O fruškogorskim ili sremskim vinima, ima dosta priča, legendi, ali relativno malo istorijskih podataka. Vrsni poznavalac ovih krajeva i ne samo ovih, Karolj Kovač, neumorni tragač za istinom i autor serijala o renesansnim vinima, sa kojim smo razgovarali na ovu temu na Šuljamačkoj glavici, 19. avgusta, na proslavi godišnjice rođenja jednog Sremca, imperatora Marcusa Aureliusa Probusa, koji slovi za začetnika fruškogorskog, srpskog, ali i evropskog kontinentalnog vinogradarstva kaže:

-Od svih vina na svetu samo Sremska imaju epitat renesansna. Ali, trebalo bi otići i podrobno istražiti Kijev, Lavov, Krakov, Estergom, otići u Francusku, u Bugundiju, u Šampanj…

- Ovo je dan kada moje želje, nade i planovi počinju da se ostvaruju - izjavio je ushićeno direktor klastera„Sveti Dimitrije“ Nikola Nikšić, na svečanosti prilikom obeležavanja dana rođenja Cara Proba.

Gospodin Nikola Nikšić ispred Klastera turističke mikroregije grada Sremska Mitrovica „Sveti Dimitrije“ i gospodin Milorad Miloševć, biznismen i vlasnik mladog vinograda, na mestu na kojem je car Prob zasadio prvi čokot, udružili su se oko istog cilja, odlučni da vrate Frušku goru na vinsku kartu sveta, a sremskim vinima njihov nekadašnji status.

Pre izvesnog vremena, Wine&Fine magazin je na terasi restorana u Pariskom magazinu u Novom Sadu predstavio vina Vinarije Budimir. Kako su me, kao i većinu prisutnih, imopresionirala aleksandrovačka vina, a i izlaganje vinskog znalca Igora Lukovića, glavnog i odgovornog urednika pomenutog magazina, prenosim vam njegovu elokventnu prezentaciju sa željom da Vas donekle upoznam sa vinima Vinarije Budimir.

-Vinarija Budimir je 2006. godina startovala sa nultom berbom. Iako je Vinarija Budimir relativno nova vinarija, ona ima dugu tradiciju. Kako to? Postoji čovek, zapravo deda koji se zove Budimir, koji živi u Aleksandrovcu, u svojoj kući pored koje je njegov zet sagradio modernu vinariju i nazvao je po starijem gospodinu. Ne znam koliko je duga tracija u vinogradarstvu i vinarstvu, ali imam fotogragiju njihovog vinograda koji je pod zaštitom države i koji je podignut te godine kada se deda rodio. Deda ima u svojim rukama berbi verovatno od momenta kada je mogao da drži neki alat, kada su ga odveli u vinograd. Slika čokota iz arhiva vinograda Vinarije Budimir je jedinstvena ne samo zato što je stara, već i zbog izgleda vinograda. Naime, na slici se vidi da loza nema stubove ili žice, da loza praktično raste sama dole na zemlji.

Novosadsko kupalište Štrand o kome se brine JKP Gradsko zelenilo je od 20. jula bogatije za još jedan sadržaj, vinsko veče, koje će uz pomoć svojih prijatelja organizovati poznati novosadski serdar Bane Vukotić. Cilj ovakvih večeri je da se u „kao stvorenom za romantiku“ ambijentu restoranaŠtrand Express (bivši Chiken Tikka), svakog petka predstave vina iz dve vinarije iz Srbije, i najavi otvaranje “Serdarske magaze”.

Gospodin Bane Vukotić je godinama prisutan na gotovo svim većim manifestacijama i festivalima u zemlji, koje neguju autohtonost ukusa i mirisa stare Srbije. Delikatesnim Serdarskim sirom, Bane Vukotić je pokušao da prirodne resurse Srbije iskoristi za proizvodnju vrhunskih sireva i obnovi gotovo potpuno zamrlu proizvodnju kozjeg sira. Pošavši od činjenice da se na teritoriji nekadašnje Kraljevine Jugoslavije proizvodilo više od 40 vrsta ovčijih i kozjih sireva, a danas jedva desetak vrsta, ovaj preduzetnik pokušava da obnovi tradiciju, da vrati balkanske specijalitete na srpski meni.

