Vinogradarstvo i vinarstvo u Negotinskoj krajini je prisutno vekovima. Skoro da nema kuće u ovom kraju da ne poseduje i ne uzgaja neke količine vinove loze i pravi vino. Međutim, poslednjih nekoliko decenija, sa gašenjem giganta “Krajina vina”, utihnula je i priča o negotinskom vinu. Ali, stvari se poslednjih godina menjaju na bolje. Istina, još uvek nema mnogo tzv. “velikih” vinara, prvenstveno zbog toga što su posedi jako usitnjeni i katastarski nesprovedeni, ali je sve više “malih” vinara sa tendencijom daljeg rasta. Jedna od 11 takvih vinarija koja se uz pomoć nemačke fondacije GIZ predstavila na ovogodišnjem 9. po redu Interfestu je i Vinarija “Vimmid” iz Negotina. Ova vinarija danas ima 6,5 Ha vinograda na jugoistočnom delu poznatog lokaliteta Bukovo, 4km udaljenom od Negotina, gde je nadmorska visina 140m, a zemljište deluvijalnog nanosa u osmuđivanju, što govori da ima pogodnu pH vrednost za uzgoj vinove loze, dosta kalijuma, koji pogoduje sazrevanju grožđa i nakupljanju optimalne količine šećera.

Veliki broj časova sunčevog sjaja tokom vegetacije, koje ovaj predeo svrstava u jedno od vinogorja sa najvećim trajanjem sunčevog sjaja tokom vegetacije, je još jedna u nizu  pogodnosti koje doprinose da se sa ovih prostora ubere kvalitetno grožđe i napravi vrhunsko vino. Vinarija "Vimmid" se nalazi u Negotinskom vinogorju, u selu Vidrovcu. Od 2010. godine se bavi proizvodnjom vina i alkoholnih pića.

Na devetom međunarodnom festivalu vina, „Interfest 2012“, koji je uz učešće 120 vinskih podruma iz 15 zemalja održan od 5. do 7. jula na Trgu slobode u centru Novog Sada, popijeno je više od 30.000 buteljki raznih sorti božanskog napitka i zabeležena poseta od oko 20.000 ljubitelja kapljice, i to bez najmanjeg incidenta. Prvi put, na ovogodišnjem festivalu, u ponudi su bila i vina „novog sveta“ iz Australije, Južne Afrike i Latinske Amerike a, svakako, nastupili su vinski podrumi iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Mađarske, Španije, Italije, Portugala i posebno Albanije, koja se predstavila konjakom „Skenderbeg“.
Festival je 5. jula, pred nastup Masima Savića, otvorila Nataša Budisavljević, direktora „Interfesta“ sa željom da „vino govori“ na druženju poizvođača što se i obistinilo. Po njenim rečima, učesnici i posetioci, koji su u zabavnom delu programa uživali u muziciranju Masima Savića, Aleksandra Dujina i Duce Aradskog sa „Hepi hipi bendom“, veoma su zadovoljni ovogodišnjom manifestacijom pa je bilo predloga da se festival produži za još jedan dan, što je, zapravo, najbolja najava za dogodine, kada će da se održi jubilarni, 10. festival.
-Organizacija je bila odlična, tako da su izlagači uz druženje razmenjivali iskustva. Primetno je da na festivalima praktično učestvuje tri vrste posetilaca, najpre široki krug potrošača koji je došao da se opusti i provede, profesionalci, kolege koji žele da razgovaraju o struci i treći deo, prijatelji izlagača i festivala, kojih nije bilo malo. Cilj naše vinarije bio je da budemo prisutni, jer nas dobro svi poznaju, ali je uvek dobro biti na sceni i da što veći broj ponovo stekne uvid u naše proizvode, a zasita smo ostvarili značajan broj kontakata, što je veom dobro- kaže Bojan Popandonov, enolog vinarije „Šato Kamnik“ iz Makedonije.
Zapažen nastup imali su vinari iz Negotinske krajine, koji su pred start festivala zajedno sa vinarima iz Portugalije održali uporedu degustaciju vina.
-Bilo je odlično, „ispraznili“ smo svih 900 boca, koliko smo i doneli za degustaciju a pored uobičajenog dobrog druženja i razmene iskustava s kolegama, raduje činjenca da je mnogo mladog sveta upoznalo kulturu vina a jasno je da se Novosađani razumeju u vino. Zapazili smo da je belo vino „išlo“ bolje od crvenog, posebno šardone i rizling. Jedina primedba mogla bi se uputiti na izbor termina pa je predlog da dogodine festival počne ranije, pre tropskih vrućina- kaže Zoran Stevanović, predsednik Udruženja vinara Negotoinske krajine koja je nastupila sa 11 proizvođača.

