnije nego do sada.