Sledeći korak u odbrani srpske gastronomske tradicije, biće otvaranje Serdarske magaze, koje se planira za kraj septembra ili početak okrobra, a biće situirana u Ulici Alekse Šantića. Prisvojivši stari narodni naziv objekta u seoskom domaćinstvu u kojem se čuva hrana “Serdarska magaza”, asocirao je na to da će to biti prodavnica vina i delikatesa sa područja Srbije. Magaza će Novosađanima moći da ponudi tradicionalne proizvode napravljene po starim recepturama, razne vrste ovčjih i kozjih sireva, mesne prerađevine, proizvode koji se retko mogu naći na rafovima marketa.

-U “Magazi” će se prodavati i vina, ali po “normalnim” cenama, kaže Bane Vukotić. Plan je da se uz etikete poznatih vinskih kuća, nađu i one vinarije, koji su do sada bili manje zastupljene, a koji imaju vina odličnog kvaliteta. Važno je naglasiti da će se u “Magazi” naći isključivo proizvodi registrovanih proizvođača.

Podrum Bajilo, Vinarija Veranda, Vinarija Milisavljević, Vindulo, Institut za vinogradarstvo u voćarstvo Sremski Karlovci, Vinarija Aleks, Vinarija Adžić, Neštinska vina i Vinarija Živanović. To je spisak vinara, vinogradara, koji su u organizaciji Fruškogorskog klastera, Alma Mons, poslali 15 vrsta vina na ocenjivanje na Međunarodni sajam u Gornjoj Radgoni (25-30. avgusta), sajam koji je po nekim procenama „vinskije“ veći od Novosadskog sajma, a priznanja osvojena ovde „teža“, jer su Slovenci izbirljiviji i potvrđeno, majstori u ocenjivanju. Ovo je prvi put da se na jedno međunarodno ocenjivanje organizovano šalju vina, uz očekivanje da je to samo početak aktivnijeg rada ovoga klastera i da će sledećih godine učesnika sa ovih prostora biti još više. Poslednjih 6, 7 godina neki vinari su samostalno učestvovali na ovoj uvaženoj vinskoj smotri, a ovo je prvi put da se odlazi organizovano, na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu, koji godinama sarađuje sa tim sajmom, i tamo ima veliki štand. Na ovu temu, razgovaramo sa Radenkom Rašom Pavlovićem, vlasnikom Turističke agencije Autoturist iz Novog Sada, koji je uz Petra Samardžiju izneo ceo ovaj posao oko slanja vina na ocenjivanje u Sloveniji.
 -Mi smo mimo nastupa Pokrajine, na njihov predlog, organizovali, sakupili i poslali jednu malu reprezentaciju fruškogorskih pa i vojvođanskih vinara, sa ciljem da nastupe tamo sa svojim vinima. To je samo početak ozbiljnijeg rada Klastera fruškogorskih vinara i vinogradara koji je formiran pre dve godine, ali se poslednjih meseci počeo ozbiljnije baviti okupljanjem svih vinara sa Fruške gore i Vojvodine. Odaziv za članstvo je veliki, imamo prijavljenih 40 vinarija, jer su gotovo svi shvatili da je ulazak u taj Klaster za nih od ogromnog interesa. Konačno, nešto zajednički radimo, konačno da i Pokrajina i država imaju sa kim da vode dijalog o vinarstvu i vinogradarstvu i sa Fruške gore i Vojvodine.

Šta će ovaj zajednički nastup značiti za vojvođansko vinarstvo?

-Pre svega, naši vinari će u jednoj jakoj konkurenciji videti gde im je mesto, proveriće kvalitet svojih vina, jer tamo bude mnogo više vina nego na svim našim ocenjivanjima, vina iz čitavog sveta, a posebno je važno što će tu biti prisutna i vina iz susednih zemalja, što je prilika za naše vinare da vide gde im je mesto u evropskom vinarstvu. Učešće na sajmu vina u Gornjoj Radgoni ima daleko veću težinu od sajmova koji se organizuju u Vojvodini, koje takođe treba podržati, ali koji se moraju reformisati i u buduće malo drugačije raditi, u stvari, mnogo ozbiljnije nego do sada.