Prvu ozbiljniju priliku da se upoznamo sa asortimanom portugalskih vina, imali smo na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2011. godine, kada je ova zemlja bila partner najpoznatije poljoprivredne smotre u regionu Jugoistočne Evrope. Na predstojećeem Interfestu, opet u Novom Sadu, vinoljupci će ponovo imati priliku da degustiraju portugalska vina. O tome i o Portugaliji, zemlji vina, na promociji Interfesta 2012. za novinare na “Ćirinom katamaranu”, dok smo lagano plovili našim lepim, ma kakve boje Dunavom, govorio je Željko Tintor, vlasnik preduzeća “Vinomond” iz Beograda, koji će mnogo veću i posećeniju promociju voditi od 5-7. jula na novosadskom Gradskom trgu. No, pre nego što Željko najavi ovaj događaj, malo podataka o vinarstvu i vinogradarstvu Portugalije.

Smatra se da su prvi čokoti vinove loze u Portugaliji zasađeni pre 5.000 godina, kao i da su se još u antičko doba portugalska vina nalazila na trpezama bogatih Rimljana. Prvi sačuvani zapisi o proizvodnji vina datiraju iz 989. godine. Tokom XII i XIII veka, u vreme rekonkvista, opada proizvodnja vina u područjima pod islamskom vlašću, ali su se Portugalci čvrsto držali vinograda i vina i istrajali u tome.
 Sredinom 80-tih godina prošlog veka, kada je Portugalija stupila u EU, prvobitni zahtev je bio da ova zemlja iskrči svoje autohtone vinograde i posadi “evropske” sorte, što su Portugalci kategorički odbili i sada umnogome mogu da zahvale upravo takvoj odluci. Po ulasku u EU primetno je veliko ulaganje u vinogradarstva i u razvoj proizvodnje vina. Do 2000. godine proizvodnja vina je imala stabilnost, ali i stagnaciju, a potom beleži značajan porast. Stalnom brigom o ponudi i potražnji, proizvodnja je usklađena sa potrebama tržišta. Paralelno se radilo na obrazovanju i obuci kadrova, poboljšanju kvaliteta vinove loze i uvođenju savremenih tehnika u proizvodnji vina.

Oskar Maurer(MaurerOszkár), vlasnik VinarijeMaureriz Hajdukova, pripada četvrtoj generaciji porodice koja gaji autohtone sorte kao što su kevedinka, slanka, medenac beli, slankamenka, kadarka, divlja crnka itd. na potpuno prirodan način, što znači da se na svim parcelama vinogradi okopavaju na klasičan način, a u proizvodnji grožđa se ne koristi herbicidi, insekticidi, veštačko đubrivo, niti aditivi u proizvodnji vina. Sva vina u Vinariji Maurer zriju na prirodan način sa divljim kvascima, dok se enzimi i hrana za kvasce ne koriste uopšte. S toga teorar, područje na kome se gaji vinova loza, dobija mogućnost da pokaže svoju pravu vrednost.

Ovako je priču o svojoj vinariji, koja će na predstojećem Interfestu 2012. u Novom Sadu imati promociju među Novosađanima, počeo Oskar Maurer, vlasnik istoimene vinarije iz Hajdukova, koja trenutno gaji vinovu lozu na 15 hektara lociranih u dva vinogorja, u Hajdukovu - 5 hektara, to su uglavnom stari zasadi, praktično najstariji zasadi Kadarke kod nas, sađeni1880. godine, 34 godine pre izbijanja Prvog Svetskog rata, dok je druga lokacija u Sremskim Karlovcima, Juriški atar, sa desetak hektara. Maurer sa ponosom ističe:

-Generacije Maurera su vezane za vinograde i proizvodnju vina. Ali tek poslednjih godina se više priča o našoj vinariji. Mogući razlog za to je što nismo dovoljno “izlazili” iz podruma i vinograda, ili možda nismo ni mi bili svesni šta radimo. Ne mislim da je to nešto strašno važno ni to što danas marketinški radimo, jer najvažnije je uvek bilo proizvoditi dobro, kvalitetno vino. Ipak, vreme diktira pravila marketinškog ponašanja, pa su izlazak na tržište i promocija proizvoda od velike važnosti. Uostalom, pojavljivanjem na više mesta ljudi će čuti interesantnu priču vezanu za našu Vinariju.

