Pretpostavlja se da je prvu lozu car Probus, rođeni Sirmijanac, zasadio na Šuljamskoj glavici, u blizini današnjeg sela Šuljam kod Sremske Mitrovice, a zatim na Zlatnom brdu kod Smedareva. Kasnije se vinova loza širila čitavom kontinentalnom Evropom.

Od februara, firma Extra Cofee d.o.o iz Sremskih Karlovaca, Jovane Stojković i Konstantina Jovanisa,  generalnog uvoznika grčkih vina Samos za Srbiju, preselila se u Beograd.

Vinarija Mačkov podrum je dobila ime prema tradicionalnom nadimku porodice Jojić iz Iriga – mačku, generacijskom ljubimcu ove ugledne familije, čija je slika našla mesto i na logou firme, a potom i na etiketi svake proizvedene boce vina.

Stvari u srpskom vinogradarstvo se kreću na bolje. Imamo sve više kvalitetnih vina, ali nam regioni još nisu jasno prepoznati po sortama i kvalitetu. Ipak, tržište se postepeno stabilizuje, a ljubitelji vina sve više shvataju da je bolje da u prodavnicama kupe neko kvalitetno domaće vino, nego neko strano po istoj ceni, jer je kvalitet inostranih vina za te pare nepouzdan.

Gospodin Petar Samardžija, glavni i odgovorni urednik časopisa „Svet pića“ je, poznato i priznato ime u svetu vinarstva i vinogradarstva. Dugo godina po novinarskoj profesiji i ličnom interesovanju prati vinarstvo i vinogradarstvo i njegovo mišljenje se ceni i poštuje.

Na obale erdevičkog jezera Moharač naslanjaju se vinogradi Đure Kubečke, bivšeg fudbalera, pevača, pesnika, reditelja, automehaničara i od pre 25 godina, zaljubljenika u vinogradarstvo i vinarstvo. Nikada ne možete predvideti gde će vas život odvesti, a gospodina Đuru je srećom, i na zadovoljstvo svih konzumenata dobrog vina, vratilo u Erdevik, gde je postao proizvođač vrhunskih vina i vlasnik vinarije „Kube“.

Vinariju Vindulo trebalo je posetiti i predstaviti još početkom ove godine, kada je dobila veliko priznanje Privredne komore Vojvodine, čija je stručna komisija ovu destinaciju proglasila za najbolju u kategoriji vinskih podruma, na svečanosti održanoj u vršačkom hotelu “Villa Breg”.

Vinarija Bajilo je u strogom centru Sremskih Karlovaca, u ulici Patrijarha Rajačića broj 9, tačnije u njegovom dvorištu, nedavno otvorila podrum (lagum) iz 1864. godine, sa restoranom koji može da primi 55 gostiju, što je ekvivalentno jednom broju sedišta u nekom turističkom autobusu.

Čovek koji ima identično ime – Bermet - kao i vino koje proizvodi, ne samo on, već veliki broj vinara.

Čovek bez koga ne može da prođe ni jedna manifestacija. Uvek obučen u sremačku nošnju sa šeširom. Jedini među vinskim vitezovima, kome je dozvoljeno da u sremačkoj odori prisustvuje svim viteškim skupovima u zemlji i svetu.

Čovek koji za svoje proizvode ima više diploma nego bilo koji vinogradar, a nije vinogradar.

Čovek koji ima najduže ime i prezime upisano u ličnoj karti, što i nije dobro, jer ne može da podigne ni jedan kredit, pošto mu ne staju na menicu.

Uvođjenje evidencionih markica za obeležavanje geografskog porekla vina i primena Zakona o vinima, aktuelna su tema kako u Ministarstvu poljoprivrede, tako i među vinarima. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da je ovo jedan od načina stavljanja tradicije vinogradarstva u širi turistički kontekst promocije Srbije, kao žiga poljoprivrede naše zemlje kako na domaćem, tako i na stranim tržištima.