Paklene vrućine nikome ne prijaju pa ni vinogradima Vinarije Mačkov podrum posađenim na padinama Fruške gore oko Iriga, koja na 34 hektara gaji bele sorte Sauvignon, Chabenet, Rajnski Rizling, a od crvenih: Portugizer, Crni Burgundac i Merlot.

Nedavno su novinari bili u Irigu na jednoj mini konferenciji za novinare povodom izvoza prve količine Mačkovog Portugizera u Ameriku i tom prilikom, kolega Đorđe upitao je gostpodina Savu Jojića, vlasnika Vinarije Mačkov podrum, dokle  je vinova loza, inače otporna na sušu, spremna da trpi pakao koji nam se trenutno dešava?

-Osušiti se loza, neće. Čak i ako se dogodi onaj najcrnji scenario, da možda ne bude kiše uopšte tokom leta, ona se neće osušiti, ali će bobica ostati sitna, mala i pitanje je koliko će to vino biti kvalitetno, da li će biti previše gorko, koliki će biti randman…Ja sam i danas obilazio vinograd i moram da kažem da zrnca još nisu smežurana, ali su mala i ukoliko ne bude neke kiše biće nabijena šećerom, ali ne verujem da će biti dovoljno polifenolna zrelosti, lepih aroma koje one ipak nose sa punim razvojem i koje se dobijaju u normalnim uslovima. Za biljke je karakteristično, ne samo za lozu, da u ovakvim i sličnim uslovima, polako otpuštaju svoj plod. Šljiva otpušta šljivu, otpada plod, počele su breskve da otpadaju, jabuke… Biljke se tako bore da prežive i to je neka vrsta produženog suicida, je biljka, praktično, ubija svoj podmladak, da bi mogla da preživi, da vegetira iduće godine. Vinograd ne otpušta na taj način svoj plod, nego se suši. Kažem, nismo našli jutros još smežuranih zrnaca, ali su sitna. Nastavili se ovo još narednih deset dana počeće da se pojavljuju krupna zrna, a to je jedan inverzni proces gde tečnost iz semenki bobice vraća u utrobu majke.

Mačkov Portugizer pronašao je kupca u Americi, tačnije i još bolje rečeno, kupac je pronašao Portugizer iriške Vinarije Mačkov podrum, kao reprezentativne vinske kuće sa ovih prostora, u jednoj prestižno velikoj konkurenciji vinarija iz Srbije i Hrvatske. To što je američki kupac izabrao Portugizer, uopšte ne čudi, zato što se ovo vino u našoj zemlji vrlo malo proizvodi, a još manje izvozi, pa kada neko uspe da u ovakvoj situaciji izveze svoj proizvod, pogotovo na američko tržište, preplavljeno vinima iz tzv. Starog sveta (Evrope) i Novog sveta (svi ostali kontinenti), nemoguće je a ne reći da je to odličan uspeh o ma kakvim količinama se radi. Portugizer nije autohtona sorta, ali se on odomaćio tako da ga možemo smatrati našim, sremačkim, fruškogorskim, vojvođanskim, srpskim, a očigledno su ga kao takvog, prihvatili i kupci iz SAD.

Vrednosti uvek nađu put ka uspehu. Mogli bismo, npr. to povezati sa uspehom i svojevremenom reputacijom desertnog vina, Bermet, za koje se priča da se našlo na Titaniku, da se izvozilo brodovima po čitavoj Evropi pa i za Ameriku. Posle toliko vremena, približno 100 godina, opet imamo situaciju da se srpska vina izvoze u svet.

Da je srpsko vinogradarstvo i vinarstvo postojalo i da će postojati, govori i pominjanje imena Futožanina Harasti Agoštona, koji je postavio američku vinsku priču, pa sada ovo šta se dešava, izgleda kao svetlo na kraju tunela i nada za naše vinare da će autohtona ili odomaćena vina sa ovih prostora uskoro naći svoj put na inostrano tržište, pogotovo Tamjanika, Prokupac, Neoplanta, Sila...