Највећи фестивал вина у региону, овогодишњи “Интерфест“, у свом деветом издању окупиће на Тргу слободе у Новом Саду од 5. до 7. јула, 120 винарија из земље и иностранства,а први пут биће представљена и вина „новог света“ из Аустралије, Јужне Африке и Латинске Америке.

 Поред њих, вински подруми из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Шпаније, Италије и Португала, понудиће, како се очекује, десетинама хиљада љубитеља добре капљице, врхунска вина.

Посебно занимљиво биће на промоцији 10 највећих македонских винарија које су за своје производе побрали награде на најпрестижнијим светским такмичењима. Такође, Португал, земља позната по аутохтоним сортама, потврдиће посетиоцима „Интерфеста 2012“ популарност њених вина у свету који је жељан нових и другачијих укуса...

Udruženje vinskih vitezova „Sveti Đorđe“ iz Novog Sada, imalo je privilegiju i čast da bude domaćin 47. Kongresa vinskih vitezova F.I.C.B., koji se održava se svake druge godine, naizmenično, u nekoj od zemalja članica, a svake druge Kongres se vraća u Pariz. Mi smo imali sreću da je Portugalija odustala od organizacije ovog velikog dođađaja, pa smo ga iznenada dobili. O tome kako smo i koliko iskoristili priliku da se predstavimo svetu, ostaje da se vidi i analizira. Tek, Vinarija Mačkov podrum je, sudeći prema atmosferi koja je vladala za vreme boravka vinskih vitezova, učesnika Kongresa, u Irigu, pobrala sve pohvale.

Najbolji način da se vidi i doživi vinograd,  je odlazak u vinograd. Tom logikom, rukovodio se  i gospodin Sava Jojić, osnivač i vlasnik Vinarije Mačkov podrum iz Iriga ovde u Srbiji, na Fruškoj gori, na potezu Ružaš, to je ono brdo kada se iz Iriga penjete na Iriški venac, pa Vam ostaje sa leve strane. U vinogradu, Sava Jojić sa porodicom, obučen u sremačku nošnju i okićen sa tri medalje: medaljom Evropskom vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“, medaljom Srpskog vinskog viteškog reda „Sveti Đorđe“ i medaljom Svetskog kongresa vinara i vitezova vina, dočekivao je goste koji nisu mogli drugačije da dođu do u adaptiranim traktorskim prikolicama. Pa, iako je ta vožnja po neravnoj i truckavoj zemljanom putu trajala dva i po kilometra, iliti dvadesetak minuta, nikome nije smetalo da, videšvi razapet šator okružen vinogradima i predivnu prirodu, sa osmehom na licu kroči na fruškogorsku rodnu zemlju. Čitav ovaj hepening trajao je skoro punih šest časova, da bi gosti, ponovo sa osmehom na licu, puni utisaka, nastavili svoj put za Beograd i dalji obilazak Srbije.

Erdevički atar se nalazi na južnoj padini Fruške gore. Za one koji nisu bili tamo, to je jedno prelepo mesto, (po mišljenju autora ovoga članka, najlepše na Fruškoj gori),  koje je nekada bilo poznati vinogradarski i vinski region, posle vršačkog, najveći u Srbiji. Zemljište na kome su se nalazili voćnjaci i vinogradi je idealno orijantisano u pravcu sever-jug, dok se, onaj drugi, ravničarski deo atara, koristi za ratarsku proizvodnju. Nadmorska visina ovog poteza je do 240 metara. No, iako je tu oduvek bilo vinograda, u poslednje dve decenije ih je sve manje. Samo PD „Erdevik“ je nekada imao više od 600 hektara vinograda. Danas je Erdevik daleko od te cifre, ali ima novih zasada privatnika, dok iz samog Erdevika ima više njih koji imaju od 4 do 6 hektara. Polako se to budi otkad je država malo pomogla sa regresiranjem. Međutim, za ozbiljniju proizvodnju grožđa i vina se još uvek malo ko opredeljuju, pogotovo što više nema Erdevičkog podruma da otkupi sve ponuđene količine grožđa, a u proizvodnju vina treba mnogo investirati. Ljude sputava i to što zakon dosta strog, što je neophodno još mnogo novca uložiti u prateće stvari, da bi se vinarije i vina registrovali, pa pojavili na tržištu, koje je danas prepuno loših distributera, uz problematičnu naplatu ostavljene robe.

Jedan od retkih „ozbiljnih“ vinogradara i sve više, vinara, je Dragan Trivanović iz Erdevika. Iako je okružen vinogradima i vinom od kad zna za sebe, a kako u šali kaže, zna za sebe već dosta dugo,  tek kada je nasledio porodični vinograd, intenzivno je time počeo da se bavi, a to je nekih šest godina.

Jedan od govornika na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji Novog Sada, na promociji 47. Svetskog kongresa udruženja vinskih vitezova (F.I.C.B.) koji se održava od 31. maja do 6. juna u organizaciji Udruženje vinskih vitezova Sveti Đorđe sa sedištem u Novom Sadu, biće, u pravom smislu te reči i domaćin učesnicima kongresa. Reč je o članu ovog udruženja, vinskom vitezu, gospodinu Savi Jojiću, vlasniku Vinarije Mačkov podrum u Irigu.
On za brojne goste iz inostranstva priprema prijatno iznenađenje, ne samo zato što će imati prilike da u njegovoj vinariji probaju paletu najlepših fruškogorskih vina, već u zbog toga što će imati priliku da budu ugošćeni na jedinstven način. O tome Sava Jojić kaže:
-Meni kao vlasniku „Mačkovog podruma“ je pripala i dužnost i odgovornost, ali i čast da organizujem jedan ručak za vinske vitezove - kaže Sava Jojić.

Sve je spremno za početak 47. Svetskog kongresa vinskih vitezova (F.I.C.B.) , koji započinje u Novom Sadu 31. maja i traje do 6. juna, kojom prilikom će za vinske vitezove iz 17 zemalja iz čitavog sveta, biti upriličen oficijelni deo ceremonije uzdizanja vinskih vitezova u glavnom gradu Vojvodine 1. juna u podne, ali i stručni skup o srpskim vinima u Rektoratu Beogradskog univerziteta (3. jun). Pored Novog Sada i Beograda, vinski vitezovi, ljudi od znanja, ugleda i uticaja, kada je vinska kultura u pitanju, imaće priliku da obiđu Sremske Karlovce, Suboticu, manastir Hopovo, Vinariju Mačkov podrum uu Irigu, beogradsku Skadarliju, potom Kraljevske podrume u Topoli, te Vršac i Guduricu.
Kako je obavestio Aleksandar Kojić, prokonzul najbrojnijeg Udruženja Evropski vinski vitezovi Sveti Georgije u Srbiji, koji ima 350 članova, do sada je zvanično prijavljeno 120 učesnika, od čega je najbrojnija delegacija iz SAD sa 45 učesnika. Očekuje se da će broj učesnika Kongresa biti značajno veći, jer su svoj dolazak najavili i vinski vitezovi iz bivših jugoslovenskih republika i Mađarske.

Prof. dr Vladimir Puškaš, bio je predsednik komisije na Turniru za ocenjivanje rose vina, priređenom povodom 47. Svetskog kongresa udruženja vinskih vitezova (F.I.C.B.) na koji je prispelo 19, a ocenjivano uzoraka. Nas je zanimalo mišljenje uvaženog vinskog stručnjaka o prijavljenim rose vinima.

-Rose je jedno lagano vino, naizgled jednostavno, a možda ga je najteže proizvesti da ima sve kvalitetne odlike dobrog vina. Tehnologija proizvodnje rosea nalazi se negde između belih i crvenih vina, ali više naginje ka belim. Ukratko od 17 vina koje smo ocenjivali, većina su osrednjeg kvaliteta. Imali smo dva vina koja nisu uopšte zadovoljila, bila su ispod minimalne ocene potrebne za bronzanu medalju. To su bila vina sa manom, jedno je bilo sudovno, a drugo je isto imalo neki strani  miris. Što se tiče najboljih vina, jer cilj ocenjivanja je i bio proglašavanje najboljih rosea, bilo je dvoumljenja. Nakon prvog ocenjivanja smo izdvojili 4 najbolje ocenjena vina i proglasili ih šampionima i zaista su to vina koja imaju sve karakteristike rosea, od boje, mirisa, svežine, voćnog karaktera, jednostavno rečeno, rosea koji su vredni pažnje.