Udruženje somelijera Srbije pozvalo je u februaru ove godine jedan broj naših vinara, za koje su smatrali da imaju interesantna vina za tržište Amerike da se prijave na konkurs za ocenjivanje i izbor najboljih vina, koji će im otvoriti mogućnost izvoza na ovaj kontinent. Među pozvanima bila je i Vinarija Mačkov podrum iz Iriga. Nakon degustacije u Beogradu, vinari su dali uzorke boca sa vinima, a mesec dana kasnije saopšteno je da je iriška vinarija prošla sve neophodne testove, prvo ovaj u Beogradu, potom u Americi, i da će uvoznik uzeti njihovo vino Portugizer. U nameri da saznamo više o ovom početnom, ali izuzetno značajnom izvoznom poslu, razgovarali smo sa gospodinom Savom Jojić, vlasnikom Vinarije Mačkov podrum.

-Dosta dugo je trajao ovaj postupak, za naše prilike isuviše spor, ali kada sam čuo kakva je procedura uvesti vino u Ameriku prvi put, onda sam to i razumeo. Mi smo pre nedelju dana dobili od američkog uvoznika za potpisivanje sedam ugovora, za sedam zemalja SAD u kojima će se vino prodavati, jer svaka država ima neke svoje propise. Da li je to divizija za vino ili bord za vino i rakiju ih država, uglavnom je u pitanju 7 različitih ugovora. Ugovori su tu, treba da ih potpišem i vratim, što mislim da ću to uraditi sutra. Prva količina vina treba da ode poslednjih dana jula i prvih dana avgusta. Čim potpišem ugovore i pošaljem ih, oni će tehnički da organizuju ko će biti špediter, kakvo će biti pakovanje, a potom će naš Portugizer stići na američku vinsku kartu. U pitanju je prva količina od 1.000 boca.
 Sava Jojić dodaje da je to prvo vino iz Vinarije Mačkov podrum koje ide preko Atlantika, ali nije prvo naše vino koje izvoze.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Fond za promociju izvoza poljoprivrednih proizvoda, uz finansijsku podršku Republike Austrije, izdao je priručnik „Marketing vina Vojvodine”, čiji su autori prof. dr Branislav Vlahović i novinar Petar Samardžija,u nameri da čitaoci ne samo da uživaju u pitkom i zanimljivom tekstu, nego da se i kvalitetnije informišu o vinskim putevima plodne Vojvodine. Ovaj projekat ostvaren je u okviru programa privrednog razvojaVlade AP Vojvodine, prepoznat je kao značajan od starih partnera i za njega su dobijena sredstva od Austrijske agencije za razvoj. Autori su, takođe, posetili Austiju, region Weinviertel, njihove vinske podrume, gde su se upoznali sa njihovim vinskim sektorom, sa direktorima marketinga proizvodnje vina i ostvarili jako dobre kontakte sa njima. Svoju premijernu promociju ova knjiga je imala na ovogodišnjem 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, a kasnije je bila dostupna i čitaocima.

Predstavljajući ovaj jedinstveni priručnik, prof. dr Branislav Vlahović je izjavio:
 -Francuska poslovica kaže „Dan bez vina je kao dan bez sunca“. Mi smo napravili ovu knjigu, odnosno priručnik i on praktično ide u dva pravca. Prvo, on koristi proizvođačima vina kako bi mogli da se što bolje edukuju iz oblasti marketinga, iz oblasti proizvoda, promocije, distribucije, cena. Mi znamo da naši vinari znaju da proizvedu dobra vina. Ali, isto tako znamo da im nedostaje određeno znanje iz oblasti marketinga, a upravo je to bio cilj, da našim proizvođačima damo osnovna znanja iz oblasti marketinga kako bi mogli što bolje da naprave svoj proizvod i da ga što bolje plasiraju, pre svega na domaće tržište, da ga mi brendiramo, pa da potom izađe i na međunarodno tržište. Takođe, želeli smo da sa proizvođačima podelimo određeno znanje iz oblasti promocije, jer su svi rekli - imamo dobra vina, ali nam nedostaju znanja iz promocije. Mi smo im u priručniku ukazali vinarima koje su to neke osnovne stvari koje bi trebalo da urade, kako bi promociju svojih vina, vina iz Vojvodine, podigli na jedan viši nivo. Kada govorimo o izvozu, mi želimo da se naša vina iz Vojvodine nalaze na međunarodnom tržištu. Ne mogu se naći ako ne usvojimo osnovni koncept marketinga, osnovni koncept povećanja prodaje i zadovoljenje inostranih potreba potrošača. Mi hoćemo da podignemo kulturu vina na jedan viši nivo i upravo je to rezultiralo ovu našu saradnju. Takođe, u drugom delu knjige je promocija 54 vinara iz Vojvodine, kako bismo mogli što bolje da se upoznamo sa našim proizvođačima, sagledamo kakva je ponuda vina iz Vojvodine i kako bi mogli ta vina kasnije da pronađemo u našim i inostranim trgovinama.

Dobro je u vinskom svetu Srbije već poznata i priznata vinarija „Matalj“ iz Negotinske krajine, što zbog dobrog vina, što zbog ambicioznog i vrednog vlasnika, mladog Nikole Mladenovića Matalja. On je sa grupa negotinskih vinara na ovogodišnji Interfest u Novom Sadu,  došao  uz pomoć nemačke fondacije GIZ. To je drugi put da se ova relativno mlada vinarija pojavljuje na najvećoj vinskoj smotri našoj zemlji, na Interfestu, prvi put su imali samostalan nastup, ali ovako organizovano prvi put. I koliko god je taj prvi nastup ostao upečatljiv po interesovanju vinoljubaca, ovaj će Nikola pamtiti kao poseban, jer je, kako kaže, bio jako dobar osećaj u društvu sa kolegama iz kraja. Ovoga puta, Vinarija „Matalj“ je Novosađanima predstavila tri vina: Terasu-Sauvignon Blanc, Dušicu-Rose, i Kremen-Cabernet Sauvignon. Imali su još jedno vino-kupažu u ponudi, koje trenutno nemaju za prodaju, jer je sve „otišlo“ čim se pojavilo na tržištu.

Nikolu pitamo za prve utiske o Festivalu?!! 

-Rekao bih da je naš štand bio dosta posećen i da je bilo zaista puno ljudi na degustacijama, kao i da su impresije o našim vinima više nego zadovoljavajuće. Nama je važna posećenost, ali su nam još važnije povratne informacije o vinima, ne samo one jako dobre, a ocene koje smo dobili od Novosađana su bile odlične, već i eventualne sugestije od iskusnijih vinara. Mi imamo odlične uslove proizvodnje, pre svega za uzgoj crnog grožđa i proizvodnju crvenih vina, imamo i dobre cene i što je najbitnije, naši potrošači dele to naše mišljenje, ali smo svesni da stalno moramo da učimo, ukoliko želimo da se još bolje pozicioniramo na sve probirljivijem vinskom tržištu. Ljudi više neće svašta da piju.

Negotinska krajina je nekada bila čuveni region u Srbiji, SFR Jugoslaviji, a u poslednje vreme je vidljivo da je dosta mladih iz Krajine angažovano u vinarstvu?

-Pa vidite, Negotinska krajina je region koji je kao stvoren za proizvodnju grožđa. To je region na samom istoku zemlje, sa najvećim brojem sunčanih dana, osim Hvara, u bivšoj SFRJ, mada nema more i to nema veze, jednostavno takva je osunčanost, mala je oblačnost. Ovo je istorijski kraj u kome su se vekovima unazad proizvodili kvaltetno grožđe i još bolje vino. U našem kraju narod živi sa grođem i sa vinom i kroz grožđe i kroz vino. Negotinski vinski region ima posebno mesto ne samo u kulturi našeg naroda, nego je utkano i u istoriju naših porodica.